ФЕЉТОН- ОЗВАНИЧЕЊЕ ДУЖНИЧКОГ РОПСТВА: Од триста милијарди евра датих Грчкој, 77 одсто је отишло европском финансијском сектору

ГРЧКА финансијска криза је напокон савладана. Тако су барем побједоносно изјавили министри финансија држава еврозоне, након састанка одржаног у Луксембургу који је 20. августа 2018. трајао све до вечерњих часова.

Фото Танјуг

Треба прецизно нагласити овај тренутак, будући да су га министри (само)прогласили као историјски.

Грчки премијер Алексис Ципрас је тим поводом, на скромној свечаности, Грцима све представио као огромни успјех своје владе и честитао сународницима повратак Грчке на међународна финансијска тржишта. Грчка је, по његовим тврдњама, повратила своје достојанство и пред њеним грађанима су дани бољитка. Бројне личности свјетске политике и високих финансија поздравиле су овај резултат констатујући да је избјегнут најгори сценарио.

Под тим се мислило на могућност да грчка дужничка бомба неконтролисано експлодира и, попут посложених домина, почне да руши наредне у ланцу дужничке кризе.

Ово је класичан примјер банкарске тактике "одуговлачи и претварај се да не постоји". Када, наиме, банка увиди да њен клијент није у стању да отплаћује кредит, она му одложи отплату за одређени низ година. За то вријеме она зарађује будући да се камата стално обрачунава, а и дужник и повјерилац се претварају да се тај ружни тренутак уопште није десио. Обје стране се надају неком чуду које би кредите учинило отплативим или да, у супротном, неко други буде приморан да узме врући кромпир у руке.

"ИСТОРИЈСКОГ" 20. августа је истицао трећи програм помоћи који је озлоглашена Тројка (Европска комисија, Европска централна банка и ММФ) наметнула Грчкој прије готово десет година. За рјешавање грчке дужничке кризе било је уложено триста милијарди евра, кроз три програма помоћи. Криза је настала због презадужености Грчке. Тада, 2009. године, јавни дуг Грчке је био 120 одсто њеног БДП. Након "успјешне" терапије и изгубљене деценије за Грчку однос јавног дуга према садашњем БДП Грчке повећао се и износи 180 одсто.

Евробирократе су се сагласиле, а грчка влада дала пристанак, да се програм не настави већ да буде замијењен новим дужничким уговором. Јанис Варуфакис, бивши министар финансија у влади Алексиса Ципраса, а потом аргументовани и љути опонент, још је почетком јула закључио: "Објективна процјена договора о грчком јавном дугу који је Еврогрупа постигла морала би закључити да тај договор осуђује Грчку на трајно дужничко ропство."

ТАЈ НОВИ дужнички уговор се заснива на одлагању за десет година исплате грчког државног дуга од 96,6 милијарди евра, који доспијева 2023. године. Он се ставља у стање мировања све до 2033. године, али уз услов да се наставе строге мјере штедње и обавезу грчке владе (садашње и сваке будуће) да пристане на надзор Тројке у погледу примјене ових политика.

Очигледно је да Грчка има још "породичног сребра" које мора да распрода (луке, путна инфраструктура, болнице, острва...) како би намирила незајежљиве кредиторе. Радничке плате морају бити додатно смањиване, што важи и за пензије и све видове социјалних давања. Порези на имовину и све врсте такса морају и даље да расту како би се попуњавале све веће рупе у буџету.

Од 2033. године до 2060. предвиђен је немогући темпо отплате кредита, јер би рате представљале 60 одсто државних прихода од пореза. Европска унија није отписала ни један једини евро грчког дуга, већ је извршила срамну каматну капитализацију постојећег дуга. На исти начин како је Америка поступила према латиноамеричким државама почетком осамдесетих година прошлог стољећа и гурнула их у амбис сиромаштва и безнађа.

Да би јавност све лакше прогутала, ЕУ је Грчкој одобрила да се додатно задужи за 15 милијарди евра, чиме је створен привид неког новог почетка.

У ГОДИНАМА спровођења програма ЕУ помоћи Грчкој њен БДП је смањен за 25 одсто.

Незапосленост је на нивоу од 23,5 одсто, а међу младима износи 40 одсто. Смањене су плате запосленима у јавном сектору, пензије за најстарије кориснике, умањена је минимална радничка плата (са 751 на 586 евра, односно на 490 евра за раднике млађе од 25 година).

Порез на додату вриједност је увећан с 19 на 24 одсто. Пензије и програми социјалне помоћи смањени су за пуних 70 одсто. Број оних који нису у стању да подмирују своје основне потребе порастао је са 11 на 20 одсто укупне популације.

Спирос Сакеларопулос, професор на грчком Пантеон универзитету, у раду "Добитници и губитници грчке финансијске кризе", приказао је тамну социолошку страну грчке судбине.

Преко милион Грка живи у домаћинствима гдје ниједан члан не ради или има мање од три мјесеца посла годишње. Свега 15 одсто незапослених прима неку новчану помоћ. Прије кризе је то право користило 40 одсто људи без посла. Али и они који раде зарађују недовољно. Просјечна куповна моћ је у Грчкој пала са 84 на 65 одсто просјека Европске уније.

ПРЕМА званичним подацима из 2014. године, изгубљено је 157.000 радних мјеста. Национална стопа сиромаштва износи 35,7 одсто. До 2015. Грчку је напустило 427.000 углавном младих и високообразованих људи. Иронијом, запослење су нашли највише у Њемачкој чије су банке значајно допринијеле сиромаштву које их је натјерало на емиграцију.

Пад животног стандарда се исказао и у демографским подацима. Потрошња у области здравства је смањена за четвртину. У времену од 2011. до 2014. године, по посљедњим расположивим подацима, било је више умрлих од рођених. Стопа смртности новорођенчади је порасла за 51 одсто.

Комитет за поништавање незаконитих дугова, под вођством Виљема Енгдала, познатог антиглобалисте, коментарисао је јавно доступне податке. Од укупно триста милијарди евра датих Грчкој за санирање њених дугова, 77 одсто је отишло, директно или посредно, европском финансијском сектору. Дакле, 231 милијарда за коју је речено да служи за опоравак Грчке употребљена је да се спасу велике европске банке, француске и њемачке прије свих.

У самој Грчкој триста компанија (претежно у страном власништву) повећало је своје учешће на тржишту и имовину. Од 2014. године грчка елита од свега 565 припадника имала је лично богатство од 70 милијарди евра, што је представљало 39,5 одсто тадашњег БДП Грчке.

Нови дужнички уговор Грчке са остатком ЕУ неће ријешити ниједан проблем Грчке и њених становника. Чињенице неумољиво показују да Грчка не назире свјетло на крају тунела.

Али циљ овог пројекта и није спасавање Грчке. Суштина је у одбрани економског система заснованог на дужничком ропству и његово продужење барем за неко вријеме. Ко још мари да ли ће Грци преживјети одбрану такве светиње?

СУТРА: ЕВРОПА ИЗМЕЂУ РЕАЛНОСТИ И ИЛУЗИЈА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЕКОНОМСКО ЧУДО ДЕДА АВРАМА: Због санкција имовина земље у иностранству је била блокирана

05. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ХИПЕРИНФЛАЦИЈА ЈЕ БИЛА НУЖНА: Кад држава напусти законе, не остаје нико други да их поштује

04. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације