ФЕЉТОН - ХИПЕРИНФЛАЦИЈА ЈЕ БИЛА НУЖНА: Кад држава напусти законе, не остаје нико други да их поштује

ПУНИХ деветнаест година након НАТО агресије на СР Југославију формирана је државна комисија експерата који ће установити посљедице бомбардовања хемијских постројења и употребе осиромашеног уранијума на здравље становништва.

Слободан Милошевић и Момир Булатовић / Фото "Вечерње Новости"

Богу хвала! Боље икад него никад. Сви разумни људи знају да бомбе доносе болести и смрт па и очекују да то буде резултат рада Комисије. Али док будемо чекали и научне, јавности би морало бити саопштено зашто је за овакву одлуку требало толико година.

Некако у исто вријеме, обавијештени смо преко "Печата", (број 519. - 1. мај 1918. - први дио интервјуа са проф. др Ђорђем Ђукићем) да је објављен зборник радова "Прилози за привредну историју Југославије и Србије" са посебним освртом на хиперинфлацију, чији су издавачи Одбор за економске науке САНУ и Економски факултет у Београду. Ова књига, кажу аутори, претендује да буде "алфа и омега" за разумијевање процеса који су Србију оборили на кољена.

ЗАДАТАК је амбициозан, али и пријеко потребан. Историју не треба заборављати, али се она не смије ни искривљивати. Зборник нисам имао прилике да прочитам, али имам оправдану потребу да полемишем са ставовима које је, представљајући га, изнио уважени професор Ђукић.

Научни приступ би, у почетку, налагао да се међу ауторима нађе и моја маленкост. Да је било такве понуде, радо бих јој се одазвао јер би она за мене била обавезујућа. Поступци које су предмет ове научне критике били су плод и мог дјеловања и одлучивања. Уз то и сам припадам привилегованом академском клубу па моја, евентуална неукост, не би могла бити прихватљив разлог за изостанак овакве понуде. Коначно, о проблему хиперинфлације сам писао у двјема својим књигама (2004. и 2011) желећи да тиме дам допринос утврђивању пуне истине о економским узроцима хиперинфлације. Иако су књиге достигле завидне тираже, бојим се да су остале непримијећене од стране уважених колега аутора Зборника, у чије је име иступио проф. Ђукић. То ствара додатну забринутост у погледу остварења племенитог циља који су ови аутори себи задали.

ГОВОРЕЋИ о елитама које су упропастиле Србију проф. Ђукић фактички изједначава Слободана Милошевића и Момира Булатовића (које не помиње, али препознатљиво описује) са Млађаном Динкићем и Божидаром Ђелићем. Да не вјерујем да је у питању неспретност у јавном исказу, овај бих став доживио као личну увреду. Ипак, на граници таквог осјећања био сам када сам прочитао да је хиперинфлација из 1993. године била "кратковид и неурачуњив покушај политичара да купе време".

Слободан Милошевић одавно није у прилици да се брани од оптужбе за неурачунљивост. Зато то морам да урадим ја у његово и своје име. А имам и чиме. Из интервјуа нисам могао да закључим да ли Зборник разматра и период економске историје за вријеме НАТО агресије. Бранили смо тада земљу без ичије економске помоћи и без кредита. Није било ни инфлације, ни несташица, ни црне берзе, а војска и народ нису оскудијевали у основним животним потрепштинама. Процес обнове, прекинут збивањима 5. октобра 2000. године, спада у успјешније економске епизоде које, такође, нису довољно проучене. И њега је водила ова "кратковида и неурачунљива" политичка елита на челу са Слободаном Милошевићем.

МОНЕТАРНИ економисти имају професионалну деформацију која, нарочито у макроанализама, законито долази до изражаја. Они формирају модел економије у којем је новац једини и прави одраз свих вриједности. Модел занемарује стварност која окружује економски систем и одређује животне приоритете. Али он не може да одговори на питање: "Колико кошта пушка која Србина спасава од јасеновачке каме или херцеговачких јама - стратишта"? Као када би физичари изучавали законе кретања тијела у простору занемарујући закон гравитације.

У живом ми је сјећању тадашњи предлог проф. Ђукића да се са инфлацијом боримо увођењем ванредног стања. У држави која је тада била изопштена из међународне заједнице, не због учешћа у рату него "због недовољног утицаја на босанске Србе", та могућност није постојала уколико не бисмо били спремни на тотални рат свих против нас. Узгред, против инфлације не постоје сврсисхохдна средства из оквира државне принуде.

САВЕЗНА Република Југославија, заједничка држава Србије и Црне Горе, проглашена је 27. априла 1992. године. Након мјесец дана, Савјет безбједности Организације Уједињених нација (Резолуцијом бр. 757 од 30. маја 1992) завео је овој земљи санкције које, по својој оштрини и свеобухватности, никад прије нису биле примјењене у међународним односима.

Санкције су уведене због грађанског рата у Босни и Херцеговини. Услови за њихово укидање, односно пооштравање, такође су били везани уз развој ратних прилика у овој бившој југословенској републици.

Намјера ових казнених мјера била је да се прекине сваки вид нормалног живота. Суочена са оваквом пријетњом, држава није имала другу опцију него да се бори против санкција. Предаја, односно самоуништење није била могућност. Државе, по дефиницији, не могу да изврше самоубиство. Стога је била покренута права економска герила - партизански рат против санкција.

САМА држава је била приморана да крши законе. Не само међународне већ и сопствене. А кад држава напусти законе, не остаје нико други да их поштује. Морало се увозити да би се производило. То су радили приватници у своје име, а за рачун своје (друштвене, или државне) фирме. Морало се извозити да би се дошло до девиза. Опет, у име приватника и сваки пут све више, за њихов сопствени интерес. Тако су предузећа тонула у дугове, а настајала је нова класа капиталиста чији је новац извирао из дуговања предузећа, за чије су интересе декларативно радили.

Забрана плаћања према иностранству легалним банкарским каналима уништавала је сваки здрави сегмент привреде и трговине. Будући да се нису могли користити легални банкарски канали, новац се прикупљао у кешу. Предузећа су била приморана да користе "сиве канале",да изађу на улицу и продајом својих производа, непосредно од грађана прикупљају новац.

ЈУГОСЛОВЕНСКА привреда је стално показивала склоност да производи инфлацију. Могло би се чак рећи да је то била њена конструкциона карактеристика током дугих година његоване заблуде о друштвеној својини по њеном уставном моделу.

Економисти су убрзавање инфлације уочавали већ од фебруара 1992. године. Савезна влада и Народна банка Југославије, у својству централне и емисионе банке, нису посједовале дјелотворне инструменте за њено заустављање. Републичке власти су, с друге стране, имале низ нагомиланих економских проблема. Радници који нису имали ни послова ни плата (кривицом санкција, као "више силе") тражили су да држава преузме бригу о њима. Новца је требало више него што је било предвиђено буџетима.

ЗЕМЉА ГУРНУТА У БЕЗАКОЊЕ

НАЈТЕЖА посљедица међународних финансијских санкција била је што је земља гурнута у безакоње. Оне су представљале иницијалну капислу за сав криминал, шверц и отимачину који ће касније наступити и разарајуће дјеловати на сваку животну пору. Под видом патриотизма, као циља који не трпи приговор, многе сумњиве, па и најгоре индивидуе су пуниле џепове.

СУТРА: ЕКОНОМСКО ЧУДО ДЕДА АВРАМА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ШАМПИОНСКА РАДОСТ РОДИТЕЉА: Новак је узео титулу, ноћ је топла, срце пуно, све је потаман

02. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КОЦКИЦЕ СЕ СЛАЖУ У ДОБИТНИ НИЗ: Наши навијачи личну енергију преносе на терен

01. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НОЛЕТОВ ПОБЕДНИЧКИ КРИК: Ђоковић се врло брзо вратио на прави колосек

30. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НОЛЕ-ЕКСПРЕС У БУЛОЊСКОЈ ШУМИ: Велики шампион после тренинга извадио је дрес Николе Јокића

29. 06. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације