ФЕЉТОН - НИПОДАШТАВАЊЕ ВОЉЕ НАРОДА: Брисел је наметнуо одрицање од сваке традиције

БЕЗЛИЧНА и од европске јавности никад искрено прихваћена бриселска бирократија, своју је стварну моћ показивала на два основна колосијека.

Фото АП

Први је био на изругивању демократији као давно и истински освојеној вриједности европских држава и њихових грађана. Синдикати су постали стварно маргинализовани, а политичке партије су биле дубоко корумпиране. Стога се ниједно суштинско питање из постојећих "социјалних уговора" није могло ријешити на шире прихватљив начин. Она се није либила ни да, грубо и сурово, ниподаштава вољу народа изражену на слободним изборима, на начин да је рушила легалне владе или наметала технократе да управљају државом.

С друге стране, она је наметнула низ лажних питања и социјалну енергију усмјеравала у стварно бесмисленом правцу. У оквиру људских права тако је испало да је највеће од свих права везано уз сексуалну посебност. Много се више расправљало о правима тзв. ЛГБT популације, него о популационој политици, или праву на радно мјесто или здравствену помоћ болеснима. У име обавезе да се аутомобили стално возе са укљученим свјетлима, односно како треба да изгледа краставац који ће добити европски атест, био је извршен јуриш на било какву националну, културну или вјерску посебност. Рјечју, формиран је јавни ракурс по којем је било нужно одрећи се сваке традиције, зарад будућности која ће тек бити зацртана, а затим прописана неким строгим европским законима.(...)

ЕВРОПСКА унија је саставни дио рушилачког економског устројства. Оно се одвија под видом свакојаких "реформи" које су нужне да би се народ увјерио да ће послије овог што јесте доћи вријеме када ће бити боље, иако је у стварности сваке године бивало све теже и теже. ЕУ, чија је основна замисао било слободно кретање људи на континенту без граница, упркос свим прокламацијама, ни изблиза није дозвољавала да се то и деси. За разлику од капитала који се слободно пласирао уз остварење огромних профита и праве економске пустоши коју је остављао иза себе. Показало се, међутим, да је тај уступак крупном финансијском капиталу, који је учинила бриселска бирократија, створио стање унутар саме ЕУ које води ка њеном неумитном растакању и суштинској прекомпозицији. Све бројније свађе о многим питањима унутар ове заједнице доказују ове тврдње.

Русија је непосредно, на својој кожи осјетила катастрофалне посљедице дјеловања неолибералне економске ортодоксије. У литератури се већ узима као опште мјесто чињеница да је Русија, под водством Бориса Јељцина и распомамљених "реформатора" које је послао Запад, током транзиције на капиталистички начин производње, доживјела осиромашење и понижење несхватљивих размјера. Наводи се да у познатој историји ниједна друга држава није била толико економски уназађена а да, узрок таквом паду БДП-а није био рат или нека природна катаклизма. (...)

НАКОН огромне патње и националних губитака, Русија се вратила на пут опоравка и активирања својих огромних потенцијала. Не улазећи у преостале проблеме и остварене успјехе, овдје ваља нагласити да њен развој трасира неки другачији модел функционисања државе и привреде. Новац овдје, разумије се, задржава значајно мјесто, али руска држава више не дозвољава да он командује њом, већ јасно жели да га стави под контролу. Тек мањини се то није свидјело, али већина руских грађана је осјетила да је то неупоредиво боље стање (чак и када се гријешило у неким рјешењима) од оног које су донијели реформатори и тајкуни.

У центру економске пажње Руске Федерације су били њени стварни проблеми. Као реаговање на економску кризу, она није смањила (попут већине чланица ЕУ) пензије, плате и социјална давања. Учињено је потпуно супротно, чиме је био дат подстицај унутрашњој тражњи и порасту производње. Држава се посветила демографским питањима, показујући велику бригу за младе и могућност њиховог запошљавања. У ЕУ је на младе пребачен највећи терет кризе, будући да је међу њима забиљежена рекордна стопа незапослености. Руска држава има амбициозне планове и систем подстицаја за развој нових технологија и грана производње. Средства се усмјеравају са јасним циљем. У ЕУ се, посредством теорије "лаког новца" милијарде упумпавају у јалови банкарски сектор који стално шпекулише на штету привреде и не одмиче се од ивице банкрота. Русија показује нескривену одлучност да контролише банке, посебно стране којима је једини циљ испумпавање профита из ове огромне земље.

РАЗУМЈЕ се да санкције које је ЕУ увела Русији стварају проблеме и успоравају развој, али је непобитно да ће оне, на дужи рок, помоћи остварењу циљева привредног развоја Руске Федерације и убрзавању процеса евроазијске интеграције са Кином и Русијом као окосницом.

За разлику од модела интеграције на којем почива ЕУ, Евроазијска унија (и кинески пројекат "Један појас, један пут") представља потпуно другачији приступ међудржавној сарадњи.

Његове основне карактеристике су: Реална економија се налази у првом плану. Обједињавају се средства за инфракструктурне, развојне, социјалне, образовне и остале пројекте као предуслов за општи пораст економских активности. Стално се траже рјешења која ће обезбиједити равномјерну расподјелу бенефита које ствара интеграција. Циљеви су постављени на дуги рок, а остварење краткорочних профита није примарни мотив.

Афирмише се принцип солидарности по којем богатији улажу више средстава, а њихов повраћај се очекује у разумном времену (по активацији заједничких пројекта) и по нетржишним каматним условима. Изграђује се систем унутрашњег одлучивања који ће обезбиједити стварну равноправност чланица. До њега се долази након објективне анализе ефеката дотадашњег функционисања интеграције.

УВОДИ се контрола кретања капитала и договара се начин међусобног обрачуна (могуће у корпама унутрашњих валута) независно од кретања свјетских валута. Улога државе у контроли финансијског капитала је одлучна и пресудна.

Овакав модел интеграције афирмише и спроводи Кина у односу на своје партнере у Азији, Африци и Јужној Америци. На сличан начин поступа и Руска Федерација у зонама свог интересовања у свијету. Шангајска инцијатива и повезивање у оквиру БРИК-а овом моделу су већ дали глобални значај. Стратешко партнерство које Србија развија и с једном и с другом економском и политичком велесилом све више показује конкретне резултате који утичу на њен развој и укупну стабилност. Идеја о стварању Евроазијске уније је реална и промишљена понуда. Она представља озбиљну алтернативу цијелој Европи, а посебно Европској унији.

СУТРА: ЗАПАМТИТИ НАТО АГРЕСИЈУ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЕВРОПА, РЕАЛНОСТ ИЛИ ИЛУЗИЈА: Колико је данас Европска унија амерички "носач авиона"

07. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН- ОЗВАНИЧЕЊЕ ДУЖНИЧКОГ РОПСТВА: Од триста милијарди евра датих Грчкој, 77 одсто је отишло европском финансијском сектору

06. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЕКОНОМСКО ЧУДО ДЕДА АВРАМА: Због санкција имовина земље у иностранству је била блокирана

05. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ХИПЕРИНФЛАЦИЈА ЈЕ БИЛА НУЖНА: Кад држава напусти законе, не остаје нико други да их поштује

04. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације