МУЊЕ ПРЕКО МРЕЖЕ: Некадашњи одбојкаш Славко Бојић (63), спортска икона Никшића, у граду фудбала и кошарке, сачувао свој спорт

ОНО што је у својој каријери постигао одбојкаш светског реномеа, Никшићанин из Вардарске улице, Миодраг Скале Гвозденовић, најбољи смечер на планети, незаменљиви репрезентативац Југославије, тешко да ће ико у догледно време достигнути.

Славко Бојић / Фото В. Кадић

Овај спорт у граду фудбала, кошарке и борилачких вештина, опстао је захваљујући великом борцу, некада сјајном одбојкашу који је лансирао "муњевите" лопте преко мреже, а данас учитељу, Славку Бојићу (68) из никшићке улице Никола Тесла, чијим корацима су кренули и његова три сина - Марко, Владимир и Слободан, али и многи други који су стасавали испод мрежице под Славковим саветима.

А све је почело, како то обично бива, спонтано. Таленат у фудбалу показао је играјући за раднички Челик, па се опробао и у кошарци у време када је Сутјеску тренирао Миодраг Бале Балетић. Живео је у згради у близини Педагошке академије у чијем дворишту су били полигони за фудбал и кошарку. Славко је освитао под обручима. Сјајне конституције, високог одраза, снажан, запао је у око Милану Дробњаку из Мојковца, студенту спорта и физичке културе, који га је позвао да дође у Сутјеску и опроба се у одбојци. И од тада до данас никада није напустио тај атрактивни спорт.

ПРВИ тренер му је био професор Божидар Бато Чуровић, и после три месеца тренинга ушао је у први састав. Покривао је готово свако место, доносио свом тиму бројне победе и радости навијачима. Добре партије које је Бојић пружао нису могле да промакну људима из подгоричке Будућности, који су га приграбили и са њим почели да жању успехе.

- Радио сам у руднику, површинском копу, као ауто-електричар, а тренирао у Подгорици. Никада на тренинг нисам закаснио, иако сам за пет радних дана преваљивао 500 километара, да бих после тога одлазио у Србију или Македонију и играо утакмице. И све се то издржало - сећа се Славко Бојић.

 

Екипа Будућности, стоје Веселин Ђуровић и Славко Бојић, чуче Зоран Бели Вукчевић и Драшко Ражнатовић

Посебно памти утакмицу Будућност - Црвена звезда у Првој Б лиги, када су декласирали Београђане 3:0, а он био најбољи на паркету.

- Звезда је испала из Прве лиге зато што трансфер Дејана Брђовића из краљевачке Рибнице није био регуларан. Због тога је Одбојкашки савез Југославије "одрезао" драконску казну којом је избацио Звезду из елите. Био је то меч за памћење - додаје Бојић. - Играли смо и на Косову у време демонстрација и појаве иреденте, када нас је милиција са дугим цевима чувала у дворани. Само ми и противник, без публике...

КАД је завршио мисију у Будућности, Славко се враћа у родни Никшић, где га чека Сутјеска и квалификационе утакмице за улазак у Прву Б лигу. Иако су постигли велики успех град, нажалост, није стао уз клуб, па је руководство обавестило ОСЈ седам дана пре почетка такмичења да иступају из лиге! Ту је преливена чаша жучи, каријера Славка Бојића се завршава, али не и љубав према овом спорту. Са братом Зораном организује школу одбојке. И већ на старту се пријавило 220 деце!

- Нисмо имали ни основне реквизите, које смо тешком муком набавили. Паре су увек биле проблем. Имали смо мушки и женски клуб, и одлучујемо се да радимо са девојкама. Ређали су се успеси под именом "Никшић", а на међуародном турниру у Торину три пута смо се китили шампионским пехарима. Такмичарке су жариле и палиле, касније су неке од њих каријере настављале у другим срединама, браниле боје националне селекције...

ПРИЗНАЈЕ Славко да је клуб ове године добио нешто пара из општинског буџета, живнуло се.

- Општина издваја средства клубовима којима је она оснивач, а то су фудбалски, кошаркашки и џудо клуб. Остали како се снађу. Ми имамо термине... Кад почињемо лигу нама је буџет нула. Деца плаћају чланарину... Али, не предајемо се. И тако цео живот. Ја не знам другачије - поручује стамени Славко Бојић, спортска икона града подно Требјесе.

СИНОВИ ЗА ПОНОС

НАЈСТАРИЈИ од тројице Бојићевих синова, Марко, један је од најбољих црногорских одбојкаша. Каријеру је почео у Никшићу, одакле је врло млад отишао у Будућност, где је провео пет година и освојио титулу у првенству СиЦГ, две титуле и три купа у независној Црној Гори, да би потом каријеру наставио у иностранству.

- Поносан сам на своје синове. Они су моје највеће благо - каже Славко.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације