ПАШИЋЕВ ДОМ У НОВОМ РУХУ: Обнова бивше куће председника Владе Краљевине Србије у Француској 21

ЗДАЊЕ у Француској улици на броју 21 на Дорћолу, у ком је живео Никола Пашић, политичар и некадашњи председник Владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и оснивач радикалне странке, после много деценија напокон ће добити обновљену фасаду.

Фото М. Анђела

Дугогодишња жеља Пашићевих наследника да је претворе у спомен-дом, упркос томе што није у њиховом власништву, није услишена. Објекат је четврт века био неусељен, задесила га је судбина и многих других некадашњих домова битних историјских личности Србије.

Породична кућа, која је саграђена 1872. године, а Пашић је купио 1893. године, последњих 25 година је неусељена и руинирана. Њен власник одлучио је да је ове године обнови, а дозволу за радове издао је Завод за заштиту споменика културе, будући да се налази под заштитом. Умивено лице некадашњег дома Пашића требало би да буде откривено почетком новембра.

- Пројектовање реконструцкије спољашњости куће трајало је 15 месеци, припрема техничке документације и прибављање дозволе две године. Архив града Београда, Општина Стари град и Завод за заштиту културе су нам помогли да завршимо пројекат у складу са законским правилима и прибавимо дозволу за њену ревитализацију, поштујући ред и закон. Наша фирма се више од 18 година бави реконструкцијом кутурног наслеђа - каже, за "Новости", Предраг Петровић директор фирме "Скилсет", која ради на обнови фасаде.

Како је кућа с годинама пропадала, а нико није предузимао никаве радове да је уздигне на стабилне темеље, то што је предмет заборава, искористили су поједини суграђани и претворили је у свој привремени дом.

- Бивши власници који су први наследници породице Пашић, нису имали могућности текућег одржавања куће која спада у културно наслеђе Града - наводи инвеститор радова. - Када смо почели да радимо, унутра смо затекли две групе скитница са 11 чланова, који су спавали на патосима, живели овде, без воде, стује, грејали су се на свеће, прозоре нису отварали годинама. Много времена смо изгубили да бисмо их раселили и усмерили даљим путем уз адекватну социјалну заштиту.

И таман кад су успели да збрину људе којима је Пашићева кућа постала привремени дом, населили су се мигранти.

- Са мигрантима смо имали проблем пуне две године. Полиција Старог града је интервенисала неколико пута. Константно су ноћу долазили, наоружани ножевима - сведоче у фирми "Скилсет".

КУЛТУРНО ДОБРО ОД 1984.

КУЋА Николе Пашића, а сада власништво "Коперникуса", проглашена је за културно добро 1984. године. На десетогодишњицу његове смрти 10. децембра 1936. године, месни Одбор југословенске радикалне заједнице за Београд, Земун и Панчево поставио је белу мермерну спомен-плочу у знак сећања да је у кући живео, радио и умро Никола Пашић.

НАСЛЕЂЕ

НЕКАДАШЊИ Пашићев дом спада у ред репрезентативних градских вила, због чега заузима истакнуто место у архитектонском наслеђу Београда. Објекат у Француској 21 везује се за почетак модерног уређења Дунавске падине и Дорћола према замисли урбанисте Емилијана Јоксимовића, по угледу на Беч, Пешту и Париз. У том смислу, поред зграде Народног позоришта, кућа Николе Пашића најстарији је урбани чинилац трасирања данашње Француске улице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације