УГОВОРНУ СТРАНУ ОПРЕДЕЉУЈЕ САМА ЦРКВА, А НЕ ПОЛИТИЧАРИ: Далибор Каварић, заступник Митрополије црногорско-приморске за "Новости"

В.К.

02. 10. 2020. у 08:27

НАКОН што је после пада режима Мила Ђукановића постало извесно да ће Закон о слободи вероисповести бити измењен и стављен ван снаге, мању контроверзу у црногорској јавности покренуло је питање сада већ извесног потписивања темељног Уговора између државе Црне Горе и СПЦ у смислу - да ли држава Црна Гора тај уговор треба да закључи са црквеним властима на Цетињу или у Београду.

УГОВОРНУ СТРАНУ ОПРЕДЕЉУЈЕ САМА ЦРКВА, А НЕ ПОЛИТИЧАРИ: Далибор Каварић, заступник Митрополије црногорско-приморске за Новости

Фото: Светигора

Опуномоћени заступник Митрополије црногорско-приморске, адвокат Далибор Каварић за „Новости“ појашњава да је овде ситуација кристално јасна, те да што се саме Цркве тиче ту нема суштинске разлике.

Како додаје, оно што је сигурно јесте да ће уговорну страну определити сама Црква а не политичари, а што је у овом случају Српска православна црква(СПЦ) – Патријаршија у Београду, која у Црној Гори делује преко својих надлежних епископија.

- Уговорна страна са стране Цркве је Српска православна црква (СПЦ) са седиштем у Београду чији је законски заступник патријарх српски господин Иринеј, а коју у Црној Гори представљају епархије црногорско-приморска, захумско-херцеговачка, будимљанско-никшићка и милешевска, а ове одговарајући митрополити и епископи, где се наводе њихова имена, презимена, матични бројеви и пибови ових епархија. Јер сходно члану 5 СПЦ, епархије односно епископије су правна лица у оквиру Цркве, али као правно лице које потписује уговор са неком државом може се појавити искључиво Српска православна црква(СПЦ) коју на територији Црне Горе заступају епархије које сам навео, односно њихови митрополити и епископи са подацима о њима и о матичним бројевима епископија на територији Црне Горе - додаје Каварић.

Уговор потписују епископи на основу одлуке и специјалног овлашћења Синода СПЦ. Наш саговорник ипак сугерише да се темељни Уговор са СПЦ треба обавезно потписати пре и невезано за повлачење или измене закона о слободи вероисповести, те предвиђа да ће вероватно као нпр. и у случају Хрватске, и у Црној Гори надлежни епископи заступати СПЦ приликом закључења тог Уговора, а све на основу одлуке Светог архијерејског синода СПЦ и специјалног овлашћења Синода које потписује партијарх, и у коме се они овлашћују да у име својих епископија и у име СПЦ потпишу уговор - у овом случају са државом Црном Гором.

Фото Танјуг

- Црква је сама организована тако да је патријарх законски заступник целе Цркве и уједно и своје епархије – Митрополије београдско-карловачке. С тим што с обзиром да се ради о акту великог значаја који трајно опредељује будућност Цркве у једној држави, такве уговоре потписује Црква као матица, односно СПЦ као правно лице и у њено име надлежне епископије са свим атрибутима које имају у тој држави - појашњава Каварић.

Како прецизира овај адвокат, једино би се на тај начин испоштовали како канонско право и Устав СПЦ, тако и цивилни прописи, а пре свега Устав Црне Горе који у члану 14 прописује немешање државе у црквена питања, али и немешање Цркве у државна питања.

Каварић међутим посебно наглашава и да темељни уговор са државом Црном Гором не може потписати ни Епископски савет СПЦ у Црној Гори, за који прецизира да је у питању само оперативно тело, али не и правно лице. Ово нарочито с тога што, како каже, има доста злонамерних у Црној Гори који би желели да Епископски савет потенцијално схвате као некакав „синод црногорске православне цркве који настаје из српске“.

- Епископски савет апсолутно нема никаква овлашћења за заступање СПЦ у Црној Гори јер он ни по уставу Цркве нити по прописима Црне Горе не представља правно лице. Дакле Епископски савет као тело нема надлежности и правни субјективитет, те стога нема надлежности за потписивање уговора, док сами епископи као законски заступници епископија апсолутно то могу чинити по овлашћењу Светог архијерејског синода - каже Каварић, указујући на крају и да је технички апсолутно немогућ захтев појединих политичара да се инсистира од владе која није конституисана доношење било каквих одлука, па тако ни оних које се односе на стављање ван снаге закона о слободи вероисповести, или стављање предлога за измену или допуну тог закона.

- Немогуће је тражити од владе која није конституисана у Скупштини Црне Горе доношење било каквих одлука. На првом месту је неопходно да се влада конституише у Скупштини и да почне да ради своја уставна и законска овлашћења, и да тек онда у одговарајућој процедури предложи стављање ван снаге закона о слободи вероисповести, доношење новог закона о слободи вероисповести, или предлог за измене и допуне постојећег закона, а наравно све у договору и на основу консултација и размене мишљења између представника Цркве и других верских заједница и представника Владе - закључује Каварић.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (1)

ОПАСНОСТИ СУ СВЕ ВЕЋЕ Путин проговорио о трећем светском рату - Ми видимо шта ради наш противник