НЕ МОЖЕ СЕ У ЕУ АКО "ПРИЗНАШ" ЈАСЕНОВАЦ: Хрватска упутила Црној Гори документ пун уцена и притисака
ИЗГЛАСАВАЊЕ резолуције о геноциду у Јасеновцу, Маутхаузену и Дахау у парламенту на Немањиној обали у Подгорици, суседна Хрватска Црногорцима не може да опрости, чак ни пошто је одмах након тога, још 25. јула, председника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића, вицепремијера Алексу Бечића и посланика Милана Кнежевића прогласила за персоне нон грата.
Сада је кроз нове уцене појачала притисак на Црну Гору, не би ли, ако се захтеви не испуне, успорила њен пут ка ЕУ и то баш у тренутку када се очекује затварање четири преговарачка поглавља до краја године.
Званични Загреб је упутио извршној власти у Подгорици "нонпејпер" (неформални дипломатски документ) од 11 тачака тражећи решавање отворених питања која нарушавају односе двеју држава. "Новостима" је у врху власти незванично потврђено да је кабинету Милојка Спајића стигла "пошта" из комшилука пуна нових захтева. У тој дипломатској депеши Хрвати наводно траже признавање "агресије" на Хрватску 1991. године, промену уџбеника историје како би се учило да су Хрвати староседеоци Боке Которске, признавање хрватског језика као домицилног, допуштање хрватским службама да истражују осумњичене за ратне злочине и криминал на подручју Црне Горе...
Сматрају да две државе треба да реше и питање власништва над школским бродом "Јадран", разграничење на Превлаци, проналазак несталих особа као и питање градског базена у Котору који је назван по бившем ватерполисти Зорану Гопчевићу, за којег Хрватска тврди да је био чувар у логору "Морињ". У том документу који Влада Црне Горе још држи далеко од очију грађана, наводно се истиче да Хрватска подржава пут Подгорице ка Европској унији, али под условом да све наведено испуни. У међувремену је процурила информација да су Министарство спољних послова и шеф дипломатије Ервин Ибрахимовић (Бошњачка странка) одговорили Загребу, такође у форми нонпејпера, да је Црна Гора предложила формирање радне групе како би се наставили разговори о разграничењу, док су се поводом питања имена базена у Котору "оградили" јер је то "одлука тамошње локалне власти".
Заборавили су суседи време Мила Ђукановића када је тадашњи режим послао официра Војске Црне Горе у Книн на прославу "Олује", солидаришући се са највећим егзодусом једног народа, српског, у новијој историји на тлу Европе, али и одлуке да се не суди ратним злочинцима у логору "Лора" код Сплита где су на најсвирепији начин мучени и убијени војници ЈНА из никшићко-шавничке и барске групе, његовом извињавању због ратних дешавања у Дубровнику...
Председник Црне Горе Јаков Милатовић опет је поновио став да су односи Црне Горе и Хрватске након усвајања резолуције о Јасеновцу нарушени, да то може успорити европски пут земље и да се нада променама на политичкој сцени.
- Нажалост, имали сте политичке актере који су говорили да та резолуција није у нашем државном интересу, а онда су подржали доношење такве одлуке. Надам се да ћемо имати промену понашања на сцени у Црној Гори и да ћемо имати актере суштински посвећене европском процесу - поручио је Милатовић.
Политички аналитичар Игор Дамјановић каже, за "Новости", да "нонпејпер" показује да је после осам деценија за политичку мисао суседне државе адекватна оцена да су "Хрвати најхрабрији народ, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде":
- Ту реченицу је изговорио Јован Дучић, на сусрету српских и хрватских интелектуалаца и политичара, који је 1942. организовао председник Рузвелт у Белој кући, осврћући се на покушаје присутних Хрвата да негирају и миноризују усташка зверства и размере злочина НДХ. И садашња Влада Хрватске декларативно се одриче континуитета са НДХ, али је и те како осетљива када се о усташама лоше говори, чак и у најблажој форми као што је то у резолуцији Скупштине Црне Горе.
Наш саговорник сматра да је добро што ово грађанима показује сву изопаченост и бизарност бриселске бирократије:
- Тај апсурдни систем теоретски дозвољава земљи која је раније постала чланица да услови приступање наредне земље променом имена базена, који носи име човека који чак никада није био ни осумњичен, а камоли оптужен, или осуђен за неко кривично дело. Без обзира на све бизарности и гадости нонпејпера, Хрватска се суштински неће питати да ли ће Црна Гора постати део ЕУ. Од 27 земаља чланица, 24 се ни о једном озбиљном питању суштински ништа не питају. Одлуке ће се доносити у Паризу и Берлину, односно у Вашингтону, а никако у Загребу.
Пленковић са Вуксановићем
ПОКЛОПИЛО се да баш у време упућивања нонпејера премијер владе у Загребу Андреј Пленковић и председник Хрватске грађанске иницијативе и посланик Адријан Вуксановић, разговарају о европском путу Црне Горе и положају Хрвата у црногорском друштву. Тема разговора на Банским дворима била су и нерешена питања која муче хрватску заједницу у Црној Гори.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)