Док нобеловац Хандке једва чека да посети Београд, Дежуловић престоницу Србије посматра из угла инфериорног провинцијалног мрака

Nije bas mnogo pogresio ali bi mu ipak bilo bolje da prvo pocisti iz svog dvorista. Nista taj Srbima bolje ne misli od najcrnjeg ustase.

Poeticni Beograd Hankea je moj Beograd!

Ko je ovaj anonimus?!?

Sto ovaj lik uopste komentarise Beograf. Kome smeta neka ide!

Hahaha kako ga pucaju kompleksi... Ne znam sta se ovi nasi takmice da odgovore nekom anonimusu mediokritetu iz Ujcevine... Oni siroma nemaju nikakvu zanimaciju, dave se u sopstvenoj dosadi i blatu... I vrapci na grani znaju da je u Hr Bog rekao laku noc, otisli im ljudi, sezone im pucaju, ce da udare katanac jos malo...

Neka se vrati kući, ustaše ga zovu i jedva čekaju. Čik.

Hmmm...kakva komendija...(tako je moja bakica govorila)... Boris je u Hrvatskoj cetnik,a u Srbiji ustasa...

Кога још занима шта мисли комплексаш из хрватске. Ајде уозбиљите се.

Najveca pretnja Beogradu su migranti. Osim toga, Beograd je jedna od najbezbednijih prestonica na svetu. Naravno, navijacima ne pada na pamet da se pobudne protiv migranata..... prezauzeti su dilovanjem droge.

Ono što su nekada bile poturice danas su to NATO kmetovi, bosonogi provincijalci sa poltronskim karakterom sluge i podaničkim mentalitetom roba koje gaje i neguju spram svojih AFRO-američkih NATO Gazdo-Gospodara, takvi su spremni na sve, pa čak i na izlive ovakvih gluposti, mada je to njima prorodno, jer su ometeni u razvoju.

Јован Дучић: СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ Ти не знаде мрети крај сломљеног мача, на пољима родним, бранећи их часно Китио си цвећем сваког освајача, певајућ’ му химне бестидно и гласно. Слободу си вечно, закржљала раcо, чек’о да донесу туђи бајонети, По горама својим туђа стада пас’о јер достојно не знаш за Слободу мрети. Покажи ми редом Витезе твог рода што балчаком с руку сломише ти ланце, где је Карађорђе твојега народа, Покажи ми твоје термопилске кланце. С туђинском си камом пузио по блату с крволоштвом звера, погане хијене Да би мучки удар с леђа дао Брату, и убио пород у утроби жене. Још безбројна гробља затравио ниси а крваву каму у њедрима скриваш, са вешала старих нови коноп виси, у сумраку ума новог газду сниваш. Бранио си земљу од нејачи наше, из колевке пио крв невине деце, под знамење срама уз име усташе ставио си Христа, слободу и Свеце. У безумљу гледаш ко ће нове каме оштрије и љуће опет да ти скује, чију ли ћеш пушку обесит’ о раме, ко најбоље уме да ти командује.

Комплекси су чудо... И у Аустроугарској, и у Краљевини Југославији, и у комунистичкој Југославији, хрватска и хрвати били су увек једно те исто: само једна од бројних удаљених провинција и обични провинцијалци у сваком смислу. Стога ни најмање не чуди што ни данас не могу да се ослободе тих фрустрација, једа и беса, упорно покушавајући да и себи и другима докажу да су заправо нешто друго. Међутим, као што бесмртни Јован Дучић одавно лепо рече: „Хрвати су најхрабрији народ на свету. Али не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде“.

Beograd ima dušu, za raliku od Zagrebsa, Beograd ima toplotu ljudi, za razliku od Zagreba, gde su svi nekako hladni, Beograd ima značenje, sa svojim dobrodušnim i uvek prijateljski raspoloženim stanovnicima, za razliku od Zagreba, jedino priznajem da je malo čistiji, šta ćete, nama to malo manjka.

Ovaj se godinama oglasava na drustvenim mrezama u brutalnim napadima na srbiju i njeno rukovodstvo covek ne razume da ce njegov grad za 10 God. Biti kasaba za beograd