ФЕЉТОН - ШАМПИОНСКА РАДОСТ РОДИТЕЉА: Новак је узео титулу, ноћ је топла, срце пуно, све је потаман

Миљан Амановић и Маријан Вајда дају последња упутства

Аутор фељтона Горан Чворовић са Новаком

САТ ПУН ЦРВЕНЕ ПРАШИНЕ

НЕПОСРЕДНО пре финала, опрезно обилазим нови стадион "Филип Шатрије". Све је, наоко, слично као пре, а ипак различито. Овако обновљен, био је већ спреман за претходно издање, на јесен 2020. године, али тада, у пуном јеку пандемије, није било ни славља, ни озбиљније посете. Сада се, нова грађевина и ја, практично, детаљније упознајемо.

Покушавам да направим репере. Проверавам да ли је играчки ресторан и даље на истом месту. Ту је. Предосећам да би могло да дође до феште. Кад се меч заврши, за припреме ће већ бити касно.

ОДЛАЗИМ до канцеларије Француске тениске федерације и покушавам да их измолим да ме, уколико пође по добру за Новака, пусте да уђем на прославу. Дуго се познајемо, обећавају ми да ће покушати, али већ сумњичаво врте главом, имајући у виду строга пандемијска правила. Ни сами, кажу, немају приступ играчима. Подсећам их да ће турнир тада већ бити готов, али већ, полако, што се њих тиче, губим наду.

Непосредно пре тога, на повратку са помоћног терена срећем Миљана Амановића и Маријана Вајду, како журно крећу на последње Новакове припреме пред велико финале. Обећавају ми, у ходу, да ће подсетити слављенике да ми прокрче пролаз, када се, и ако се, једном буду нашли унутра.

НА ПРИЛАЗУ степеницама, које се спуштају спрат ниже, до ресторана, наилазим на познато лице. Мишел Оже већ више од двадесет година води рачуна о томе да овуда не прође нико непозван. А то подразумева да око зглоба на руци мора да има специјалну наруквицу која уводи на свечани бал.

Започињемо разговор. У том тренутку стижу Новакови родитељи. Поздрављам их. Види да се познајемо. Пролази убрзо и Патрик Муратоглу. И њему климам главом у знак поздрава. Користим прилику да "обрадим" Ожеа и ставим му до знања да не би имали ништа против да се и ја, касније, после меча, нађем унутра. Слаже се. Али и подсећа на траку. Успут ми показује свој сат, пун црвене тениске прашине, коју мора да протресањем помакне да би видео колико је сати, од кога се никада не раздваја. Ја му предочавам прво издање ове књиге о Новаку. Допада му се. Изгледа да смо успоставили контакт. Охрабрен да сам припремио терен, одлазим на меч.

РОДИТЕЉИ

ВРАЋАМ се, срећан и расположен, на исто место, пошто је на оном часовнику, пуном млевене цигле, истекло више од четири сата. Новак је узео титулу, ноћ је топла, срце пуно. Све је потаман.

Оже је ту, на свом радном месту. Учтиво ми честита Новакову титулу као слављениковом сународнику. Делује и он расположено. Али, за пролаз неће ни да чује. Без наруквице нема уласка! Подсећам га на наше претходно угодно ћаскање, позната лица која смо заједно срели, узалудно се надајући да ћу да га омекшам. Усправан је и неумољив.

Безнадежно се врпољим. Пролазе драгоцене секунде. Оже стоји као живи споменик. Видим да овуда нећу проћи. Правим неколико корака уз северну трибину, чијом целом дужином се, у сутерену, пружа играчки ресторан. Оданде већ полако допиру веселе ноте.

СТИЖЕМ до средине трибине, одакле се, навише, улази у свечану ложу. Доле, у башти ресторана, Новакови родитељи Срђан и Дијана, и супруга Јелена, са неколико пријатеља, њих десетак, почињу да славе победу. Званица је мало, због строгих епидемијских правила, али радост велика.

Нагињем се над оградом и дозивам Новакове родитеље. Ту су, најближи. Хоће ли ме чути? Одмах подижу поглед и отпоздрављају. У том тренутку, Дијана се окреће и одлази ка унутрашњости ресторана. Помислим да ће, можда, доћи до чувара Ожеа. Хитам тамо, али је не видим. Враћам се. У том тренутку, Дијана пролази кроз врата која воде из унутрашњости ресторана, у друштву једне од службеница у организацији турнира. Показује, горе, прстом, на мене.

За тили час, с воки-токијем, службеница пролази дуж северне трибине, све до степеница на другом крају од оних где стоји Оже. Сва врата су отворена. Препрека више нема. За неколико секунди био сам на слављу. Ускочио у поток шампањца. Усред шампионске радости. Опет захваљујући Новаковим родитељима, као и прошли пут. Свака им част.

СУТРА: ОН ЈЕ НОЛЕ, СВИ ГА ВОЛЕ!

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КОЦКИЦЕ СЕ СЛАЖУ У ДОБИТНИ НИЗ: Наши навијачи личну енергију преносе на терен

01. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НОЛЕТОВ ПОБЕДНИЧКИ КРИК: Ђоковић се врло брзо вратио на прави колосек

30. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НОЛЕ-ЕКСПРЕС У БУЛОЊСКОЈ ШУМИ: Велики шампион после тренинга извадио је дрес Николе Јокића

29. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОХОД НА НОВИ ПЕХАР: Публика се у Граду светлости коначно вратила на стадион

28. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СЛИКА ПРВОГ РЕКЕТА ПЛАНЕТЕ: Тријумф у Паризу био је завршни параграф у Новаковом рукопису

27. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КАД ИЗГУБИ, ТО ЈЕ ОДМАХ НЕУСПЕХ: Новак Ђоковић је себи поставио високе стандарде и критеријуме

26. 06. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације