СВЕ О КАРЦИНОМУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ: Један преглед годишње чува живот

Према поражавајућим подацима Србија се налази на другом месту у Европи по смртности од карцинома грлића материце, а на четвртом по стопи оболевања. Томе свакако доприноси крхко знање о овој области код жена, што представља једну од већих препрека у приступању превенцији, па и препознавању симптома болести.

Фото Shutterstock

О чему се најмање зна када је у питању рак грлића материце, објашњава нам др Ања Пикула, гинеколог, специјалиста за болести доњег гениталног тракта:

- Карцином грлића материце је, иако још представља једну од највећих светских пошасти у репродуктивном и општем здрављу жена, један од најпроучаванијих и најдоступнијих за идентификацију у раним стадијумима. Тада је у готово 99 одсто случајева излечив. О њему се много зна, али неке од непознаница и даље постоје. На пример, још није сигурно колико је времена потребно да нормалне ћелије епитела грлића пређу, тј. трансформишу се, у ћелије рака. Негде су у питању деценије, а негде врло кратак временски период, јер се старосна граница оболевања од преканцероза (промена у архитектоници епитела и тзв. пролиферације нормалних ћелија у канцерогене), али и почетних стадијума инвазивног канцера последњих неколико година помера ка све млађем узрасту. Раније је то била популација жена од 70-75. године, сада је између 45-65, а неретко се јавља и у раним 30-им годинама.

Који су први, често занемарени, показатељи постојања болести?

- Једни од првих симптома већ присутне болести су крварење приликом сексуалног контакта, интерменструално крварење, сукрвичав исцедак непријатног мириса, или нејасан, недефинисан притисак или бол у доњем делу трбуха. Најчешће се овим симптомима не придаје велики значај, иако могу бити један од аларма за одлазак гинекологу, што се обично догађа тек када прође неколико година од претходног прегледа.

Када би девојке први пут требало да ураде преглед грлића материце?

- Први гинеколошки преглед младе жене-девојке требало би да ураде у првој години након ступања у сексуални однос. Преглед подразумева разговор са гинекологом и узимање ПА бриса, тј. десквамираних ћелија са површине и унутрашњости, односно канала грлића. Од њих се касније прави размаз и боји по чувеној Папаниколау методи. Затим се он посматра под различитим увеличањима електричних микроскопа и интерпретира по две важеће номенклатуре. Постоји пет група ПА размаза. Под уредан спадају прва и друга група, док трећа "а" и трећа "б" већ представљају сумњу и идентификацију тзв. диспластичних, тј. измењених ћелија епитела грлића, на постојање премалигне или ране малигне промене у епителу.

Колико би га често требало контролисати?

- У развијеним земљама уколико је ПА налаз уредан понавља се једном у три године, али на нашем подручју, са овдашњим степеном здравствене просвећености, императивно је преглед радити једном годишње.

Шта обухвата скрининг програм за рано откривање рака грлића материце и коме је све доступан?

- Управо ти прегледи представљају примарни скрининг, који се на овим просторима одвија као основно законско, тј. људско право индивидуе већ скоро седам деценија. Републички завод за јавно здравље 2013. објавио је водич добре клиничке праксе, који се примењује управо у овој врсти дијагностике, као основно правило без кога се не може борити против ове пошасти. И даље се свакодневно разболе четири, а умре једна жена, што би на годишњем нивоу значило око 450 умрлих и 1.400 новооболелих.

Знамо да је у 90 одсто случајева узрок ове болести хумани папилома вирус. Како се он манифестује?

- ХПВ, тј. хумани папилома вируси, у великом проценту одговорни су за процес онкогенезе у наведеним епителима човека. За то откриће је 2008. године Проф. Харалд цур Хаузен добио Нобелову награду, доказавши да одређене секвенце вирусне ДНК мењају састав ДНК епителне ћелије сквамозног епитела грлића, гениталног тракта мушкарца, као и горњих партија дигестивног и дисајног тракта, доводећи до тзв. малигне диференцијације и пролиферације тих ћелија. Нађени су ХПВ и у малигним туморима крајника, нарочито мушкараца, и та учесталост обољења је у порасту на светском нивоу.

Како долази до заражавања њиме? Да ли само снага имунитета утиче на то да ли ћемо ХПВ неосетно савладати?

- Компетентним имунитетом, али и бригом о свом психофизичком здрављу, свако може да спречи овакве појаве, а прокуженост популације на светском нивоу ХП вирусима је око 80 одсто. То, наравно, не значи да свако код кога се вирус идентификује има несрећан потенцијал да оболи од ових пошасти. Углавном популација младих, од 17-30 година, у неком тренутку буде прокужена вирусом. Али, организам са компетентним имунитетом и уредним стањем доњег гениталног тракта вирус елиминише у року од једне године. Уз то, већ неко време постоје сјајни препарати за тзв. клиренс, тј. чишћење вируса, који се примењују локално, на слузокожи доњег гениталног тракта, и дају врло солидне резултате. Постоји око 150-200 сојева ХПВ. Нису сви пријемчиви за наведене слузнице, али нису сви ни високог онкогеног потенцијала. У најопасније се сврставају типови 16 и 18, без премца, а 6 и 11 су бенигни.

Који узроци спадају у преосталих 10 процената случајева?

- То могу да буду индивидуалне карактеристике организма, конституционални фактори, слузнице које су осетљивије, пушење, учестале инфекције хламидијама, али и последице честог мењања партнера, хронична иритација... Нарочито бих истакла психосоматски статус организма, јер изразито дуготрајне стресне ситуације могу бити окидач за малигну трансформацију свих ћелија, не само гениталног тракта.

Које врсте вакцина постоје?

- Поливалентне, од дво до деветовалентних вакцина, које су присутне на нашем тржишту и требало би да буду бесплатне за заштиту младе популације, да би, уз сагласност педијатра и гинеколога, као и родитеља, могла да се спроведе наведена имунизација. На жалост, уколико родитељ хоће да вакцинише дете, што би требало да буде у предпубертетском периоду, од 12-14 година, док још није започело активне сексуалне контакте, он сам купује вакцине. За дуготрајну имунизацију су потребне две дозе, које се примају у размаку од шест месеци до најкасније годину дана. Доступне су двовалентне за типове 16 и 18, четворовалентне које покривају 16,18,6 и 11, као и деветовалентна којој су додати протеини вируса 31, 33, 45, 54 и 58. То су потпуно безопасни, молекуларним инжењерингом добијени, делови протеинског омотача вируса, тако да су поствакциналне реакције сведене на минимум.

Како то изгледа код нас?

- Ми смо тек на прапочецима ове имунизације и потребно је време да бисмо имали метаанализе о томе. Напомињем да је Аустралија масовном имунизацијом свела заражавање од ХПВ-а на један одсто, а многе државе ЕУ вакцинишу и девојчице и дечаке. Околне земље бивше Југославије врло успешно спроводе имунизацију последње три године. Све ово, уз велики оптимизам, даје наду да ћемо за неколико година и ми завршити са неславном статистиком која нас деценијама прати. И да ниједна жена у 21. веку не би смела да умре од канцера грлића материце.

Шта највише утиче на то да се наша земља налази на другом месту у Европи по смртности од карцинома грлића материце, а на четвртом по стопи оболевања?

- Наравно да утиче слаба здравствена просвећеност, иако смо у 21. веку, осиромашеног становништва протеклим, вишедеценијским турбуленцијама друштва на нашим просторима. Сада ту имамо и новог непријатеља, пандемију изазвану SARS-CоV-2 вирусом, која је умногоме пореметила начин рада здравствених установа и третирања пацијенткиња, практично зауставивши организовани, али и опортуни скрининг. Додуше, постоје и установе као што је Клиника "Народни фронт" које, иако су делом радиле у тзв. ковид систему, нису прекидале са дијагностиком и терапијом премалигних и малигних болести чак ни за време ванредног стања. Значи, боримо се практично против два непријатеља.

Мења ли се у последње време свест људи о томе?

- Свест наше популације ипак почиње да се диже на виши ниво, у смислу спознаје важности превенције и ране детекције. Ту су нарочито велику улогу одиграле друштвене мреже, као и остали медији, где се на врло једноставан, креативан начин популаризује значај репродуктивног здравља жена, али и мушкараца. Код њих такође може доћи до сличних промена на полним органима, али и тзв. орофарингеалној регији.

Неопходна је бесплатна имунизација

На који начин се болест лечи?

- Када се успешно дијагностикује, болест се лечи различитим оперативним методама, од врло једноставних, тзв. ексцизионих, до радикалних оперативних захвата, који се спроводе до стадијума друге "а" групе. Што се тиче оперативних метода, као и адјувантног лечења зрачном и хемотерапијом, наша земља не заостаје за светом. Треба само спречити да вирус уђе у епител, тј. ћелију, јер ако се то једном деси може се искоренити само радикално, хируршки. Зато је битно активирати се да се на нивоу државе обезбеди бесплатна имунизација младих, јер она је једна од највећих тековина и најјаче оружје човечанства – поручује др Ања Пикула.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације