НА 36. ХЕРЦЕГНОВСКОМ ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ: Премијера недосањаног сна Живка Николића

ПРЕМИЈЕРА последњег филма Живка Николића, једног од највећих редитеља црногорске и југословенске кинематографије “Живко Николић – недосањани сан” у режији Сенада Шахмановића, на 36. Херцегновском фимском фестивалу, показала је колико нам овај чудесни редитељ недостаје и колико је невероватан његов стваралачки рукопис.

Фото: ФФХН

Гледалиште  у Дворани "Парк" је било пуно а када су са великог белог платна просинули кадрови које је Живко снимао, пре тридесетак година, многима су уз осмех кренуле и сузе.

Величанствени Живко, био је једноставан и најчешћи коментар.

-Ја сам први пут сада гледао филм у целости и моја перцепција је да је пријем филма био изузетно емотиван. Оно што нисам имао и што ми је фалило то је да осећам дослух Живковог духа и његове публике, и то је за мене највећа сатисфакција,сала је била пуна, публика је реаговала, делила је ту емоцију, и мислила заједно са Живком, то је непоновљив доживљај, каже редитељев син Петар који кроз документарно играни филм казује причу о свом оцу, њиховим разговорима, жељама и недосањаним сновима турбулентних деведесетих гоина прошлог века.

Подсетићемо, филм се заснива на недовршеној епизоди његове серије “Ориђинали”. Тај ТВ филм почео је Николић да снима у продукцији РТВ Црне Горе. Његовом играном материјалу, а добар део је изгубљен, додати су документарни делови.

Редитељ Сенад Шахмановић  објашњава да је било важно све  саставити, реконструисати и након тога кренути у даљи истраживачки рад-

- Обављени су разговори са најближим сарадницима, анализиране су књиге снимања, направљен план и стратегија, па смо кренули у реализацију. Након неког времена материјал је почео да добија свој облик, али га није било довољно за играни филм, па је одлучено да се иде у правцу идеје прављења филма о филму. После две године рада, филм “Живко Николић – Недосањани сан” излази пред публику у граду у којем се он школовао, где је завршио чувену херцегновску Уметничку школу и снимао своје „Ориђинале“.

Фото: ФФХН

- Определили смо се за ову документарно играну форму јер нисмо хтели да домишљамо, дорежиравамо Живково, него да то Живково буде инкорпорирано у овај филм и да буду јасно подељени ти делови, тако да публика може да досања Живков сан, и да види какве су реакције биле свих тих људи, глумаца и његових сарадника и како они изгледају после 30 година, казао је Петар Николић.

А и филмски зналци и публика били су јединствени у оцени дивно је било видети  Живкове кадрове,  невероватну игру светлости, сенки, у пределима и на лицима људи које је снимао. Тим пре је била веће туга што тај човек пуних 12 година није имао прилику да снима филм.

Петар Николић је оценивши реакцију публике као изузетну најавио да ће инсистирати да филм крене у биоскопе

- Мислим да је та емоција која се осетила вечерас „чудо невиђено“, можда сам субјективан,али мени то значи, а чини ми се да и народу значи, рекао је Петар.

Завршни кадрови филма су документарни, ту су Живкове девојке са језера које откривају према сценарију  Драгана Kопривице, откривају како су се распршиле по свету, и сећају се Живка.

Дијана Маројевић, Светлана Цемин,  Дубравка Дракић, Ивана Мрваљевић, Јелена Мила, Бојана Kовачевић, Марина Буквички, Весна Вујошевић…Ћује се и реченица: Хвала, дивни, добри човече.

„У име народа!“

И сви су се сетили истоименог филма и податка да је баш том пројекцијом пре 36. година у Херцег Новом почео тада Југословенски фестивал филмске режије.

Уз све речено Живко је и своје име – жив је баш као и његово дело.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације