ФЕЉТОН - ДОЛАР НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ ЈЕДАН: Како је америчка валута извршила одлучујући напад на САД

Момир Булатовић

12. 07. 2021. у 18:00

ФЕД (конзорцијум великих америчких приватних банака под именом - Федералне резерве) обиљежио 2013. године стогодишњицу постојања.

ФЕЉТОН - ДОЛАР НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ ЈЕДАН: Како је америчка валута извршила одлучујући напад на САД

Фото Архива

Многи су се угледни економисти понадали да би стоти рођендан ФЕД-а могао бити и посљедњи. Нажалост, није!

Овим се поводом ваља присјетити ријечи Вудроа Вилсона, предсједника САД од 1913. до 1921. године, који је морао да озваничи постојање ФЕД-а: "Ја сам најнесретнији човјек. Ја сам нехотично уништио своју земљу. Некад велика индустријска земља је сада контролисана кредитима. Раст нације као и свих наших активности је у рукама неколико људи. Ми смо постали једна од најгорих и најконтролисанијих влада у свијету. Ми више нисмо влада слободног мишљења, увјерења и гласова већине, већ влада мишљења и присиле мале групе доминантних људи." Вјероватно није ни слутио колико ће бити у праву.

ПОЧЕТКОМ септембра 2014. објављен је шокантан извјештај америчке обавјештајне заједнице. То је заједнички став шеснаест агенција, укључујући ЦИА, ФБИ, Војну и Морнаричку службу, које већ годинама процјењују посљедице пада долара са мјеста свјетске резервне валуте. Овај вишегодишњи обавјештајноистраживачки процес се назива "Пројект пророчанство" а објелоданио га је Џим Ричардс, сарадник ЦИА и стручњак за економски рат и финансијске пријетње. Ричардс је, иначе, и аутор веома запажене књиге "Смрт новца", у којој аргументовано доказује тврдњу да је ФЕД већа пријетња по националну безбједност Америке од саме Ал каиде.

Њихова процјена је да ће посљедице губљења статуса свјетског новца за долар и Америку бити једнако погубне као што су биле за Велику Британију у времену послије Другог свјетског рата. Прецизније, они наговјештавају неминовност пада Америке у депресију која ће трајати барем четврт вијека.

ШЕСТИНА СТАНОВНИКА ПРИМА ПОМОЋ

ОБАВЕШТАЈНА заједница упозорава да je пре неку годину у САД једна шестина становништва (47 милиона људи) прима државну помоћ у храни, будући да није у стању да елементарно прехрани себе и своје породице. Да 53 одсто америчких домаћинстава живи на дуг (годишње троше више него што зарађују). Американци су банкама по основу кредита за куповину кућа и станова дужни невјероватних 13,1 трилион долара. По US Census Bureau, просјечни приход по домаћинству у Америци је девет одсто нижи него 1999. године.

НА САМОМ почетку, у очи пада посебан феномен. Наиме, ове службе су задужене да брину о безбједности своје земље, прије свега у односу на спољне опасности, тј. непријатељско понашање других држава или терористичких организација. А, када су дошле до закључка да највећа опасност Америци пријети од њеног највећег добра - долара, просто нису знале шта им ваља чинити. Апсурдно, зар не? Изгледа да је управо долар извршио одлучујући напад на САД.

Како је, уопште, могуће да долар постане највећа пријетња по саму Америку? Америка је штампање своје националне валуте препустила конзорцијуму приватних банкара, а сав новац који јој је потребан за функционисање позајмљује од њих уз камату. Створен је застрашујући систем капиталистичке привреде и државе која, стално и изнова, функционише на дугу према банкарима. Да би ствар била опасна по остали дио планете, Америка је, користећи своју енормну економску и војну моћ, овај систем наметнула огромном броју држава у свијету, будући да је управо на прихватању оваквог система сама могла да санира негативне посљедице све већег унутрашњег дуга.

ПОЧЕТАК краја оваквог пута се десио 2008. године са финансијском кризом изазваном у САД, везаном уз тржиште финансијских деривата. Федералне резерве (ФЕД) су реаговале политиком "лаког новца". Није то, дакле, била одлука америчке владе или њеног Министарства финансија. Одлуку је донио конзорцијум највећих приватних банкара, а влада и Конгрес су је тек слијепо и немушто слиједили. "Лаки новац" је згодан еуфемизам за штампање новца и његову подјелу банкарима уз камату која је близу нулте стопе. Идеја је била, чисто монетаристичка, да ће банке, будући да имају доста новца, одобравати нове кредите домаћинствима и привреди, усљед чега ће се повећати потрошња и производња, одакле ће резултирати привредни раст и излазак из кризе. Већина монетаристичких идеја је погрешна, а ова се показала грандиозно таква.

Подаци које износи заједница обавјештајних служби, дакле јавни и неспорни, показују да је у ту сврху ФЕД креирао 3,1 трилион (хиљада милијарди) долара. Резултат? Јавни (државни) дуг САД прелази 17,5 трилиона долара. Дугови парадржавних институција (здравственог система, социјалне сигурности, студентски кредити, осигурање кућа и станова од стране агенција иза којих стоји држава) износе преко 127 трилиона и одавно су се винули у зону вјечне ненаплативости.

ТОКОМ педесетих и шездесетих година прошлог вијека, један долар новог новца имао је ефекат од 2,41 долар економског раста. Тада је, разумије се, вођена сасвим другачија кредитна и каматна политика. Када је, током стагфлације крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година истог стољећа, примијењен исти лијек, ефекат је био другачији. Један нови долар је допринио расту БДП-а од тек 41 доларски цент. Током ове кризе и сталног упумпавања новца, један нови долар је резултирао само са три цента раста економије.

Остатак од 97 одсто одлазио је у шпекулативне намјене, чиме је тзв. болест финансијализације америчке економије доведена до крајности.

Као резултат таквог економског модела, стварна незапосленост у Америци је достигла рекордни ниво и износи 23 одсто. По званичним подацима (који се вјешто и упорно штимују) она је нешто изнад шест одсто. Независни експерти су је процјењивали на дупло већи износ да би, коначно, обавјештајна заједница изнијела управо ову цифру. Људи који немају посао, или основано страхују да би га могли изгубити смањују своју потрошњу. Усљед тога, брзина оптицаја новца, као један од показатеља здравља неке економије, у Америци је на рекордно ниском нивоу, испод величине из времена Велике депресије (1929-1933). Слично је и са показатељем који се назива "Индекс биједе". Он представља збир стопе незапослености и реалне стопе инфлације у одређеном периоду. У вријеме Велике депресије, која је готово уништила саму Америку, овај индекс је износио 27 поена. Данас је 32,89. Овакво стање може веома брзо да створи прави унутрашњи социјални колапс.

Америчке корпорације су презадужене, отварају све мање радних мјеста и правдајући се високим трошковима пословања на тлу Америке и њених савезних држава, своје активности селе у иностранство. По изјавама већине њихових директора, домаћи услови пословања су крајње дестимулативни.

СУТРА: Колапс политике лаког новца

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17

Коментари (0)

ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА БЕКИМА ФЕХМИУА: Само најужа породица је знала за њу - прекршили су закон да би је испунили