У МАУЗОЛЕЈУ СУ ПОКОПАЛИ ЊЕГОША, АЛИ НЕ И ЊЕГОВ ДУХ: Рођендан Петра 2. Петровића први пут се слави као црногорски празник културе

ЦРНА Гора слави дан рођења владике Петра Другог Петровића Његоша, 13. новембар, празнујући га као Дан културе са циљем да се афирмише стваралаштво једне од најважнијих историјских личности државе подно Ловћена - владара, владике, песника и филозофа.

Фото ТО ЦГ

У земљи чуда каква је Црна Гора, тек из четвртог пута у последњих седам година, у Скупштини је прошао предлог да се овај дан прогласи светковином културе.

Министарство културе је још 2013. предложило да се Његошев рођендан прогласи за државни празник културе, али он није прошао, као што није ни 2016. Међутим, и од тог предлога Влада је напрасно одустала без званичног објашњења, али се претпоставља да је то било због оштрог противљења Бошњачке странке. Демократски фронт је у октобру 2018. актуелизовао овај предлог, али није било довољне већине у парламенту ни да се о томе отвори расправа, да би прошле године предлог клуба Демократске Црне Горе напокон био прихваћен.

Дела Његошева су годинама била предмет различитих, махом злонамерних и несувислих интерпретација. Чак је и његово капитално дело "Горски вијенац" из појединих кругова тумачено као непријатељско према исламу! Њиме се бавило и тужилаштво Хашког трибунала током саслушавања првог председника Републике Српске Радована Караџића и у једном тренутку констатовало да је Његошев "Горски вијенац", кроз цитате стихова написаних у 19. веку, био позив на етничко чишћење и рушење џамија! У земљи апсурда, Црној Гори, десило се да баш ове године, када се први пут обележава празник у част великом песнику, највеће државно признање - Тринаестојулску награду - понесе писац Андреј Николаидис познат по срамним ставовима о Светом Петру Цетињском и Његошу. За Николаидиса је "Његош геноцидан на перу, а Свети Петар Цетињски на делу".

Фото А. Стефановић

- Црна Гора никако не може да се ослободи Његоша, јер је он ту, константно присутан, па ево и сада кроз овај празник културе - каже за "Новости" протојереј Миодраг Тодоровић. - Кад је рушено његово гробно место, црква на Ловћену, Душко Радовић је написао песму "Већи гроб за нову смрт" која је на најбољи начин осликала тадашњи однос властодржаца према Његошевом делу. Црква на Ловћену, коју је сам пројектовао и направио као своје вечно почивалиште, рушена је и обнављана више пута. Најпре су је рушили аустријски варвари, да би је потом обновио митрополит Гаврило Дожић, а архитекта је био Крснов. Затим је 1972. опет срушена и на њеном месту подигнут споменик који није одговарао Његошевом духу, нудећи му већи гроб за нову смрт. Тадашњи властодршци покушавали су да докажу како је Његош увек мислио оно што они мисле. Колико се год упињали и пропињали да владику Рада сведу у своје оквире, у томе нису успевали.

О прогону великог владике и песника из свести народа и из школских књига наш саговорник каже да се све чинило не би ли се Његош склонио од народа, међутим, десило се сасвим супротно - његова дела преселила су се у народно памћење:

- Ако ће човек да заклони Сунце марамицом онда ће он на крају да испадне смешан. То се покушало и са Његошем, а његов "Горски вијенац" је данас књига која је неизоставни конституент наше духовности и свакодневног живота. Како се буде враћао Његошев дух и у школу и у културне институције и испуњавао наше животе и нас преображавао, сваким даном ће бити све ближе враћање оне дивне црквице на врху Ловћена и ослобађање земних остатака владике Рада из онога зиндана где су мислили ако га заточе да ће укротити његов дух.

Фото Архива Новости

Да је Дан културе стварао сам Његош својом поезијом, сматра песник Андрија Радуловић, додајући да ниједан наш песник ни изблиза није присутан у животу свог народа као Његош, који је "својим челом додирнуо звезде" и оставио нам дело бесмртно, којим смо високо уписани у онај цивилизацијски круг који су стварали Хомер, Шекспир, Данте, Пушкин, Гете...

- Немамо ни близу песника који је досегао његову теорију у стиховима о бесмртности духа, тежећи увек апсолутним вредностима. То су најбоље знали владика Николај Велимировић, Иво Андрић, Петар Лубарда, Васко Попа, Меша Селимовић, Михаило Лалић, Исидора Секулић, Борислав Михаиловић Михиз, Миодраг Булатовић... и многи други угледни писци. Знао је то и митрополит Амфилохије који је Његошеву икону први унео у Цетињски манастир и до последњег даха се борио за васкрс капеле коју је владика смислио, као што је смислио и црногорску капу, Обилића медаљу и Биљарду. Ловћен и Његошева капела дуго су били у грбу Црне Горе... Апсурдно је да Министарство културе на Цетињу, до мог доласка није имало Његошеву слику! Надам се да је после мог одласка нису скинули - каже за "Новости" Радуловић.

Фото митрополија црногорско приморска

Подсећа да су Његошем били инспирисани многи великани, научници, државници, песници, сликари, па и Никола Тесла, који је његова дела преводио на енглески језик:

- Где је год био по свету, Његоша су највише интересовале поезија, уметност, култура, судбина песника. Да није тако не би са пута из Италије донео само гранчицу са Вергилијевог гроба и кончић из појаса Торквата Таса. Из Петрограда и Беча доносио је толике књиге и часописе за своју библиотеку, преводио Ламартина и Милтона, одржао први помен на гробу Пушкина, бринуо више о штампању књига него о свом здрављу, дочекивао Вука Караџића који је скупљао песме по Црној Гори... Оснивао је прве школе и сањао слободу, будио спартански дух свог народа, "Лучу" посветио своме учитељу славном Чубру Чојковићу, набавио штампарију и наставио традицију Црнојевића... Матија Бећковић у стиховима посвећеним Његошу каже: "Нема тајне коју о теби не знамо, али тајну твог духа још одгонетамо".

Фото В. Кадић

Пре девет година свечаним литургијским уношењем иконе Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца у Цетињски манастир 19. маја 2013. тај дан је на нивоу Митрополије црногорско-приморске установљен као датум његовог признања као светитеља. Тада су први пут опевани тропар и кондак ловћенском пустињаку и печалнику, поред моштију његовог стрица, Светог Петра Првог Цетињског Чудотворца.

СЛАВИЛИ И КАД ДРУГИ НИСУ

И МНОГО пре распри, одлука, скупштинских гласања, предлога, да ли ће 13. новембар бити или неће празник, Књижевно друштво "Његош" је достојно обележавало тај дан, не као један у години, већ као више дана, који су знали да буду и тешки и лаки. Носили смо их и нисмо их се никада одрекли - наглашава песникиња Милица Бакрач.

ЖИВИ ТЕМЕЉ ДУХОВНОСТИ

КРОЗ смисао Његошевих речи спуштамо се у порекло нашег духовног и културног наслеђа. Зато је Његош актуелан, што је мислио, живео и певао из таквог темеља човековог, који увек остаје жив. Ми смо тим језиком и смислом задужени и на ту борбу обавезни. Та борбеност, уједрена у нас кроз природу Његошевог песничког дела, покреће нас да у свом времену и у свом народу додајемо тај дубљи смисао, како бисмо и сами постали учесници борбе непрестане - каже Милутин Мићовић, председник Књижевног друштва "Његош".

ПЕСМА ДУШКА РАДОВИЋА:

ВЕЋИ ГРОБ ЗА НОВУ СМРТ

Његоша подмићују

нуде му нову смрт и већи гроб

маме га у своју раку, казамат,

да га ставе под свој камен и своје страже

да једино они буду надлежни за његов случај

да нам једино они могу препричавати

његове праве мисли

да није мислио оно што је мислио

и да није написао оно што је написао

и да је одувек мислио оно што они мисле.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Црна Гора

0 1

МРАЧАН ПЛАН ЂУКАНОВИЋА: Зашто је Мило изазвао политичку кризу у Црној Гори?

12. 11. 2022. у 15:39

Црна Гора

0 4

СВЕ СПРЕМНО ДА СЕ ВЕРИФИКУЈУ МАНДАТИ: Заказана конститутивна седница Скупштине општине Бар

11. 11. 2022. у 21:12

Црна Гора

0 1

КАТАСТАР ОДБИО ЗАХТЕВ: Не дају да Влашку цркву и светиње на Љуботињу упишу као имовину Митрополије

11. 11. 2022. у 12:54

Црна Гора

0 0

САМО ЈЕ МОЛИТВЕНИ ХОД МОГАО ДА СМИРИ ТЕНЗИЈУ: Суђење митрополиту Јоаникију, он поручио - "Нисам крив" (ВИДЕО)

07. 11. 2022. у 11:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације