Фељтон

ФЕЉТОН - ЗАПАМТИТИ НАТО АГРЕСИЈУ: Бомбардовање је требало да буде 1998. године, што је привремено спречено споразумом Милошевића и Холбрука

Момир Булатовић

09. 07. 2021. у 18:00

KAKO су пролазиле године од НАТО агресије на СР Југославију, склапала се нова слика.

ФЕЉТОН - ЗАПАМТИТИ НАТО АГРЕСИЈУ: Бомбардовање је требало да буде 1998. године, што је привремено спречено споразумом Милошевића и Холбрука

У њеном раму су: недемократски (злочиначки) карактер режима Слободана Милошевића, невиност Албанаца на Космету који толико воле Америку да их она дарује туђом територијом и све-колика српска слабост, неспособност и кривица. Ову су слику нападно ширили сви наши "пријатељи" из међународне заједнице, здушно препричавали домаћи НВО јуришници, док су све званичне власти на ову тему најрадије ћутале. Ћутали су и они који памте потпуно другачију истину. Или, тачније, нису имали гдје јавно да кажу како није све било баш тако. На десетогодишњицу агресије, ствари су се мало помјериле на боље. Као да се више не стидимо што су нас напали и убијали. Као да смо смогли храбрости да подсјетимо на невине жртве НАТО злочина и херојство бранилаца земље. Као да смо на путу да памтимо праву истину и са гађењем примимо лажи које нам се сервирају. Не заборавимо...

ТОКОМ цијеле 1998. године, терористичка организација која је саму себе назвала: "Ослободилачка војска Косова" (ОВК), организована је, обучавана и финансирана у иностранству. Без икаквог посебног скривања, формирала је своје базе у Албанији и вршила илегално пребацивање терористичких група у нашу земљу. Изведени су бројни напади на припаднике снага безбједности и цивиле, свих националности. Блокиране су и бројне саобраћајнице, посебно у Метохији. У исто вријеме, терористи су отели велики број грађана. Драма талаца је постала ноћна мора Косова и Метохије.

У односу на такво стање, Савезна влада је имала дужност да, ради заштите земље, редефинише гранични појас са Републиком Албанијом. Под овим се подразумијева дубина простора од међудржавне границе, у којем дјелују граничне јединице Војске Југославије. Због познатог слома цјелокупне државне структуре Албаније, који се десио годину раније, Влада Грчке је одредила дубину овог појаса према Албанији на цијелих 70 километара. Географски, он се простирао све до Солуна. У нашој земљи је, по правилу, ова зона износила свега стотину метара. На предлог Генералштаба Војске Југославије, одлучено је да гранични појас, зависно од конфигурације терена, буде од пет стотина метара до пет километара.

У ТОМ простору су вођени прави мали ратови. Припадници граничних јединица су показали изванредну храброст, обученост и мотивисаност да бране своју државу. Насупрот њима, на страни нападача, били су веома добро обучени, опремљени и плаћени терористи, међу којима је било пуно вјерских исламских фанатика.

Током љета те 1998. године, енергичном акцијом снага безбједности, терористичке банде на Космету су разбијене, саобраћајнице су ослобођене и граница је остала непроходна за наоружане групе из Албаније. Окончавањем ових дејстава, појавио се проблем збрињавања интерно расељених лица (и Албанаца и Срба и свих других) који су напуштали домове због оружаних сукоба у непосредној близини. Током јесени, бројне југословенске и стране хуманитарне организације, институције и установе (укључујући и Савезну владу), укључили су се у велику хуманитрну акцију помоћи овим лицима. Према званичним информацијама које су стизале из јужне српске покрајине, готово нико није дочекао зиму без крова над главом.

НЕЗАВИСНО од свих тих чињеница, у западним медијима је вођена хистерична кампања и очекивало се да НАТО почне да бомбардује већ октобра 1998. год. То је спријечено споразумом предсједника СРЈ Слободана Милошевића и америчког изасланика Холбрука. Одлагање је одговарало објема странама, иако се знало да се ништа суштински неће измијенити.

Суштина споразума је била у формирању верификационе мисије у оквиру ОЕБС-а, коју су сачињавали ненаоружани посматрачи, са војним искуством. Савезна влада и сви државни органи испунили су своје обавезе из Споразума. За све вријеме, члановима Мисије је гарантована безбједност и пружана свака врста тражене помоћи, упркос честим случајевима њихове нескривене пристрасности. Ве-рификациона мисија није имала ни један основани приговор да су наше снаге безбједности дјеловале против цивила албанске нациналности.

Са друге стране, управо за вријеме Мисије ОЕБС-а дошло је до поновне консолидације ОВК, њеног допунског наоружавања, реорганизације и нових напада на полицију, војску и цивилно становништво. Крајем зиме, терористичке групе су приступиле градском терору, једној од најгорих форми злочина. Извршено је масовно убијање цивила, од школског кафеа у Пећи, до експлозивних направа у Косовској Митровици и Подујеву. У каснијим анализама, сами западни медији су утврдили да Косовска верификациона мисија није била планирана из искрених побуда да се установи право стање ствари, него као предигра НАТО агресије, кроз пружену помоћ да ојача ОВК, као копнена снага будућег напада.

КРАЈЕМ јануара 1999. године, Савјет НАТО је овластио свог генералног секретара, Хавијера Солану, да може да одобри ваздушне ударе против циљева у СР Југославији. Непосредни повод је био Рачак и тешкоће у раду Косовске верификационе мисије. Савезна влада се већ сутрадан обратила Савјету безбједности УН. Указано је да НАТО дјелује супротно Повељи УН и затражена хитна сједница Савјета безбједности. Уједињене нације нису урадиле ништа. Ово је била игра у којој оне нису смјеле учествовати.

У међувремену је одржана дипломатска фарса под именом - преговори у Рамбујеу. Они су били намјерно неуспјешни са становишта очувања и изградње мира. Јер, о томе су касније јавно говорили НАТО званичници, циљ је био да српска страна одбије ултимутум, па је он зато морао бити тако тврд. До потпуног бесмисла. У оба понуђена случаја слиједила је окупација државе, само што би једна била са нашим пристанком, а друга на силу.

Бомбардовање је почело навече, 24. марта 1999. године.

СУТРА: ТУЖБА САВЕЗНЕ ВЛАДЕ ХАШКОМ СУДУ

05. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

Друштво

0 8

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбал

0 10

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16