ПРВИ ДИПЛОМАТА ИЗ ВАРОШИ МАЛЕ: Пре 95 година у Беранама преминуо први шеф дипломатије Црне Горе војвода Гавро Вуковић (ФОТО)

- ВОЈВОДА Гавро је живео на врху вароши. Његова нова кућа, у којој је и становао, тек ако је била готова; градила се дуго као да је била велика грађевина, а не вилица, привлачећи пажњу цементним лавовима на њеној капији.

м. секуловић

Био је ниског средњег раста, већ стар и oслабио. Тих и мио човек, којему није било, што се каже, зазорно ни с дететом да проговори. Упркос том повученом држању, било је код њега утолико више нечег достојанственог и на длаку одмереног. Држао је до сваког покрета и сваке речи. Видело се по њему да је из главарских кућа требало да се однегује племство, да су те куће настале пре коју стотину година.

Пре подне војвода Гавро никада није излазио. Али је касно поподне увек кретао у шетњу, с полуцилиндром и у црним наочарима. Ишао је лагано као да пипа штапом, низ улицу, па даље к старом манастиру. Ту око старе немањићке задужбине, одвијале су се најкрвавије борбе с Турцима под вођством његовог оца. Војвода се, што се ближе примицао смрти, све жудније спајао с прошлошћу; требало је да буде велико невреме па да он не прошета к манастиру. У мрак би се вратио. А ноћу је дуго тињала лампа иза завесе на његову прозору. Војвода је читао или писао своје успомене. Живео је од сећања, чекајући смрт...

Овако је још један славни берански ђак Милован Ђилас, у свом култном делу ''Бесудна земља'' описао чувеног војводу Гавра Вуковића, првог црногорског дипломираног правника и дипломату чијим тротомним мемоарима се дан-данас баве не само историчари, који је умро на данашњи дан пре 95.година у својој кући у тада маленим Беранама, горе на врху главне улице.

Син знаменитог Васојевића, војводе Миљана Вукова, дугогодишњи министар иностраних дела Црне Горе, војвода Гавро Вуковић, рођен је у Лијевој Ријеци 1852. Године. У Беранама, у древној лаври Немањића, манастиру Ђурђеви ступови, научио је прва слова, а после годину дана обрео се на Цетињу, одакле је на гимназијско школовање упућен у Ницу. Дипломирао је право 1873. на Великој школи у Београду, а потом се оженио Ђелом Ђурашковић с Цеклина с којом је добио четворо деце: Божидара, Миљана, Јелену и Михаила-Миша.

Foto: м. секуловић

POGLEDAJ GALERIJU

Његова вечита рана постао је син Мишо, студент права у Прагу, где је у тамошњој Славији играо фудбал и донео прву фудбалску лопту у Беране, и потом основао фудбалски клуб и постао његов први тренер... После дипломирања на Правном факултету у Загребу 1919 године, постао је војно-судски капетан прве класе.  Оболео је од туберкулозе и у 36 години умро октобра 1938. у војној болници, на Сушаку...

Његов познати отац војвода Гавро Вуковић бавио се дипломатским пословима у једном од најкомпликованијих момената црногорске историје. Јер, после вишедеценијског војевања и борби за ослобођење, све проблеме потом је требало решавати дипломатским путем, што је значило разграничење се Турском, одржавање добрих односа са Русијом, поправљање односа са Србијом и избегавати конфронтацијЕ са новим суседом Аустроугарском.

- Најтеже је било у преговорима са Османским царством када је после Берлинског конгреса требало извршити разграничење територија. Управо тада, војвода  Гавро постављен је за отправника послова Књажевине Црне Горе у Цариграду, где је боравио са прекидима од 1879. до 1884. године. О том периоду у својим мемоарима каже: Ни помоћника ни драгомана ни каваза па ни слуге нисам имао. А морао сам радити најтежи посао, преговарати са немогућим Турцима дан и ноћ. Са очајничким стрпљењем издржао сам целу годину дана борећи се и са материјалним оскудицама. Сам, такорећи искрпио сам, сам питање политичких граница - забележили су хорничари и део Гаврових казовања из ''Мемоара'', чувеног дела, које је написао када се повукао у Беране, где је између 1890 и 1900 саградио кућу и то помоћу кредита узетог од скопске Хипотекарне банке.

Дугогодишњи министар иностраних послова Књажевине Црне Горе једна од најзначајнијих личности нововековне црногорске историје, министар иностраних послова од 1889 до 1905, председник Државног савјета од 1906. до 1908. године, народни посланик и војвода, после пензионисања повукао се у Беране где је живео живот обичног смртника.

Гласовити војвода сахрањен је на гробљу манастира Ђурђеви ступови. Почива између славних архимандрита и игумана Мојсија Зечевића, саветника Светог Петра Цетињког и наследника му Његоша,  ''духовника с мачем'', који је заједно са војводиним оцем учинио много тога да Васојевиће споје са тадашњом подловћенском Црном Гором...

Препоручујемо

Панорама

0 0

БИТКА ЗБОГ РАКИЈЕ: Напили се па помешали своје са Турцима - најкрвавија борба унутар својих редова

27. 07. 2023. у 21:59

Друштво

0 0

НАЈСТАРИЈА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА: Ако их носите "плава крв" струји кроз ваше вене - носили су их средњовековни владари

24. 07. 2023. у 19:09

Панорама

0 1

ОТКРИВЕН УЛАЗ У "ПОДЗЕМНИ СВЕТ": Испод цркве у Мексику пронађен мистериозни лавиринт (ВИДЕО)

18. 07. 2023. у 15:19

Панорама

0 0

МНОГЕ ЋЕ ИЗНЕНАДИТИ: Како се Његош стварно звао - Владика је током живота користио неколико имена, а нека је добио тек након смрти

18. 07. 2023. у 08:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације