СВАКИ ДРУГИ ЂАК ПОЗНАЈЕ КОРИСНИКА ДРОГЕ: Др Драгана Ратковић из УКЦВ упозорава на све већу опасност
ПРОБЛЕМИ у породици, неуспешно васпитање, посебно код деце са тешким темпераментом и поремећајем понашања, као и хаотично стање у кући, посебно ако родитељи користе дрогу, неконтролисано пију алкохол или пате од неког другог менталног поремећаја, најчешћи су узроци који доводе до употребе психоактивних супстанци у детињству и раној адолесценцији.
Ово је утврдио Амерички институт за превенцију и истраживање зависности од дрога (НИДА), али њихови закључци су, нажалост, евидентни и у нашем друштву и у последње време све су присутнији - каже доц. др Драгана Ратковић са Клинике за психијатрију Универзитета Клиничког центра Војводине у Новом Саду.
Комисију за борбу против наркоманије у школама Влада Србије формирала је јула 2018. године са циљем да спроведе програм који ће допринети јачању свести младих о штетним последицама употребе дрога. Јесте ли у својој лекарској пракси приметили напредак на том плану?
- Током 2019-2020. године Институт друштвених наука, уз подршку Министарства здравља Републике Србије, спровео је "Истраживања фактора ризика злоупотребе психоактивних супстанци међу младима у Републици Србији". Истраживање је показало да су млади узраста од 14 до 18 година старости прилично неинформисани о штетном деловању дрога (више од половине испитаника), а на питања о марихуани било је највише нетачних одговора. Исти закључак је и из наше праксе и говори о неопходности континуиране едукације по наведеном питању.
ТРИ ТЕОРИЈЕ
A У етиологији зависности најчешће се разматрају три теорије...
- То су медицинска (биолошка), која истиче физиолошке узроке, затим психолошка, која се примарно бави структуром личности и психолошким механизмима, и социолошка, која узроке види у социјално-културној интеракцији индивидуе и средине. Према неким ауторима, она настаје, развија се и лечи кроз интеракцију различитих чинилаца који би се могли свести на четири основна, а то су личност зависника, породица, друштво и сама психоактивна супстанца.
Колико је времена потребно родитељима да уоче да њихова деца користе дроге и какве су њихове најчешће реакције?
- Нажалост, у трци за новцем и егзистенцијом, данас родитељи не проводе довољно времена са својом децом. Тако и уочавање симптома који би говорили у прилог конзумирања психоактивних супстанци бивају занемарени или непрепознати. И када се препознају, у питању су године или деценије до првог јављања на лечење и ту се губи драгоцено време јер употребом супстанци мења се начин функционисања можданих структура, а са дужином употребе и оштећења су већа.
Колика је вероватноћа да ће дете из породице у којој родитељи користе психоактивне супстанце и само почети да их користи?
- О генетској условљености болести зависности говоре многобројне студије, у смислу да, уколико се јави овакав поремећај код једног близанца, вероватноћа да ће и други близанац оболети од зависности, знатно је већа код монозиготних близанаца него код дизиготних. Но, ова стопа не износи 100 одсто, што говори у прилог томе да је етиологија мултифакторијална. У случају зависности од алкохола, каже се да синови зависника од алкохола обично су или зависници или трезвењаци. Млади људи не верују порукама о штетности алкохола и дувана ако њихови родитељи пију и пуше, а уколико су информације које млади добијају о ПАС у контрадикцији са њиховим личним искуством, одбациће их као неистините.
Из којих извора се млади људи у нашој земљи најчешће информишу о употреби и последицама коришћења дрога?
- Према актуелним подацима, око 50 одсто младих изјавило је да најчешће разговара са пријатељима о психоактивним супстанцама, а око 34 процента информише се преко друштвених мрежа. Ово управо може да представља велики ризик за њихово погрешно информисање, посебно ако са младима никада није примењен програм за јачање вештина у савлађивању проблема, указивања на позитивне примере из окружења и сл. Посебно забрињава податак да је 72 одсто испитаника изјавило да лако може да набави дрогу, али и да 47 процената ученика познаје особе из свог окружења које конзумирају дрогу.
Да ли су школске радионице и разговори на ту тему са наставницима један од најкориснијих начина да ђаци добију потребне информације о штетности ПАС?
- С обзиром на то да подаци недвосмислено указују да око трећине анкетираних ученика (37 одсто) о ризицима од дрога разговара са родитељима, али и да скоро исти проценат разговара у школи (35 одсто), јасно је да ће се препоруке за унапређење програма за превенцију односити на јачање породице и школе као заштитних фактора у превенцији употребе дрога међу младима. Из наведеног разлога неопходно је радити на јачању свести и родитеља и наставника и развијати вештине које ће на доказани начин постићи ефикасну превенцију.
ПРОБЛЕМИ БОГАТИХ И СИРОМАШНИХ
A Да ли чешће посежу за психоактивним супстанцама деца из сиромашних или из бољестојећих породица?
- Актуелне здравствене службе нису још увек у могућности да обезбеде такве податке. Још увек недостају или нису доступни епидемиолошки подаци из одређених подгрупа и институционалних мрежа где је очекивана већа заступљеност наведеног поремећаја (нпр. сиротишта, сегрегиране групе, притворски центри итд.), укључујући и социоекономски статус младих са наведеним проблемом.
Да ли неуспех у школи може да буде фактор који ће подстаћи ученика да се информише где и како може да набави психоактивну супстанцу?
- Неуспех у школи спада у такозване друге ризике, односно ризике ван фамилије. У Републици Србији истраживања говоре у прилог томе да око 30 одсто младих конзумира алкохол, а притом три одсто средњошколаца конзумира алкохол свакодневно, док викендом то ради њих 13 одсто. Марихуану је пробало 25 одсто средњошколаца, док четири процента њих то чини свакодневно, три процента викендом и понекад радним даном (три одсто), а један проценат само викендом. Око 10 одсто младих пробало је неке друге психоактивне супстанце (осим алкохола и марихуане), а сваки пети средњошколац свакодневно конзумира дуван.
Текст реализован уз подршку Покрајинског секретаријата за здравство
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч
РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.
15. 11. 2024. у 23:36
"ТО БИ ДОВЕЛО ДО ПОЧЕТКА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА" Фицо дао реч: До краја ћу се борити да Украјина не буде члан НАТО-а
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо ће се до краја одупирати уласку Украјине у НАТО, рекао је у интервјуу за кинески CGTN.
15. 11. 2024. у 19:38
ЧИТУЉА КОСТИЋУ ОД ДЕЦЕ: "Живиш кроз нас - настављамо с поносом"
МИОДРАГ Костић, оснивач и председник МК Групе, преминуо је у среду ујутру.
14. 11. 2024. у 12:46
Коментари (0)