ИДЕЈА НЕМАЊИЋКА ЈЕ СРПСКИ НАРОД: Митрополит Јоаникије пред свенародну литију у славу Светог Симеона Мироточивог

Међутим, П.Ј. Шафарик, током припреме свог познатог дела Památky drevního pisemnictví Jihoslovanuv – "Споменици древне писмености Јужних Словена" ( Праг, 1851), у текст поменутe најстарије Немањинe биографије која је у тој збирци штампана унео је, дописивањем, лажну вест о „првом латинском крштењу великог жупана српског, на запрепашћење Српске цркве и народа. Два века раније, католички свештеници прво су Св. Саву прогласили католиком (И.Т. Мрнавић, 1630), а потом и све Немањиће (Ф.К. Пејачевић, 1794), тако да је Шафарику остало да злоупотребом свог неспорног ауторитета и потезом лажног пера, легитимише те историјске фалсификате проглашавајући и самог родоначелника светородне лозе Немањића католиком. Та лаж се од 1902. уселила у српску историографију, и још живи, а правдају је "грешком писара париског житија С. Симеона!? Додатак о тобожњем непостојању православних цркава у Диоклитији у време Немањиног рођења, заснованог на некритичном писанију Фарлатија (18. в) и игнорисању сред. вековних аката Цариградске патријаршије, подупрли су новим фалсификатима А. Тајнер, управник Ватиканског тајног архива (аутор многих лажних папских писама) и његов велики пријатељ Ф. Рачки (19. в). Јер, у време када је рођен Стефан Немања Рибнички, Диоклитија је била дио Драчке митрополије Цариградске патријаршије, на чијој је територији као и данас постојала католичка црква у Бару, са, као и данас незнатним бројем католика-Срба, који су, дозволом краља Николе, тек 1901. проглашени Хрватима да би се могли школовати у Словенском (од 1901. хрватском) заводу Св. Јеронима у Риму, заједно са Србима-католицима-Хрватима из Далмације и БиХ.