ИАКО их је Црна Гора уписала као своје, из хрватске мисије у Унеско саопштено да су Празник Светог Трипуна и Коло Светог Трипуна традиција Хрвата из Боке Которске који живе у Хрватској!
Котор, Празник и Коло Св. Трифуна, етнички и историјски, припадају српској културној баштини, а не хрватској. „Стефан Немања, Велики кнез српски Далмације, Босне, Захумља, Травуније, Диоклије, Раса и свег Илирика“ (Теодосије, 1236), према Скилици и Првовенчаном, престоницу Српске земље „утврдио је у Котору“, 1166. године. Тада је освештана првобитна црква Св.Трифуна заштитника Никеје, али, симболично, и Котора од 1220. када Сава Српски, иначе рођен у Котору, у Никеји буде хиротонисан за првог архиепископа Српске цркве. Котор 1301. добија свој градски статут, заснован на Савином Законоправилу. Велики део српског државног архива са подацима о обележавању заштитника Града и витешким турнирима нестао је у подметнутом пожару 1420. године (Млечани), а оно преостало однео је у Млетке језуита Фарлати, 1724. године, док се део и данас налази у Задру и Загребу. Првобитни назив „Бокељске морнарице“, зна се, био је „Српска бокељска морнарица“, као што је мучно сазнање да је на предлог М. Ђукановића, Црна Гора зграду седишта друштва поред Поморског музеја, поклонила Хрватској. Све до великог земљотреса 1667. већина которских верских храмова била је православна, те и данас оне најстарије чувају делове фресака византијског стила из доба Немањића. Српско „Коло“ већ се налази на УНЕСКО листи, као и „Гусле“, на којима се „свирало током светковина у Котору, на двору Стефана Првовенчаног“, док је на улазу у храм Св. Трифуна, окачена плоча у част „тисућљетног хрватског краљевства и краља Томислава“ 1925.
Иване, Хрвати у Дубровнику и Котору, појављују се први пут као резултат одлуке Првог, и јединог, хрватског католичког састанка одржаног у Загребу 1900. године, којом се "сви Срби-католици у Далмацији, БиХ и Црној Гори имају сматрати Хрватима". На аустријским пописима до тада, становници Града Дубровника, скоро сви, изјашњавали су се верски као "латини" који говоре српским језиком. Исто је и са Боком. Свеједно, процентуално, "Хрвати" у Боки незнатна су мањина. То што су после разарајућег земљотреса 1667. скоро сви православни которски средњевековни храмови из доба Немањића, систематски претварани у латинске богомоље, ни мало не мења ствар... И данас, сви знамо да је то баштина православних Бокеља, Срба!
ПОТПРЕДСЕДНИК Владе Црне Горе Ервин Ибрахимовић одао је јуче почаст "жртвама" логора Морињ деведесетих, и истакао да званична Црна Гора не окреће главу од тога нити жмури на прошлост.
ЦРНА Гора ће ускоро увести визе за грађане Русије и Белорусије, како би започела реформе у области визне политике, укључујући усклађивање са правилима која важе у шенгенском простору.
Milan Lekić
29.11.2022. 22:44
Котор, Празник и Коло Св. Трифуна, етнички и историјски, припадају српској културној баштини, а не хрватској. „Стефан Немања, Велики кнез српски Далмације, Босне, Захумља, Травуније, Диоклије, Раса и свег Илирика“ (Теодосије, 1236), према Скилици и Првовенчаном, престоницу Српске земље „утврдио је у Котору“, 1166. године. Тада је освештана првобитна црква Св.Трифуна заштитника Никеје, али, симболично, и Котора од 1220. када Сава Српски, иначе рођен у Котору, у Никеји буде хиротонисан за првог архиепископа Српске цркве. Котор 1301. добија свој градски статут, заснован на Савином Законоправилу. Велики део српског државног архива са подацима о обележавању заштитника Града и витешким турнирима нестао је у подметнутом пожару 1420. године (Млечани), а оно преостало однео је у Млетке језуита Фарлати, 1724. године, док се део и данас налази у Задру и Загребу. Првобитни назив „Бокељске морнарице“, зна се, био је „Српска бокељска морнарица“, као што је мучно сазнање да је на предлог М. Ђукановића, Црна Гора зграду седишта друштва поред Поморског музеја, поклонила Хрватској. Све до великог земљотреса 1667. већина которских верских храмова била је православна, те и данас оне најстарије чувају делове фресака византијског стила из доба Немањића. Српско „Коло“ већ се налази на УНЕСКО листи, као и „Гусле“, на којима се „свирало током светковина у Котору, на двору Стефана Првовенчаног“, док је на улазу у храм Св. Трифуна, окачена плоча у част „тисућљетног хрватског краљевства и краља Томислава“ 1925.
ivan anić
30.11.2022. 11:36
Pitajte Bokelje što su,naravno Hrvati
on je raspikuca
30.11.2022. 14:33
Sve ce Milo rasprodati i raskuciti, da bi sebe sacuvao, a Hrvati otimaju. Sta bi sa Prevlakom? Jeli im i to dao?
Milan Lekić
30.11.2022. 15:23
Иване, Хрвати у Дубровнику и Котору, појављују се први пут као резултат одлуке Првог, и јединог, хрватског католичког састанка одржаног у Загребу 1900. године, којом се "сви Срби-католици у Далмацији, БиХ и Црној Гори имају сматрати Хрватима". На аустријским пописима до тада, становници Града Дубровника, скоро сви, изјашњавали су се верски као "латини" који говоре српским језиком. Исто је и са Боком. Свеједно, процентуално, "Хрвати" у Боки незнатна су мањина. То што су после разарајућег земљотреса 1667. скоро сви православни которски средњевековни храмови из доба Немањића, систематски претварани у латинске богомоље, ни мало не мења ствар... И данас, сви знамо да је то баштина православних Бокеља, Срба!
Ja
30.11.2022. 16:16
Dobro je to. Da malo osete novocrnogorci kako je kad kradu od drugih!
Toni
30.11.2022. 20:55
Kakve veze imaju Hrvati sa Bokeljima? Molim vas nemojte da širite njihovu iskrivljenu pokradenu istoriju.