14. МАРТ – СВЕТСКИ ДАН БУБРЕГА: Хронична болест бубрега поприма епидемијске размере

ВЕЋИНА пацијената нема никакве симптоме у раној фази болести и као резултат тога дијагноза се често поставља касно, када су трошкови лечења знатно већи, а квалитет живота пацијената знатно лошији.

Фото: Јелена Бабић

Реч је о хроничној болести бубрега (ХББ) од које болује свака 10. особа на свету. Процењује се да у Србији има око 700 хиљада пацијената са овом хроничном болешћу.

Хронична болест бубрега се дефинише као поремећај у структури и/или функцији бубрега, а који је присутан дуже од три месеца. ХББ је неизлечива болест коју карактерише прогресивни пад бубрежне функције. Број оболелих је стално у порасту на глобалном нивоу, а Србија и земље региона нису изузетак. Преваленца надмашује друге, препознатљивије, незаразне болести и ствара значајан и растући социо-економски терет. И поред свега тога, болест и даље остаје недовољно препозната.

- “Светски дан бубрега” се обележава на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља света. Узевши у обзир да је хронична болест бубрега веома честа дијагноза, да чак 1 од 10 одраслих особа у свету болује од те болести и да уколико се не лечи, може бити смртоносна. Прогнозе стручњака су да ће до 2040. године болести бубрега бити пети водећи узрок смрти у свету. Из тог разлога акценат овогодишњег обележавања је превенција бубрежних болести и ширење свести о овом озбиљном здравственом проблему који често не испољава симптоме. Зато је удружење “Заједно за нови живот”, заједно са најеминентнијим лекарима, у циљу превенције и лакшег суочавања пацијената са овом болешћу, израдило брошуру како би што више пацијената преко установа у којима се лече, могло да дође до ње. Зато позивам све заинтересоване здравствене установе и удружења пацијената да нам се јаве да би бесплатно добили своје примерке ове брошуре – рекао је на конференцији за медије Младен Тодић, председник удружења “Заједно за нови живот”.

Како ХББ напредује, расту и трошкови везани за болест, који представљају оптерећење и за пацијенте и за здравствене системе. ХББ је прогресивна болест, са пет стадијума, која погађа све системе органа. Рано откривање ове болести најчешће није приоритет, али благовремено лечење болесника смањује учесталост компликација. Правовремена промена животних навика и лечење у раним фазама болести успорава прогресију ХББ и развој придружених болести. Велики број пацијената са ХББ има коморбидитете. Због виталне улоге коју имају бубрези, ХББ је уско повезана са другим обољењима, као што су хипертензија, дијабетес, срчана обољења и поремећаји метаболизма минерала кости, као и развојем секундарног хиперпаратиреоидизма.

- Ради се о болести која поприма епидемијске размере. Имамо све већи број старијих особа које имају повишен притисак и дијабетес, што су фактори ризика који оштећују бубреге, па је и то разлог због ког је све већи броја болесника. У последње време је и дијагностика бубрежних обољења боља, па је и то вероватно разлог све већег дијагностиковања пацијената. Међутим, велики проблем представља чињеница да болест не даје симптоме, чак некада и до претерминалне фазе, због чега имамо велики број људи који не знају да имају болест и самим тим се не контролишу нити лече. Последњи подаци показују да смо имали три милиона смрти од бубрежних болести током 2019. године. Са друге стране, пацијенти са оштећењем функције и структуре бубрега имају велику учесталост и смртност од кардиоваскуларних обољења, па велики број бубрежних болесника неће ни дочекати дијализу или трансплантацију јер ће умрети од срца. То је та веза између срца и бубрега, такозвани кардио-ренални синдром - специфичан клинички ентитет у коме нарушена срчана функција доводи до пада функције бубрега или обрнуто. Када је лечење у питању, последњих година су се појавила група лекова за које је показано да могу да у извесној мери успоре прогресију оштећења бубрега, као и смање кардиоваскуларне компликације и смртност код пацијената са хроничном бубрежном слабошћу. Ови лекови су доступни и код нас и већ се примењују, још нису на позитивној листи, али се надамо да ће бити, што би, заједно са свим другим мерама и поступцима које користимо, допринело бољем лечењу ових болесника. Међутим, морамо да подвучемо да је превенција болести бубрега најзначајнија, а она укључује редовне контроле крви и урина и хигијенско-дијететске мере. У терминалном стадијуму оштећења бубрега, важно је одржавати добар стандард дијализног лечења и, наравно, непрекидно подизати свест о значају донорства и трансплантације бубрега – објашњава пук. доц. др Невен Вавић, нефролог и начелник Клинике за нефрологију Војномедицинске академије.

Како се ХББ дијагностикује у касним стадијумима за највећи број пацијената једине опције лечења су дијализа и трансплантација бубрега. Трансплантација захтева одговарајућег донора, комплексну хирургију и доживотну имуносупресивну терапију.

Недељко Спасојевић из Сремске Митровице проблем са бубрежном слабошћу има од 2019. године, а већ наредне године болест му се погоршала, због чега је морао да крене на дијализу.

-Првих шест месеци дијализе сам јако тешки поднео, док се организам није навикао. И даље је тешко, понекада имам проблем са притиском. Након дијализе нисам ни за шта, осим да легнем и одморам се од те исцрпљености. Дијализа је јако сурова и највећи проблем нас пацијената је што смо ограничени са уносом течности, јер сав вишак који унесемо у организам, машина извлачи из нас и тако нас исцрпљује. Прегледе за трансплантацију сам обавио пре две године и стављен сам на листу чекања, али још увек нисам добио ниједан позив. Надам се том позиву како бих се вратио у нормалан ток живота, због породице како бих могао да им обезбедим боље услове за живот – каже Недељко, који је отац троје деце. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације