ПРЕ 140 ГОДИНА ВОЗ КРЕНУО СА ГЛАВНЕ СТАНИЦЕ: Некадашњи симбол престонице, зграда главног железничког чвориште, ускоро добија нову намену

ПРОШЛО је 140 година откако је у Београду отворена главна железничка станица.

Фото Н. Скендерија

Повезивање престонице са осталим деловима земље железничким шинама био је симбол модернизације друштва. Иако је главни железнички чвор данас измештен са Савског трга, зграда коју многобројни Београђани воле и даље је ту да чува њихова сећања на доласке, одласке, састанке и растанке.

Некадашња главна железничка станица изграђена је у време краљевине Србије, а ово је био један од великих пројеката који је означио почетак модернизације земље и друштва. Изградња железнице била је веома значајна за трговину, али и за путовање и функционисање људи у то време. Зграда главне железничке станице тада је била једно од најмонументалнијих здања, а убрзо је постала и симбол тадашње престонице. Зграда која од 1884. године краси данашњи Савски трг урађена је по идејном решењу Аустријанца Фон Флатиха, које је разрадио архитекта Драгиша Милутиновић. Овај симбол Београда представља културно добро од великог значаја.

- То је једна од првих железничких станица у Србији, чији је пројекат обухватао специфичан архитектонски програм и садржаје прилагођене европским техничким достигнућима - наводе у Заводу за заштиту споменика културе града Београда. - Обликована је у духу академизма као репрезентативно здање, разуђене основе. Архитектонском композицијом доминира средишњи класицистички део главног улаза који "искаче" од остатка грађевине и надвишен је троугаоним тимпаноном. Својим специфичним решењем зграда представља сведочанство техничког и архитектонског развоја Србије у последњим деценијама 19. века.

Поводом отварања железничког саобраћаја у Београду је била припремљена права прослава. Тадашње новине извештавале су о овом великом догађају и церемонији која је припремљена у главном граду. Како су тада писали краљ Милан Обреновић, краљица Наталија и њихов син Александар отпутовали су 20. августа у "три сахата поподне са железничке станице београдске преко Беча у иностранство".

Завод за заштиту споменика културе града Београда

- У животу народноме има тренутака радосних и значајних, има призора величанствених и узвишених, који дуго остану у живој памети савременика, а потомство их на налази златним словима забележене - писало је у тексту који је поводом отварања станице изашао у "Српским новинама".

Након свечаног отварања неколико дана касније возови су почели да саобраћају ка Нишу, а сачуван је и ред вожње из 1884. године са сатницама и местима где су композиције стајале на путу који је трајао од 8.35 до 18.23. Према реду вожње за четвртак 23. август 1884. године воз је из Београда кретао у 8.35, прво стајалиште на рути дугој 244 километра био је Топчидер до ког је воз путовао само 12 минута. На свом путу возови су имали још 19 станица до Ниша, а путници су се укрцавали у Великој Плани, Јагодини, Ћуприји, Параћину, Сталаћу, Алексинцу... Из Ниша се воз враћао сутрадан, али је полазио у 5.15 изјутра и стизао у главни град око 14 часова.

Завод за заштиту споменика културе града Београда

Двадесети век био је протекао у знаку модернизације. После Првог светског рата територије које су се налазиле под Аустро-угарском монархијом ујединиле су се у Краљевину СХС па је и железничка мрежа постала јединствена. Крајем маја 1970. године у наш главни град из Загреба стигао је први воз који су вукле електричне локомотиве. Овај догађај био је свечан као и само отварање железнице и одлазак првог воза са београдске станице 1884. године.

- Воз са 300 путника свечано је испраћен из Загреба тачно у 9.00 часова, а још свечаније дочекан у Београду у 13.32 - наводе у предузећу "Железницама Србије". - На перонима београдске железничке станице се окупила маса света, као и представници руководства СР Србије и Града Београда. Локомотива била је произведена у фабрици "Раде Кончар" у Загребу. У Скупштини града је приређен свечани пријем, а по завршеној свечаности воз је, тачно у 17 часова, пошао натраг за Загреб.

Фото Н. Скендерија

Зграда некадашње главне железничке станице од 2018. године нема своју првобитну намену, годинама је затворена, а главни железнички чвор премештен је на Прокоп. Овај објекат биће сачуван, а у плану је и да постане музеј које ће чувати сећање на богату историју нашег народа. Влада Србије током 2020. године донела је одлуку да Историјски музеј Србије буде пресељен у овај објекат. Током јула Историјски музеј Србије расписао је тендер за реконструкцију овог објекта. Како се наводи у документацији у плану је санација унутрашњег простора, који треба да буде адаптиран за намену музеја, док ће на спољном делу бити минималних радова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације