ФЕЉТОН - ЕВРОПА, РЕАЛНОСТ ИЛИ ИЛУЗИЈА: Колико је данас Европска унија амерички "носач авиона"

СРБИЈА има паметну и уравнотежену политику, "и ЕУ и Русија", и не постоји ниједан ваљан, ни видљив разлог да је напусти у корист избора "или - или".

Фото АП

Али када би ипак вријеме за такву одлуку дошло нечијом туђом вољом, она не би могла бити донијета на начин да неко отпечати коверту са одговором који је у њу, ко зна када, од кога и зашто био стављен.

Јер постоје питања која не зависе од било којег појединца или политичке групације. Ма колико они били (стварно или умишљено) утемељени у вољи свог народа и који, стога, обављају власт у његово име. Она представљају одговор на чињенице нераскидиво везане уз историјско постојање и будућност неког народа и државе. На нашим просторима, на овој вјетрометини историје, религија и животних филозофија, ова се дилема увијек сводила на избор између Запада и Истока. Дискусије на ову тему, понекад су чак више личиле на сукоб навијачких група, него ли на неопходну и трезвену размјену аргумената. Ево како стоје ствари са економског становишта.

ЕВРОПСКА унија представља најамбициознији и (све донедавно) најуспјешнији интеграциони пројекат у историји савременог човјечанства. Настао из дубоке потребе да се Европа ослободи узрока који су свијет гурнули чак у два рата, он се може оцијенити и као један од племенитијих. Велике идеје су пратили и одговарајући резултати, чиме су се отварале и нове развојне дилеме. Али као што апетит расте једући, тако је и Европа почела да тежи наднационалној, наддржавној заједници, односно држави по себи, у класичном смислу. При томе је упадала у замку коју је, још прије деценију, лукаво уочио и на исти начин изрекао чувени Хенри Кисинџер. Парафразирано, он је рекао да Европа жели да постане оно што никад неће моћи да буде. Преведено на актуелне политичке прилике, то питање се формулише: "Да ли ће Њемачка постати европска, или ће Европа постати њемачка?" Идући испред аргумената, мора се уочити иронија да исто питање стоји и на почетку и на (сада већ сасвим извјесном) крају овог великог интеграционог пројекта.

Европска унија је претендовала да усклади своју огромну економску моћ (џин) са политичким утицајем (патуљак) који би одатле требало да услиједи. По економским параметрима ЕУ би, сходно постојећим односима снага, стварно требало да заузме једно од важнијих мјеста на глобалној сцени. Она то није урадила због својих структуралних карактеристика.

НАЧИН одлучивања унутар ЕУ представља компликовану и све замршенију процедуру која тражи вријеме и не даје увијек очекиване резултате. Њене одлике су спорост и половичност, будући да је компромис основна карактеристика процеса. Компромис је, кажу, саставни дио сваке (успјешне) политике, али то никако не може да значи да је компромис, сам по себи, добро рјешење. Уколико се он постиже на питању мјере у односу на усаглашено рјешење које има једнозначно тумачење, компромис може бити оцијењен позитивним. Али одавно је јасно да споразум (договор) између оштро супротстављених опција не представља рјешење већ само ствара нове проблеме. ЕУ је, посебно у условима свјетске финансијске кризе, на хитним сједницама својих високих представника, у крајњим роковима и касним сатима, без присуства јавности и уз драматичне медијске извјештаје, годинама објављивала постизање бесмислених компромиса. Резултат је био да је све више чланица ЕУ тонуло у рецесију, да су се проблеми нагомилавали, а сама Унија растакала по шавовима који дијеле "добре и успјешне" од "злих и лијених" чланица.

НАДАЉЕ, ЕУ није била у стању да суштински дефинише свој однос са САД. Иако се у јавности, са наглашеном упорношћу, он представља као идеалан и партнерски, свака ће анализа указати да то не одговара стварном стању. У жељи да одржи позицију свјетског лидера, САД нису поштедиле ни овог свог "партнера" утицаја мотивисаног искључиво сопственом профитирању. Сваки покушај веће европске самосталности на бројним пољима, посебно у одбрани и безбједности, био је угушен у самом зачетку и то на прилично неувијен начин.

Једна од колатералних посљедица се драстично испољила и на просторима Западног Балкана, у ратовима који су, као своју крајњу консеквенцу, имали амерички доказ да Европа није у стању, да без ње, обузда ни неке локалне кабадахије и зараћена племена. Као посљедица тога, укупан спољнополитички утицај ЕУ се може свести на оцјену да се она свијету представљала као амерички "носач авиона".

Посебно ваља нагласити чињеницу да ЕУ није уважила своју реалну (и животну) потребу да развија стратешко партнерство са Руском Федерацијом, са чије је стране учињено низ озбиљних понуда и предлагана конкретна економска корист. Иако је основана као заједница за угаљ и челик, она никада није усвојила јединствену енергетску политику, која би, успут буди речено, налагала да се понуда Руске Федерације за сарадњу у овој области барем узме у озбиљно разматрање. Умјесто тога, поједине чланице ЕУ су прихватале билатералну сарадњу са Руском Федерацијом.

ПРАВДАЈУЋИ се магловитим циљевима европских вриједности, а суштински под утицајем богатих корпорација, Европска унија је прихватила напуштање постојећих "социјалних уговора" који су изграђивани у њеним државама чланицама.

Право на запошљавање, на социјалну помоћ у области рада и становања, право на здравствену заштиту и квалитетно образовање, права која су била уграђена у њихове уставе и представљала узор претендентима за чланство у овој елитној заједници, напуштана су по убрзаној процедури. Синдикални и социјални протести нису могли уродити плодом, јер су се националне владе правдале да та питања више нису у њиховом домену. С друге стране, пријећено је аргументима опште пропасти уколико се поједина држава испише из чланства ЕУ. У политичку употребу је, умјесто аргументоване расправе, уведен аргумент страха. Тиме је ова интеграциона творевина озбиљно засјекла грану на којој је сједила. То се поновило и када се Велика Британија одлучила на "брегзит" и када је Брисел потегао арсенал сурових пријетњи, које су биле бесмислене, али и веома опасне.

СУТРА: Ниподаштвање воље народа

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН- ОЗВАНИЧЕЊЕ ДУЖНИЧКОГ РОПСТВА: Од триста милијарди евра датих Грчкој, 77 одсто је отишло европском финансијском сектору

06. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЕКОНОМСКО ЧУДО ДЕДА АВРАМА: Због санкција имовина земље у иностранству је била блокирана

05. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ХИПЕРИНФЛАЦИЈА ЈЕ БИЛА НУЖНА: Кад држава напусти законе, не остаје нико други да их поштује

04. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације