ЈЕДИНСТВЕН ЗАХТЕВ ШЕСТ ПРИМОРСКИХ ОПШТИНА: Управљање обалом вратити локалним управама

Са циљем да се општинама пренесе управљање морском обалом, заједничку иницијативу потписали су председници Херцег Новог, Тивта, Бара и Улциња, Стеван Катић, Жељко Комненовић, Душан Раичевић и Генци Ниманбегу, председница СО Котор Маја Мршуља и потпредседник Општине Будва Никола Јовановић.

фОТО; РТ ХН

Иницијатива је да се измене и допуне закони о морском добру,  о просторном планирању и уређењу простора и  као и закон  о лукама. Херцегновски председник  Стеван Катић подсећа да је  усаглашена иницијатива упућена председнику Скупштине Црне Горе, потпредседницима и свим посланичким клубовима.

Очекују, према Катићевим речима,  да ће посланици једногласно прихватити предложено и да потом следи редовна  скупштинска процедура. Он истиче да иницијатива није усмерена против садашњег менаџмента Морског добра, већ да се ради о системском решењу независном од управљачке структуре.

-Сви знамо да управљање обалом у најбољем интересу могу да обављају све приморске општине и да се то питање  једино и може уредити тако да локалне самоуправе  преузму тај посао.  Катић  додаје да би у том случају Морском добру био остављен  управни надзор чиме би се ово предузеће трансформисало у  регулаторну агенцију која би обављала контролни надзор појаса морског добра.

Председник тиватске Општине Жељко Комненовић информише да су предложена и законска решења.

-Њима се исправљају велике неправде према становницима приморја, које трају преко три деценије. Предложеним решењима се враћају ингеренције општинама у делу у којем те ингеренције и суштински сежу у оно што јесте локална самоуправа. Без тога нема децентрализације, и ово је суштински прича о децентрализацији и много ефикаснијем и бољем управљању обалом приморја - каже Комненовић.

фОТО; РТ ХН

Он сматра да су понудили ваљан и сасвим реалан законски оквир, који је фер према грађанима  али и према законодавној и извршној власти Црне Горе и према Морском добру.

Председник Општине Бар Душан Раичевић је подсетио да је уједињење приморских општина око ове иницијативе најављено пре неколико месеци те да је предлог усклађен са европском повељом о локалној самоуправи. Она предвиђа да се управљање највреднијим ресурсима врати у руке локалних самоуправа са циљем, како је истакао, да се квалитетније и одговорније управља морски добром.

Стратешким документом предлоге измена је оценио потпредседник Општине Будва Никола Јовановић. Он сматра да би усвајање коначно значило да идеја децентрализације у Црној Гори добија смисао и да је реч о иницијативи која може да окупи представнике различитих политичких опција.

Сагласан је и председник Општине Улцињ Генци Ниманбегу који  наглашава да иницијатива нема политички циљ већ равноправност свих општина а понуђена решења су, како наводи, фер  и према Влади Црне Горе и према Јавном предузећу Морско добро. Став о децентрализацији истиче као суштину и Маја Мршуља, председница СО Котор .

Поткрепљује то чињеницом да је садашњи Закон о морском добру крајње централистички а ова децентрализација  важан корак на путу ЕУ интеграција. Нагласила је и да би се могло рећи да Морско добро функционише  ван законских оквира јер није реорганизовано у складу са привредним друштвима. Питање децентрализације сматра „надполитичким“  а апострофира да се из приморских општина црпе велики приходи, а свега једна трећина се враћа кроз улагања Морског добра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације