РЕЗ НА ПЛУЋИМА БЕЗ РАЗМИЦАЊА РЕБАРА: Интервју -Др Љубинко Ђенић о операцијама које пацијенти много лакше подносе

ТУМОРИ плућа су код нас у Војномедицинској академији, а верујем и у другим центрима, најчешћа патологија којом се бавимо на грудној хирургији.

Фото Институт Дедиње

Дијапазон ове гране иначе је заиста широк - од дијагностике и лечења различитих болести и повреда плућа, плућне марамице, душника и бронхија, зида грудног коша, средогруђа и дијафрагме, па преко урођених и стечених деформитета зида грудног коша, дијафрагмалне киле, "вода у плућима" (плеурални изливи), "пуцање" плућне марамице (пнеумоторакс), разних инфективних болести плућа, као што су туберкулоза, бактеријске, гљивичне и паразитарне инфекције - каже у интервјуу за "Новости" др Љубинко Ђенић, грудни хирург ВМА.

Наш саговорник наглашава да грудна хирургија, ипак, није увек инвазивна, и да се могу применити минимално инвазивне процедуре. - У принципу, сваки груднохируршки приступ пацијенту кроз дијагностику и лечење, мање или више је инвазиван. Генерално, цела хирургија, не само грудна, тежи да се до циља дође кроз што мању трауму по пацијента. Осим класичног приступа, тзв. торакотомијског, где се прави рез од најмање 10 сантиметара и екартерима размичу ребра да би се обезбедило адекватвно оперативно поље, постоји и минимално инвазивни, ВАТС (видеоасистирана торакоскопска хирургија) приступ.

* Примењује ли се тај приступ и у ВМА?

- Да. У свету је почео да се користи деведесетих година прошлог века, а од 2007. године је нашао примену и у ВМА. Он подразумева приступ којим се кроз један (унипортални) или више мањих резова (мултипортални), а без размицања ребара, могу обавити разне дијагностичке и терапијске процедуре у грудном кошу. Кроз тај простор се пласира торакоскоп са камером и светлосним снопом и добија се слика унутрашњости грудног коша на монитору, а кроз исти и/или остале резове се убацују инструменти којим се обавља операција.

* Који су бенефити таквог приступа?

- Предности ове процедуре су многобројне: мањи постоперативни бол, бржи опоравак, рана мобилизација, краће време хоспитализације, мања стопа компликација, бољи козметски ефекат. Предности ове процедуре ни у ком случају не нарушавају безбедност пацијента на првом месту као и онколошке принципе лечења. Индикације за операције ВАТС приступом се константно проширују, али зависе и од утренираности хирурга. Са едукацијом хирурга се повећава и број хируршких интервенција које се могу извршити као и комплексност процедура као што је и показало наше искуство у ВМА.

Privatna arhiva

* Ви сте у јануару били у Шангају на међународном тренинг-програму у ВАТС хирургији. 

- Пулмолошка болница у Шангају, која припада Тонџи универзитету, највећа је таквог типа на свету са 27 груднохируршких сала у две зграде, у којима се током радне недеље свакодневно у две смене обави просечно 140 до 150 операција, а годишње и до 25.000. Тренингу је присуствовало око 20 грудних хирурга из целог света. Директор програма је чувени шпански грудни хирург др Дијего Гонзалес Ривас, практично иноватор и велики заговорник унипорталне ВАТС хирургије, који већ годинама има унапред испланиран годишњи програм, путује широм света, ради најкомплексније операције и притом несебично учествује у образовању колега показујући и најситније детаље и трикове. Као таквог су га препознали и Кинези и од 2012. године више пута годишње борави код њих.

* Какав сте искуство тамо стекли?

- Свакодневно смо могли да видимо и присуствујемо скоро свим могућим ВАТС операцијама које постоје у грудној хирургији. Приметно је огромно искуство, вештина, спретност, знање и лакоћа рада на комплексним операцијама чак и код "младих" хирурга, на тренутак се помисли као да је све то врло једноставно. Али, то је резултат позитивне селекције, образовања, улагања у кадар и великог броја пацијената. Интересантно, доктори који напуне 60 година не могу по закону више да буду на руководећим функцијама, али је њихова улога и даље од огромног медицинског и академског значаја за клинику.

* По чему се, на први поглед, њихов здравствени систем пазликује?

-Тамо је дијагностика доступна, јефтина што ме највише задивило. На пример, МСЦТ, односно мултислајсни скенер грудног кошта око 30 долара, ПЕТ скенер је златни стандард и рутина пред сваку операцију. Већ првог дана видео сам да не оперишу тумор већи од два-три сантиметра, а имају огроман број операција промена у плућима мањих од једног сантиметра. Све то је резултат скрининг програма и доступности комбиноване преоперативне терапије, што је кључно уз превенцију и уклањање фактора ризика. Све заједно доприноси да се и у случају озбиљне болести као што је рак плућа шансе за излечење повећавају када се открије у почетним стадијумима. Код нас се скрининг програм спроводи у Војводини већ две-три године, а на Канцеролошкој недељи је речено да се очекује да ће до краја године заживети у целој земљи.

* Да ли ми имамо капацитете за тај програм на националном нивоу?

- Скриниг у овом случају подразумева примену нискодозног скенера плућа (мање зрачење) код високоризичних пацијената, пушача са вишегодишњим пушачким стажом. Позната студија је показала да од укупног броја откривених карцинома плућа 50 одсто је у раним клиничким стадијумима што је значајно утицало на смањење стопе смртности. Наравно и за примену програма је битна едукација кадра, процена радиолога и хирурга које су промене за праћење, а које за уклањање јер нису наравно све новооткивене злоћудног карактера.

* Наша статистика је поражавајућа: Сваког дана се региструје готово 20 новооболелих, а 13 изгуби борбу са болешћу.

- Званични подаци показују да су у нашој земљи малигни тумори плућа на првом месту по стопи оболевања и смртности мушкараца, а на другом, после дојке, жена. Поредећи се са земљама Европе, мушкарци су на другом месту по стопи оболевања, а по смртности на четвртом, док је статистика за жене нешто повољнија. Карцином плућа је један од најподмуклијих тумора. Његов настанак, раст и напредовање не прате симптоми тј. клиничка слика. Дуго је асимптоматски или су симптоми неспецифични па се занемарују а када се пацијент јави лекару болест буде у одмаклом стадијуму, а шансе за излечење минималне или непостојеће.

* Нажалост, пацијенти се касно јављају, а код многих се болест и не препозна на време.

- Када изабрани лекар посумња на карцином плућа, потребно је да се пацијенту ураде рендген плућа, мултислајсни скенер и да се додатним дијагностичким процедурама, пре свега бронхоскопијом, установи о ком типу тумора се ради (патохистолошка дијагноза). Потом следи конзилијарни преглед и одлука о начину лечења. Данас су пацијентима доступни хируршко лечење, хемотерапије, имунотерапије, циљана терапија и зрачење. И даље хирургија даје најбоље резултате али нажалост свега од 20 до 25 одсто свих оболелих има могућност на овај вид лечења због проширености болести.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације