УМЕСТО ВИРЏИНА - "БИРАЊЕ" ПОЛА: У Црној Гори од 2011. до краја 2020. рођено 2.922 дечака више него девојчица

ПРОДУЖЕТАК породичне лозе на Балкану одвајкада се подразумевао. Имати сина по сваку цену, данас "омогућава" савремена медицина, а у прошлим временима у неким породицама без мушког потомка, улогу наследника давали су једном женском детету, да би лозу продужавала вирџина, жена у "кожи" мушкарца. Та насушна потреба за продужењем породичног корена је спона суровости данашњег и минулих времена.

Стана Церовић, последња црногорска вирџина

Јасно је да се злоупотребљавају пренатални тестови и откривање пола у раној трудноћи, раде селективни абортуси о којима се не прича, јер за здрав разум довољан је податак да је у Црној Гори од 2011. до краја 2020. године рођено 2.922 дечака више него девојчица, што је забрињавајући дисбаланс.

Председница Удружења "Родитељи", у Подгорици, Кристина Михаиловић указуједа у Црној Гори већ дуго имамо тренд играња са природом, што, према њеним речима "никад не изађе на добро". Колико је сурово данашње "бирање" пола, толико је било сурово и време вирџина.

ПОСЛЕДЊА црногорска вирџина, Стана Церовић, умрла је 2016. у старачком дому у Рисну, у 85. години. У дужој листи особености које има Црна Гора, феномен вирџина садржи многе загонетке, и тешко је разумљиви у овом делу Европе, а за друге културе је и фасцинантани тајновит.

По етнографским мапама највише примера заклетих девица је било управо у Црној Гори. Ово је резултат двогодишњег истраживања професорке Исидоре Поповић. У свом магистарском раду "Вирџина Стана Церовић - Дискурс, моћ и мушкост", бавила се изучавањем овог феномена, и то на предлог менторке из Бразила Дениз Габријел Вицел, на Универзитету УНИЦЕНТРО/ПАРАН.

- Феномен вирџина је јединствен и везан искључиво за динарски део Балканског полуострва, за планинске пределе где су услови за живот били изузетно тешки. То значи да нигде у свету, осим на овој територији, не постоји феномен вирџина као регуларна појава са специфичним разлозима и условима за њихово заветовање на вечно девичанство - каже Исидора.

ПРЕМА сазнањима Исидоре Поповић, разлози за тај завет су били различити, а међу њима су и претња од крвне освете, приликом које, као што знамо, само мушкарци могу бити убијени, избегавање нежељеног венчања, тешки послови у суровим природним условима који су захтевали мушку снагу.

Исидора Поповић

- Све то је условио посебан вид патријархата, који можемо назвати балканским, у коме је жена имала одређену и ограничену улогу, али које су у том периоду (прва половина 19. века, када имамо прве примере према писаним изворима) жртвовале своје тело, навике, понашање у циљу решења "проблема" због недостатка мушких потомака и обављања "мушких" послова. На крају, долазимо до неких општих тема које сведоче о томе колико смо комплексна бића и колико све наше навике, обичаји, идентитети су одређени правилима које друштво прописује - наводи наша саговорница.

ВИРЏИНЕ су и за овог истраживача велика загонетка. У току истраживања ове јединствене појаве Исидора је, каже, сазнала доста о нашој култури, историји, као и о положају жена.

- С обзиром на то да сам анализу феномена вирџина свела на пример последње црногорске вирџине Стане Церовић, која има све те најзначајније одлике, открила сам доста невероватних ствари о њеном путу, то јест остваривању да постане мушкарац - каже Исидора. - По разним репортажама о Стани, њеним интервјуима, закључујемо да постоји тај њен понос што је остала у кући Церовића, што није отишла као и све друге жене, што има ко да слави славу, ради мушке послове, прича о историји свог племена и продужи лозу породице Церовић за само још једну генерацију. У једном интервјуу са холандским антропологом Рене Гремоом, када ју је питао да ли би било нешто другачије да јој је брат преживео (млађи брат Милош је рано, као мали преминуо), Стана му је одговорила са сетом и тугом: "Дефинитивно. Све би било другачије", професорка Поповић преноси Станино размишљање.

УЧЕНА ДА "ПОСТАНЕ" МУШКАРАЦ

СТАНА је била пета, најмлађа кћерка у породици где није било синова, и која је од малена учена да постане мушкарац.

- Због тога је и добила име Стана, које је по традицији давано у породицама које су хтеле да се роди барем један син, а не толико кћерки. Један веома важан податак који се осликава у језику и који сведочи о томе колико су за црногорске фамилије били битни синови, које кћерке не доживљавају као, ако смем рећи, потпуно равноправне са синовима, јер ће оне да се удају и оду из куће. У том њеном процесу постајања вирџином једна од најјачих особености, присутне код практично свих примера вирџина, је мржња према женама. Е, управо та карактеристика ме је највише затекла и оставила посебан утисак у вези са овом појавом. Стана никада није прихватала жене новинарке које би долазиле да је интервјуишу, оне би увек са собом доводиле некога од мушкараца који би читали питања, једино тако би им дала неки одговор - објашњава Исидора Поповић.

ПРИВИЛЕГИЈЕ И ПАТЊЕ

ВИРЏИНЕ су заветоване на вечно девичанство, жртвовале су своје тело, али и доказивале колику јачину и спремност морају да поднесу живећи живот мушког рода у телу жене. Због свих тих "мушких" активности које су обављале,временом би њихово тело попримило много мушких карактеристика. Са друге стране, у временима кад се жене нису ни за шта питале, вирџине су имале слободу да иду куда су хтеле, да буду у мушком друштву, одлучују о свим битним стварима породице. Неке од њих су чак ишле у рат. У њиховом животу, није било баш места емоцијама, осим једне која је била наглашена и заједничка за све вирџине - антипатија према другим женама, па чак и мржња.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације