ДИПЛОМАТЕ НА ЧЕКАЊУ: После пада Ђукановићеве власти, у дипломатској мрежи упражњен велики број места
ЦРНА Гора нема развијену дипломатску мрежу, што ће Влади Милојка Спајића бити један од приоритетних циљева када је у питању спољна политика.
Празне су амбасаде у великом броју земаља, а недостају и шефови мисија при Уједињеним нацијама у Њујорку и НАТО-у у Бриселу. У региону, Црна Гора тренутно амбасадора има само у Северној Македонији. Од последњег именовања прошло је више од три године, а у току је коначно процес избора нових дипломатских представника, о чему треба да се договоре председник државе Јаков Милатовић, Влада и Скупштина Црне Горе.
Из Демократске партије социјалиста поручују да главни услови за именовања на амбасадорским местима морали би да буду компетентност и професионализам, али пре свега лојалност Црне Горе.
-Као и посвећеност државним интересима. Нажалост, пракса нас обично демантује, казао је посланик ДПС-а Никола Јановић.
После пада режима Мила Ђукановића на изборима 2020. године Црна Гора је променила три владе и у том периду повучен је велики број амбасадора, али, у међувремену, у већини случајева нису именовани нови. Председник Милатовић је још 11. децембра прошле године казао да Спајићева влада игнорише његову иницијативу за одржавање консултација за попуњавање места у дипломатској мрежи.
До масовног повлачења амбасадора Црне Горе дошло је у јануару 2021, у време Владе Здравка Кривокапића. Тада је у Подгорицу „на консултације“ позвано 38 шефова дипломатско-конзуларних представништава Црне Горе, од којих се многи нису вратили у земље у којима су служили мандат. Позиву амбасадорима да се врате у Црну Гору, претходило је одбијање тадашњег председника државе Мила Ђукановића да одобри опозицији седам амбасадора. Несарадња Ђукановића са тадашњим властима резултирала је изостанком избора већине нових амбасадора.
ПРЕДСТАВНИШТВА
Црна Гора ће у наредном периоду имати 30 амбасада, шест мисија и четири конзуларна представништва. Према правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији Министарства вањских послова, који је објавила Влада, амбасаде ће бити у Албанији, Аргентини, Аустрији, Белгији, БиХ, Бугарској, Грчкој, Италији, „Косову“, Кини, Мађарској, С. Македонији, Немачкој, Пољској, Румунији, Русији, при Светој столици и Сувереном малтешком витешком реду, САД, Србији, Словенији, Турској, УАЕ. Великој Британији и Северној Ирској, Француској, Хрватској, Украјини, Шпанији, Данској, Холандији и Швајцарској.
Законом о спољним пословима потписано је да предлог за постављање амбасадора доноси Влада, на предлог шефа дипломатије. По добијању агремана државе пријема и мишљења Одбора за међународне односе Скупштине Црне Горе, председник државе указом поставља амбасадора. За шефове мисија при међународним организацијама агреман није потребан.
Председник Милатовић је почео консултације у вези са амбасадорима и одмах бившем партијском другу, шефу дипломатије Филипу Ивановићу вратио четири имена која нису била по њему адекватна да покривају ту функцију. Разлог је сумња да неки од њих имају двојна држављанства, а други да не подржавају спољнополитички курс Црне Горе. Ради се о кандидатима за амбасадоре у Берлину и Мадриду које је предложио ПЕС, као и оне предложене за Атину и Москву који су припали коалицији ЗБЦГ.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)