"НАШ ЛИК И ГЛАС ЋЕ ДУГО ЛУТАТИ КОСМОСОМ": In memoriam Војо Станић - Тихи одлазак барда медитеранског сликарског круга

В.Вујновић

20. 11. 2024. у 09:19

ЈУГОСЛОВЕНСКИ и црногорски сликар и вајар, Војо Станић преминуо је у Херцег Новом, у 101. години. Напустио је свет који је сликао на препознатљив, јединствен начин, и закорачио у други, сличнији оном свемиру који је, како је говорио „промицао испод прозора“ његовог малог атељеа.

НАШ ЛИК И ГЛАС ЋЕ ДУГО ЛУТАТИ КОСМОСОМ: In memoriam Војо Станић -  Тихи одлазак барда медитеранског сликарског круга

ФОТО: Приватна архива

Војо Станић рођен  је у Подгорици, 3. фебруара 1924. године, одрастао је у Никшићу. Живео је  од 1951.  године у Херцег Новом, на Шкверу , и  истицао увек  како понеко каже да је само  посматрач свих тих ситуација које слика. А онда би додао:“ али у истом том животу и учествујем. Дружим се са светом у којем сликам и који је исти као и ја – обичан, а што значи бити обичан? То значи бити свој!“.

И био је свој и у животу и у уметности. Студирао  је у Београду. Уписао је прво Правни факултет, а потом је изабрао вајарство на Академији ликовних уметности и 1951. године дипломирао у класи професора Алојза Долинара. Вајарство је одабрао, објашњавао је јер му је  деловало „мушкије од сликарства“.

По завршетку Академије долази у Херцег Нови и ради као  професор  у Школи за уметничке занате. Прву изложбу приредио је  1956. године у тадашњем Титограду потом и у  Београду. Шездесетих година прошлог века завршава споменик Јовану Томашевићу за који кажу да је једна  од најоригиналнијих споменичких скулптура у Црној Гори. У Херцег Новом је једна биста коју је радио, посвећена Симу Матавуљу. Статус слободног уметника стекао је 1965. године,  када је затворена Уметничка школа у којој је био професор и опет другачији од свих.

- Kод мене је сваки ђак имао петицу, зато што сам вазда мислио да су оцене неважне: лоша те не може научити и поправити, али ти можда може нешто покварити.

О својим сликама није волео да говори. Објашњење је било једноставно „слике су моје приче“ а знао је да дода „ изложба је као да сам одржао неки говор“.

А излагао је самостално преко 50 пута и учествовао на више од 200 колективних изложби.  Црну Гору и Југославију представљао је 1997.  на  Венецијанском бијеналу…И када се са светских изложби враћао у Херцег Нови говорио је “као да нисам био тамо. Једва сам чекао да се вратим дома!”

Станић је био члан Удружења ликовних уметника Црне, Црногорске академије наука и уметности, Матице црногорске, црногорског ПЕН центра… Више пута награђиван је за своје стваралаштво ( Тринаестојулска награда за сликарство Скупштине Црне Горе (два пута), Награда АВНОЈ-а, Ликовног салона „13. новембар” – Цетиње, Политикина награда за сликарство, награда на јубиларној изложби „НОБ у делима ликовних уметника”, Награда Херцегновског зимског ликовног салона, Октобарска  награда Херцег Новог, Награда публике на меморијалу „Надежда Петровић”,  на јубиларној изложби УЛУЦГ-а – Титоград, прва награда Никшићког ликовног салона, награда меморијала „Милена Павловић-Барили” – Пожаревац...)

Ни награде га нису мењале, остајао је увек више озарен сусретима са новским рибарима, колегама, пријатељима али и државницима, уметницима, глумцима, који су га редовно посећивали.

Након што је 2012. године премилула његова супруга Нада, прва и дуго једина црногорска  вајарка, Станићева подршка током целог живота поверавао се и учио:

-Наш лик и наш глас ће дуго лутати космосом... Она (Нада) је ту, код мене... Kао да јој чујем глас. А хоћемо ли се срести, то не знам. Можда је добро што не знам, јер то незнање одржава. Људи се вазда надају...

Смрћу је Војо Станић закорачио у космос сличан, верујемо оном какав је стварао, пуном сунца, поветарца, занимљивих људи понекад и музике, а на Шкверу и у његовом Новом, под прозором његовог атељеа, увек ће се чинити да чујемо његов тих а ведар глас, видимо драгу силуету како држећи непрекидно лулу у рукама, загледан у плави бескрај улаза у Боку, и  само посматрајући – слика, свој свет!

Поздрав маестро! Јача од твог одласка остаје порука забележена ове године у фебруару уз стоти рођендан:  “да би  дуго  живио  човјек  мора  да  воли  живот, мора сматрати да је живот лијеп!“    

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

КАКВА БОМБА У БАЊАЛУЦИ! Борац довео највећу икону босанскохерцеговачког фудбала