ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ГОЈКО ПЕРОВИЋ: СПЦ у Црној Гори има проблем јер владајућа партија жели да формира своју "државну цркву"
СРПСКА Православна Црква у Црној Гори у протеклих годину дана има велики проблем са чињеницом да је у Скупштини Црне Горе усвојен Закон о слободи вероиспоести, на начин да ова Црква није консултована на "отворен, инклузиван и институционалан начин" како је то препоручивала Венецијанска комисија и друге релевантне међународне адресе.
То је учињено без адекватне јавне расправе и без поштовања процедура уобичајних за доношење закона у овој држави. Поменути закон има претензију да мимо уставних одредби и других прописа ове земље црквену имовину преведе у државну својину. Поред тога, он је начињен и са намером да преуређује статус и идентитет СПЦ у Црној Гори, а све у складу са неуставним настојањем владајуће партије, више пута јавно и недвосмислено објављене, да жели да формира неку своју "државну цркву", саопштио је у име Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
Наводи се да је Црква своје бројне примедбе свела на корекцију свега 6 од укупно 66 чланова, колико овај закон садржи.
-Ради добра и мира, ради највеће могуће сагласности свих у Црној Гори, подржали смо 90 одсто овог и оваквог законског текста. Онда кад су започели наши мирни и молитвени протести верника и грађана и кад је већина православног црногорског становништва отворено и јавно подржала наш став око овог закона, ми смо пред Владу ЦГ изнели такву компромисну формулацију која тражи измену три члана која се тичу регистрације цркава и верских заједница, и још три која се тичу третирања власништва црквене имовине. Ова посљедња три (чланови 62, 63 и 64) представљају засебну тематску целину и обједињена су истоветним анти-законским настројењем (кршењем важећих црногорских прописа и судске праксе) и непримереним убацивањем својинско-правних тема у закон који се тиче верских слобода и људских права. Од првога дана кад је овај закон усвајан, па све до данас, било смо мишљења да је брисање сва три ова члана, и замјена бољом, правнички јаснијом и праведнијом формулацијом, минимум свих наших минимума по овом питању. Другим речима, опстанак било којег од поменута три члана, сматрамо, трајно би нарушио црногорски правни систем, и Православну Цркву дискриминисао у односу на друге цркве и вјерске заједнице, оценили су у Митрополији, подсећајући да никада нису тражили „по сваку цену“, да цео Закон буде писан по „њиховом диктату“ , нити су икада били против да се у Црној Гори, ово питање на уставан и законски начин регулише. Са овим ставом упозната је црногорска јавност, али и амбасаде угледних светских демократија, као и институције ЕУ и УН.
-Верујемо да је управо на препоруку и утицај међународних институција дошло до дијалога Владе и СПЦ у фебруару и марту ове године, упркос почетном ставу овдашњих властодржаца да се о усвојеном закону нема шта преговарати ни са ким, односно да се може дискутовати евентуално само о његовој примени, али никако о промени.
Из Митрополије поручују да прва, од четири тачке њиховог "Предлога о изменама и допунама Закона" односи се на измену члана 24.
-Тај члан прописује регистрацију, безмало као обавезу за цркве и верске заједнице – док ми у предлогу нудимо евидентирање као једнако признату и препознату правну тековину цивилизованог света. Садржајно гледано, ни овај Закон, овакав какав је – не предвиђа обавезу ничијег регистровања, нити је појам обавезне регистрације био познат Цркви у ранијим решењима црногорског законодавства, иако премијер погрешно тврди да је то била обавеза по претходном закону у којем уопште није ни постојао појам регистрације. Народски речено и да сваком буде јасно: држава хоће да нас упише и третира као јучерашње, иако смо давнашњи. А тако јучерашњи немамо рашта доказивати да смо ми они који су вековима градили и одржавали црквену имовину у Црној Гори. Наравно – све се то доказује на суду, али зашто нам ова власт, пред државним судовима и шалтерима, прекраја крштеницу? Води ли то објективном и праведном суђењу или превари? Применом сада важеће одредбе члана 24. и довођењем Цркве у ситуацију да "правно постоји" од дана регистрације, односно да она нема правни континуитет са претходним временом, доводи се у несигурност и она црквена имовина настала после 1918.г. На тај начин та би имовина представљала тзв "ничије ствари" и по том основу могла би да пређе у државну својину, нарочито пред неким необјективним судом. Регистрација се захтева само од Митрополије и осталих епархија СПЦ у Црној Гори, док ће све остале постојеће Цркве и верске заједнице (Надбискупија барска, Бискупија которска, Мешихат Исламске заједница, Јеврејска заједница, као и двадесетак других) бити уписане у евиденцију већ постојећих верских заједница, а не у регистар. Митрополија и све остале епархије траже само оно што припада и другима – да буду уписане као већ постојеће у евиденцију, а не у регистар, као да се изнова правно рађају. Залажући се за једнакоправност свих грађана ове земље и подржавајући грађански карактер црногорског друштва и миран суживот свих њених грађана, Митрополија и остале епархије Српске Православне Цркве, будући верске установе које окупљају убједљиво највећи број верника Црне Горе, не желе ништа више права него што их имају остале Цркве и верске заједнице. Оваквим Законом о слободи вероисповијести то није и не може бити обезбеђено. Православна Црква и њени верници ће бити грубо дискриминисани. Такође, нетачне су тврдње премијера да је наша Црква избегавала своје обавезе пријављивања боравка једног броја свештеника, монаха и монахиња који нису држављани Црне Горе, као и пореских обавеза. Истина је, наиме, да су управо државни органи незаконито ускраћивали боравак свештенству и монаштву, што је безброј пута доказано пред судовима ове земље. Што се пореза тиче, треба знати да је Црква уплатила огромне суме пореза свих ових година (пореза на непокретности, пореза на промет непокретности, ПДВ-а, царина…), као и ПИО и здравствених доприноса. То што постоје одређени дугови за личне доприносе није само проблем Цркве већ многих, па и државних, установа при којима ради већи број људи. Из свега наведеног, закључујемо, да су јучерашње премијерово и данашње потпредсједниково набрајање "бројних уступака" и "крајњих линија компромиса" само један велемајсторски маркетиншки трик, на који – бар ми у Цркви – не можемо да наседнемо. Јер све ово побројано сведочи о политици монолога код владајуће партије; о дијалогу који се, на једвите јаде, врши под разноврсним притисцима, а не од срца и не искрено; и онда о – самим тим – неупотребљивим и половичним решењима, на која, најстарија институција овог друштва не може пристати, јер је постојала и у време знавенијих законодаваца од ових данашњих, па није пристајала да поништи саму себе.
Укупно узевши, у свим овим преговорима, Влада не само да није дала додатне гаранције за сигурност правног положаја Цркве, већ је својим деловањем и невештим приказивањем чињеница, само појачала утисак свештенства и народа да јој се ништа не може веровати, закључује се у саопштењу Митрополије црногорско-приморске.
Препоручујемо
ПЉЕВЉАСКИ ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СВЕТИЊА: Прогон здравствених радника због подршке цркви
21. 07. 2020. у 15:25
МРЗИТЕЉИ ОСКРНАВИЛИ КРСТ У БЕРАНАМА: Добри људи га обновили (ФОТО)
19. 07. 2020. у 14:54
ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)
ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.
25. 11. 2024. у 18:13
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (2)