"БЕОГРАДСКА АРЕНА" СИМБОЛ ПРЕСТОНИЦЕ: Велелепна дворана на Новом Београду мењала се током две деценије постојања

СИМБОЛУ престонице "Београдској арени" враћен је њен првобитни назив.

БЕОИНФО

Осим натписа на ћирилици постављена су и четири грба Града Београда. Претходних година због спонзорстава највећа дворана у овом делу света имала је назив "Штарк" и "Комбанк" арена, али је крајем прошле године градоначелник Александар Шапић најавио да ће уз Арену ипак стајати Београдска.

Ово велелепно здање већ 20 година место је великих спортских, културних и музичких догађаја. Током пандемије ковида била је и болница. Осим што је кроз своју историју мењала називе, ова дворана од самог почетка изградње прошла је и кроз разне фазе које су заправо биле слика друштва и проблема који су се дешавали.

БЕОИНФО

Београд је од ФИБА 1989. године добио могућност да организује Светско првенство у кошарци 1994. године, али услов је био да се изгради нова дворана. Одмах је расписан конкурс и започело је тражење најбољег пројекта. Одабран је рад архитекте Владе Славице. Током 1991. године одабран је простор у Блоку 25. Изградња почиње 1992. године, али санкције и ратна збивања прекинули су посао три године касније. Одустајања од пројекта није било па је посао настављен 1998. године. После бурне 2000. године и промене власти у нашој земљи, почиње интензивније да се ради до 2004. године када је она напокон и завршена. Ово здање састоји се од велике дворане, мале сале и паркинга. Велика дворана има површину 48.000 метара квадратних и може да прими од 20.000 до 25.000 посетилаца. Мала дворана има 2.275 метара квадратних и служи као пратећи објекат и користи се за припреме и тренинг спортиста.

Н. Скендерија

Свечано отварање и прво велико такмичење које је одржано 31. јула 2004. године у овом велелепном здању било је међународно кошаркашко такмичење "Дијамантска лопта" у организацији ФИБА. Одржана су само три оваква турнира, први је организован у Хонгконгу, други у Београду, док је трећи и последњи турнир био у кинеском Нанкингу. У "Београдској арени" тада је учествовало шест репрезентација, а тадашња репрезентација Србије и Црне Горе у финалу је савладала Литванију резултатом 93:80. У знак сећања на ово прво и велико такмичење које је организовано на северном платоу постављена је и скулптура кошаркашке лопте.

БЕОИНФО

Неколико година касније овде је организовано и такмичење "Ноћ скокова", а мотоциклисти су тада изводили екстремне перформансе на двоточкашима. Тада је арена претворена у огромно градилиште, а биле је постављено неколико скакаоница. Током 2009. године овде су се сусретали и такмичали учесници Универзијаде, у склопу које се надметало 9.000 младих спортиста из 140 земаља.

Традиционално већ годинама овде се играју и утакмице домаћих кошаркашких тимова Црвене звезде и Партизана у међународним такмичењима.

Осим спортских надметања, бројни уметници бирали су "Београдску арену" да овде одрже своје концерте. Од Андрее Бочелија до домаћих рок и фолк звезда. Дуго је међу музичарима знак престижа била пуна "Арена". Зато су се многи домаћи извођачи одлучивали да баш овде одрже своје концерте. И нису само домаћи музичари бирали ово место за своје спектакле, већ и бројни светски извођачи. Овде је организована и Евровизија 2008. године. Претходних година овде су организоване и циркуске представе и дечје представе на леду.

- "Београдска арена" је симбол нашег града. У њој се одржавају најважнији спортски и културни догађаји и треба да носи име какво заслужује. Симболи града више неће бити на продају, док год ја будем имао прилику да одлучујем у Београду - истакао је први човек престонице. - Као што ни у региону не продају имена својих симбола, па се "Арена Загреб" не зове "Књаз Милош арена", тако се ни "Београдска арена" више неће звати другачије. Београд није у таквој финансијској ситуацији да морамо да продајемо имена симбола наше престонице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације