ФЕЉТОН - ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ СПАСАО ХИЛАНДАР: Отац Ђорђа Роша, Себастијан, дошао је у земљу коју не познаје да одради посао

КАДА зазори дан и први зраци сунца дотакну куполу цркве Ваведење Пресвете Богородице у Хиландару, монасима је то знак да почну прву јутарњу молитву у дану који ће бити још један у низу сличних, нанизаних на дуго уже векова које броји ова српска светиња.

Фото Архива

Дани су овде исти, и распоред обавеза и послужења се није мењао ко зна откад. У манастиру је тихо а живо. Братство је навикнуто на ред, рад и молитву. Сви њихови дани испуњени су истим стварима, истим редоследом, све док се из својих келија не преселе у ону вечну, у крипти у манастирској порти. Сви исти у животу, исти су и у оном вечном. Сви сем једног коме није ту место. Нити је живео на Светој Гори, нити је био монах. Није ни умро у Хиландару, али би Хиландар, извесно, умро без њега.

Ђорђе Себастијан Рош, пише на скромном крсту испред крипте у којој се чувају лобање монаха. Једини мирјанин који почива на светој хиландарској земљи. А он је желео да му вечна кућа буде поред оца и мајке у манастиру Раковица. У Хиландару, то је било исто као изгубити душу, тако се осећао Ђорђе када је видео у каквом су стању манастир и монаси и почео борбу да се спасе срце српског православног духа. Смрт га је затекла на путу за Хиландар, тадашња југословенска власт није га хтела ни мртвог, па је братство одлучило да направи изузетак и прими га у своје окриље. Јер, откад их је велики жупан Стефан Немања основао, пред крај 12. века, никада нису били у јаднијем стању и у опасности да их преузме Грчка. Истина, један кризни период је био у последњој деценији 19. века, када је манастир био у тешкој финансијској кризи, а и братство се осуло. Бугари су већ неко време меркали да преузму манастир, а Руси су нудили много пара да купе Мирослављево јеванђеље.

СУДБИНСКИ је било да је млади краљ Александар Обреновић, са својим ађутантом, официром Живојином Мишићем, на свом путу у Грчку ради отварања обновљених Олимпијских игара, посетио Хиландар. Била је 1896, и то је био први краљ, после неколико векова, који долази на поклоњење српској светињи. Сусрет је био веома емотиван за обе стране. Тада је братство манастира предало драгоцено Јеванђеље као поклон краљу, а он је, као уздарје, приложио 15.000 динара у злату. Огроман новац за то време, који је био довољан да се Хиландар обнови и извуче из кризе. Али Александар је био краљ Србије, а Хиландар српски манастир.

Ово је било другачије време. Била је 1961, у Југославији је био социјализам, а он се није много обазирао на српске светиње. Онда се појавио Рош и поставио себи задатак да обнови манастир и врати му онај живот који се некада одвијао.

ОСНОВАО је Комитет за обнову и заједно са принцем Томиславом Карађорђевићем сакупљао новац од добростојећих Срба по Европи, али и других. Успео је да добије значајну суму и од једног Немца, који је имао лично осећање стида за оно што је његова земља урадила Рошовој, и мислио је да, барем мало, може опрати немачки образ.

Било је, заиста, крајње време да се нешто предузме за опстанак манастира, па је један натурализовани Србин одлучио да оживи српску светињу. У то време, породица се тек преселила из Буенос Ајреса у Немачку и Ђорђе је следећих неколико година поделио свој живот између Немачке и Уранополиса, градића подно Свете Горе, где се породица касније и преселила.

Ђорђе Рош, Србин већи од многих, а капи српске крви није било у његовим венама.

Породица Рош потиче из Француске, из Лиона, и линија јој се прати све до 13. века. Део породице је изабрао Немачку за своју земљу и тамо је рођен Силвестер Себастијан Рош, који је постао цењени инжењер машинства. Као врсног стручњака краљ Милан га, осамдесетих година 19. века, позива у Србију да учествује у градњи железнице. Рош је дошао са женом, Словенком Антонијом. Шта се десило у души Себастијана Силвестера, нико не може да објасни, а он о томе није причао.

ДОШАО је у земљу коју не познаје да одради посао, а присвојио је као да је његова одувек.

Одлучио је да остане у Србији, промени веру и буде Србин. Када је одабрао православље, одабрао је и свеца заштитника кога ће славити кућа, као што ради сваки Србин који поштује кућу и веру. Рошова кућа славила је Светог Ђорђа. Када су му се синови рађали, добили су српска имена, Душан и Ђорђе. Какав је то патриотизам и јунаштво пренео отац на своје синове, посебно на Ђорђа, да се пријави у добровољце у Првом балканском рату, а био је само ученик другог разреда гимназије? Рођен 1896, имао је једва 16 година, али га то није омело да оде да брани земљу коју је његов отац одабрао да буде њихова за будућност.

Са 18 година је постао питомац 43. класе Ниже школе Војне академије и опет иде у рат, овога пута онај што је погодио и променио свет. Учествује у борбама на Церу и ту га је пресрео непријатељски метак, смрскавши му кости подлактице. Тешка повреда, али су га амерички лекари спасли спојивши му остатке костију златном жицом. Рука је зацелила, али никада се више њоме није служио као пре. Тај недостатак га не спречава да се придружи браниоцима Београда, под командом мајора Гавриловића.

БОРБА је била неравноправна и страшна. На град је бачено 30.000 граната и само је борба прса у прса могла да успори, али не и да заустави аустроугарску, огромну и добро опремљену војску. Тада су на Дунавском кеју изговорене чувене речи мајора Гавриловића:

"Војници, јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања. Наш пук је жртвован за част отаџбине и Београда. Ви немате више да се бојите за ваше животе, они више не постоје. Зато, напред у славу! Живео Београд!"

Данас сви знамо за овај говор, а забележио га је и објавио у својим мемоарима управо Ђорђе Рош, који је дословно примио наређење. У једном јуришу тешко је рањен, толико тешко да се мислило да је мртав. Метак му је пробио врат, прошао кроз гркљан, каротиду и нерве кичменог пршљена. То није повреда која се преживљава, а ако се преживи, доноси тешку инвалидност. Ђорђе је остао жив, а видљиво није био инвалид. Последице које је сигурно имао, нису га ни у чему омеле нити се он коме жалио.

СУТРА: Спасилац многих Јевреја

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЗАТИРАЊЕ ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ: Британија није дала да породица Романов дође у Лондон

07. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РУСИЈА НИЈЕ НАПУСТИЛА СРБИЈУ: Цар Николај Други Романов ушао је у рат иако његова земља није била војнички спремна

06. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЧАРОЛИЈА ГЛУМЕ И ХРАБРОСТИ. Уметницу Велу Нигринову је обожавао и женски и мушки део Београда, све до њене преране смрти

01. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СПАСИЛАЦ КОМЕ СМО ЗАУВЕК ДУЖНИ: За време владавине цара Николаја Русија се економски развијала

05. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПЛАН ЗА ШИРЕЊЕ ПРЕСТОНИЦЕ: Врло брзо "Луди Шкот" је постао "Лукави Шкот"

04. 06. 2021. у 17:37

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВИЗИОНАР МОДЕРНОГ БЕОГРАДА: Када је је Франсис Макензи стигао данашњи Трг Славија био је мочварно земљиште

03. 06. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације