Црна Гора

ПРОФ. ЗДРАВКО КРИВОКАПИЋ: Сазрело је да Мило оде, а да се Црна Гора уједини

Велиша Кадић

10. 08. 2020. у 12:00

Поделе у Црној Гори које су данас присутне нису биле тако изражене ни пред референдумско изјашњавање 2006. године. Иако се избори опокушавају представити као референдум који се односи на питање Српске православне цркве, то није тако. Црква постоји две хиљаде година и постојаће и након ових избора. И ту нема дилеме. Августовски избори прекретница су у којој се прелама питање будућности Црне Горе. То је разлог зашто се наша листа и зове "За будућност Црне Горе".

ПРОФ. ЗДРАВКО КРИВОКАПИЋ: Сазрело је да Мило оде, а да се Црна Гора уједини

Овако, у интервјуу за "Новости", говори универзитетски професор Здравко Кривокапић, носилац листе "За будућност Црне Горе" (Демократски фронт, Народни покрет, Права Црна Гора, Уједињена Црна Гора, Радничка партија и нестраначке личности). Реч је о човеку који важи за једног од најзначајнијих представника интелектуалне елите у Црној Гори, пореклом из Цуца, старе Црне Горе, рођени Никшићани, који ће покушати са остатком опозиције да учини нешто што никоме у протеклих тридесет година није пошло за руком - да смени режим Мила Ђукановића.

Кривокапић додаје да је логично очекивати да власт користи све расположиве државне ресурсе да би још једном победила, али су овога пута "прешли црту", што је недопустиво за слободарску Црну Гору:

- То је репресија која је видљива и невидљива, која се манифестује кроз прогон неистомишљеника, затварање владика и свештеника, привођење због изговорене речи. Можда треба очекивати и привођење за саму помисао. То црногорски народ не може да опрости било којој власти.

* Да ли је формула за успех 30. августа то што опозиција наступа у три колоне?

- Наравно. То можете посматрати као три стуба истог крова. Питање јединствене листе је била једна од опција. Мислим да су три листе довољно добар избор за све грађане који опозиционо размишљају.

* Могу ли оне привући апстиненте и традиционално разочаране бираче досадашњим учинком опозиције?

- Питање разочарања је лични утисак. Сматрам да неко може бити разочаран само ако је очаран. Тренутно разочарање је пролазног карактера. На том приступу се не гради победничка концепција. Ми смо убеђени да имамо све капацитете да победимо. То можемо само ако занемаримо личне утиске и сви изађемо на изборе: стари и млади, они који стално гласају, као и они који први пут то раде, они који су неодлучни, имају јединствену прилику и сигуран сам неће је пропустити.

* Како сте се нашли у овој ситуацији, да будете носилац листе иза које стоји многобројно бирачко тело?

- Верујте да вам то не могу прецизно казати. Стицај одређених околности је највероватније утицао да моја маленкост буде препозната као потенцијални кандидат. Нестраначка сам личност и мислим да је моје прихватање да будем носилац листе у домену метафизике.

* Шта би смена власти донела Црној Гори?

- Добробит управљања је мера успеха. Сматрам да тридесет година исте власти нигде није донело очекивану добробит. То се претвори у апсолутну власт, а таква власт се апсолутно злоупотребљава. Често се заборави на кључног актера - народ. Смена власти донела би битан помак, а то је да се ми нећемо бавити завађењем грађана, тражити непријатеље, измишљати афере, протежирати послушне, него ћемо гледати у будућност, како би она била одржива за сву нашу децу и потомке.

ТРАДИЦИЈА ЈЕ У МОЈИМ ГЕНИМА

* Долазите из Цуца и Никшића. И ваш главни политички противник такође је Никшићанин, чији преци су из старе Црне Горе - Чева.

- Катунска нахија и мој родни град су синоним за честитост, часност и поштење. Мене су увек импоновале врлине и Катунске нахије и Никшића. Те традиционалне врлине које савремено друштво цени су оно чега се држим и држаћу се. Разлике треба да спајају, а не раздвајају. Ми се нећемо бавити другима, него градити систем који поштује, уважава и чује глас народа. Преобразићемо Црну Гору тако да ће она зрачити чојством и поштењем, правдом и правичношћу, која ће се препознавати по образовању које негује појединачне таленте, здравству оријентисаном на превенцију, гласу струке који доминира над политиком. То је Црна Гора у којој ће наша деца и потомци хтети да остану.

* Буђење народа десило се након усвајања спорног Закона о слободи вероисповести.

- Кључна тачка је управо усвајање незаконитог и бешчасног Закона о слободи вероисповести. Иако је власт ишла са девизом "свако чудо за три дана", десио се народ. Кренуле су величанствене литије, које су задивиле читав свет, само не и Демократску партију социјалиста. Литије, достојанствене, мирне и тихе грме: Не дамо светиње! Власт све то игнорише и представља у свом маниру, минимизирајући бројност учесника, приписујући страном фактору дешавања, манипулишући изјавама... Ко не чује глас народа, не заслужује да води овај богомблагословени народ.

* Какво је ваше мишљење о овом законском акту, може ли се он модификовати у договору СПЦ и представника власти?

- Овај закон се не може поправити. Он се само може повући и радити нови, који ће бити праведан и уважити ставове кључних, заинтересованих страна.

* Како помирити посвађане Црногорце?

- Врло једноставно - променом власти. Нећемо инсистирати на поделама, нећемо продубљивати јаз већ тражити мост, нећемо дозволити дискриминацију и селективност. За будућност Црне Горе.

* Црногорци су подељени чак и око државних празника. Како то тумачите?

- Треба истином деловати и славити дане по мери заједништва, а не тренутне политике. Тринаести јул се обележава као Дан државности Црне Горе. Тај дан заслужује да се слави као Дан државности и да га сви грађани не доживљавају само као нерадни дан, већ баш и потпуно празнично.

01. 08. 2020. у 08:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

0 23

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09