ФЕЉТОН - ЗАТИРАЊЕ ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ: Британија није дала да породица Романов дође у Лондон

БЕЗНАЂЕ и несрећа која се надвила над оним што је представљало Србију у том тренутку, тешко је и описати. Људи су масовно умирали, упирући поглед на хоризонт одакле је требало да дођу лађе спаса, а оне нису ни кренуле. Тек 15. јануара, Никола Пашић шаље депешу цару Николају у којој моли за спас. Депеша је цару уручена 18. јануара и он сместа зове Велику Британију и Француску и поставља услов: ако се одмах не упуте спасилачки бродови на Јадранску обалу, Русија ће напустити савезнике и склопити сепаратни мир са Немачком.

Цар и царица са децом

Ово, наравно, никако није смело да се догоди и владе Француске и Италије организују чувене лађе које преносе на Крф и Бизерту оно што је остало од војске и народа после месец дана марша преко планина и исто толико дана чекања на спас. Прва лађа долази 28. јануара, и до 15. фебруара траје акција пребацивања војске и народа на сигурну територију. Више од месец дана је српска војска чекала савезничку помоћ. Месец дана глади, хладноће, болести, непревијених рана, месец дана лаганог умирања надомак спаса.

ДОЛАЗАК војске на острво Крф није зауставило масовно умирање исцрпљених и болесних. Они преживели били су као живи лешеви. Хиљаде њих и данас почивају у дубинама мора код острва Видо, месту великог српског страдања.

У новијој историји не памти се већи егзодус од овог. Министар војни, генерал Божидар Терзић, извештава Николу Пашића да је, од почетка повлачења, умрло, погинуло, нестало или заробљено 243.877. људи. И француски маршал Жозеф Жофр и извештава владу у Паризу да "повлачење наших савезника Срба, под околностима под којима је извршено, превазилази по страхотама све што је у историји, као најтрагичније, забележено".

Да је Француска раније послала лађе, био би значајно мањи број настрадалих Срба. Да руски цар није уценио савезнике, питање је колико би Срба, уопште, преживело. Нажалост, оба човека заслужна за спас српског живља убијена су од својих непријатеља. На Есад-пашу је извршен атентат, а цар Николај и цела породица Романов брутално су убијени у бољшевичкој револуцији која је захватила Русију.

Како је Русија била у рату, а прилике у земљи нестабилне, од лета 1915. цар преузима врховну команду над руским ратним снагама, а унутрашњу политику и управљање земљом препушта својој супрузи, царици Александри и другој особи од поверења, Распућину. Тешко да је могао да направи потез који је био више погрешан од овог. Ни царица, ни овај чудни свештеник-отпадник, не знају ништа о управљању земљом и потпуно су одвојени од народа и реалности. Дума, руска влада, нема никаквог утицаја, и све што предлаже бива одбијено.

ТАКО је царски пар успео да против себе окрене све слојеве становништва. Сељаци и радници буне се због мобилизације која се спроводи само међу тим слојем становништва. Радници остају без посла због заустављања производње, аристократија је огорчена због уздизања и бахатости Распућина, чак су и генерали незадовољни јер се не слажу са начином на који цар види рат и доноси одлуке.

Незадовољство народа достигло је врхунац када је у Петрограду избила општа несташица хлеба. Маса се окупља и све више расте, ослобађа политичке затворенике и тражи абдикацију цара. Цар пристаје да престо уступи свом брату, кнезу Михаилу, али он не добија подршку Думе и сам потписује своју абдикацију. Дана 17. марта 1917, престала је да постоји вишевековна царска Русија и земља је постала република.

ОНО што се после догађало са царском породицом невероватно је и брутално. Цар, царица, њихова деца и послуга били су интернирани у Царско село и тада су још могли да се спасу да су добили азил у некој од земаља, пре свега Британији, на чијем престолу је седео краљ Џорџ V, који је био и блиски Николајев рођак, чак су и физички невероватно личили. Царица Александра, као унука краљице Викторије, имала је рођаке на свим европским дворовима. Азил је затражен од енглеског краља, али он није дозволио да царска породица дође на британско тло. У Лондону је процењено да бивши цар једне земље, у којој је победила бољшевичка револуција, може подстаћи раднике и становништво њихове земље, па је за Британију боље да Романови буду тамо где јесу, на руском тлу.

Годину дана Романови су провели у неизвесности и на разним местима где су интернирани. Последње је било Јекатеринбург, где су, 17. јула 1918, брутално убијени у подруму куће у којој су били смештени. Сви су натерани да уђу у невелику просторију у подруму куће где су војници, из непосредне близине, отворили ватру и пуцали док нису били сигурни да ниједан Романов више није жив. Сутрадан су тела пребачена у напуштен рудник где су раскомадана, натопљена бензином и запаљена. Бољшевици су бруталним убиством царске породице послали поруку да је један свет престао да постоји и да се никада неће вратити стари поредак.

ВЕЛИКИ РАТ однео је много живота, растурио четири царства и затро царску породицу Романов. Свет је кренуо да се опоравља и гради неке нове односе, уверен да људи неће толико полудети да поново уђу у лудило које разара и уништава. А мир је потрајао кратко, једва нешто више од двадесет година. Тако је једна генерација стигла да буде сведок чудне људске особине да повремено уништи све што у међувремену створи.

До деведесетих година, није се знало где су остаци Романових. Онда су у масовној гробници близу Јекатеринбурга пронађени остаци за које су постојали докази да припадају цару, царици и принцезама Олги, Татјани и Анастасији. Они су сахрањени 1998, уз велике државне почасти у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу. Руска црква их је прогласила за свете мученике, иако се око идентитета сина Алексеја и ћерке Марије још води полемика, да ли заиста припадају деци Романових.

ТАКО је цара Николаја Другог Романова заљуљала царска колевка, издали су га његови краљевски рођаци, а утукли, са посебном страшћу, мислећи да чине велико дело, бољшевици комунисти који су се потрудили да од царске породице не остане ни траг да су постојали.

Срби и Србија знају да је последњи руски цар, Николај Други Романов, својим делом омогућио да Срби постоје. На мировној конференцији у Версају утврђено је да је Србија дочекала мир са 1.247.235. становника мање, и то 62 одсто мушког становништва од 18 до 55 година. Колики би тај проценат био да није било одлучне интервенције руског цара?

СУТРА: ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ СПАСАО ХИЛАНДАР

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РУСИЈА НИЈЕ НАПУСТИЛА СРБИЈУ: Цар Николај Други Романов ушао је у рат иако његова земља није била војнички спремна

06. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СПАСИЛАЦ КОМЕ СМО ЗАУВЕК ДУЖНИ: За време владавине цара Николаја Русија се економски развијала

05. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЧАРОЛИЈА ГЛУМЕ И ХРАБРОСТИ. Уметницу Велу Нигринову је обожавао и женски и мушки део Београда, све до њене преране смрти

01. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПЛАН ЗА ШИРЕЊЕ ПРЕСТОНИЦЕ: Врло брзо "Луди Шкот" је постао "Лукави Шкот"

04. 06. 2021. у 17:37

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВИЗИОНАР МОДЕРНОГ БЕОГРАДА: Када је је Франсис Макензи стигао данашњи Трг Славија био је мочварно земљиште

03. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЦАРИЦА БЕОГРАДСКОГ ПОЗОРИШТА: Вела Нигринова је отишла тихо, без театралности која је била њен живот

02. 06. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације