КАКО РЕШИТИ ПРОБЛЕМ ПАРКИРАЊА У БЕОГРАДУ: Ево колико паркинг места нестаје у центру града

ПРОБЛЕМ паркирања у Београду један је од највећих са којим се суочавамо.

Фото архива

У граду тренутно има 650.000 регистрованих аутомобила, што је рекордан број у историји престонице. С друге стране, саобраћајна инфраструктура има ограничене могућности за проширење. У овом тренутку, сваком објекту у центру недостаје око 25 паркинг места. Јавне гараже то не могу да надокнаде.

Овако за "Новости" почиње причу о проблему паркирања у престоници главни градски урбаниста Марко Стојчић.

У централној градској зони где су објекти грађени између Првог и Другог светског рата, параметри за паркирање су тада били сасвим другачији. Зато, према речима нашег саговорника, имамо стамбене зграде од по 20 и више стамбених јединица са по једним или два места у дворишту.

- Имајући у виду да број скривених паркинг-места у граду премашује 1,5 место по сваком објекту, недостаје око 25 паркинг-места. То не може да се надокнади изградњом јавних гаража. Једини пут који имамо, а који су изабрали и други европски градови, јесте пропагирање бициклирања и пешачења, као пожељан вид кретања у централној зони. Велики број људи који жели да живи у центру, мораће да се одрекне аутомобила. То подразумева и знатно квалитетнији градски превоз и зато интензивно радимо на изградњи метроа који би смањио потребу за коришћењем аутомобила - каже Стојчић.

Фото Илустрација В. Н.

Град је усвојио План детаљне регулације јавних гаража, који предвиђа 56 локација за њихову градњу. У овом тренутку израђује се пројектна документација за четири јавне гараже, а томе ће бити придодате још две.

- То је гаража у Фрушкогорској, која треба да реши проблем паркирања око Косанчићевог венца и изнад Карађорђеве улице, јер и она постаје нова актрактивна зона. Друга је у Влајковићевој, која би требало да реши паркирање у Косовској и Светогорској. У плану је градња гараже у Скерлићевој улици, како би се уредило паркирање у непосредном окружењу Храма Светог Саве. Од градње гараже у Васиној се изгледа одустало. Претпоставка је да су археолошка налазишта значајна и да би вредније било за град да се те ископине, где је некада била главна улица Сингидунума, прикажу Београђанима и туристима - открива нове планове Стојчић.

То би, како каже, подразумевало да се повећају капацитети гараже која је планирана испод данашњег Стакленца.

На усвајању је и План одрживе урбане мобилности који пописује све кораке које би Град требало да предузме како би престоница била здравија за живот. Њиме се успоставља нова хјерархија, где је пешак најважнији учесник у саобраћају, па бициклиста, па онда јавни превоз и аутомобили. Идеја је и да се политиком паркирања ограничи жеља грађана да имају своје возило.

- Проблем са паркирањем сада је видљив и на Новом Београду. Параметри за паркирање седамдесетих били су 0,3 до 0,7 паркинг-места по једној изграђеној стамбеној јединици. Сада је по свим урбанистичким параметрима потребно имати 1,1 место по изграђеној стамбеној јединици. Ни та бројка, коју би сваки инвеститор требало да обезбеди у оквиру своје парцеле, није решила проблем. Секретаријат за саобраћај је узео на себе обавезу да изради студију потребних паркинг-места. То ће показати да ли ћемо у мање урбаним деловима Београда имати 0,7 возила по стамбеној јединици, и више до два возила по стамбеној јединици у деловима Старог града, Савског венца и Врачара - наводи Стојчић.

Тврди да Град интензивно ради на решавању проблема паркирања, има стратегију, али процес мора да буде двосмеран и укључи грађане.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације