СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ РАТА И УМЕТНИКЕ: Претходних година у Београду су подигнута многобројна обележја посвећена значајним личностима
Београд је однедавно богатији за два нова споменика. На углу улица Браће Јерковић и Мештровићеве на Вождовцу своје обележје добила је хероина Милунка Савић.
Нешто пре тога, на Видовдан је у Раковици откривен споменик посвећен погинулим и несталим борцима на Косову и Метохији од 1998. до 1999. године и страдалим житељима овог дела града у ратовима од 1991. до 1999. године.
У претходних неколико година у главном граду су подигнута обележја посвећена значајним личностима из наше историје. Сада сећање на Александра Дерока, Петра Николајевића Молера, Јернеја Копитара, али и бројне жртве рата чувају споменици који се налазе на разним локацијама.
ПЕТАР НИКОЛАЈЕВИЋ МОЛЕР
У марту 2022. године у Парку српско-грчког пријатељства у истоименој улици постављено је обележје славном српском војводи. Према речима тадашњег заменика градоначелника Горана Весића, Молер је заслужио да га се сећамо јер је он једна од важних личности наше историје.
- Петар Николајевић Молер је важна личност у историји Србије и једна од ретких која повезује Први и Други српски устанак уз кнеза Милоша. Он је приликом опсаде Лознице због недостатка мастила писао писма својом крвљу. Убијен је, нажалост, од формално турске, а суштински српске руке, и то је такође судбина Србије. Десило му се нешто слично што се догодило његовом првом вожду Карађорђу. Данас је време да се сећамо свих оних који су заслужни за Србију, као и свих оних који су на различите начине желели добро Србији - рекао је тада Весић.
АЛЕКСАНДАР ДЕРОКО
Неколико дана након откривања споменика Молеру, на углу Чубрине улице и Топличиног венца постављен је споменик академику и чувеном српском архитекти Александру Дероку. Дерокову фигуру у бронзи високу око два метра урадио је вајар Зоран Кузмановић.
Дероко је оставио велики траг у нашој архитектури, али је био и професор, сликар и писац. Написао је бројне књиге из области историје архитектуре, а често их је сам илустровао. Био је вишегодишњи професор на Архитектонском и Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је радио пуних 38 година. Заједно са архитектом Богданом Несторовићем 1926. године израдио је пројекат Храма Светог Саве у Београду, са којим су победили на званичном конкурсу.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР
Током марта 2022. на углу Палмотићеве и Улице Џорџа Вашингтона откривено је обележје чувеном словеначком лингвисти и слависти Јернеју Копитару. Ово обележје поклонила је Љубљана, а Београд је Словенцима узвратио обележјем Вука Стефановића Караџића.
Конкурс за споменик организовала је Градска управа Љубљане, а прва награда припала је словеначком вајару Матјажу Почивавшеку. Пројекат јавног простора у центру Београда где је споменик постављен потписао је словеначки архитекта Рок Жнидаршич. На овај начин потврђени су пријатељски односи између две престонице.
Фото Новости
МАТИЈА БАН
Баново брдо у мају 2022. године добило је обележје посвећено Матији Бану, по ком је овај део Београда и добио име. Споменик овог истакнутог књижевника, дипломате и представника Националног покрета Срба у Дубровнику подигнут је испред зграде Општине Чукарица.
Обележје је подигнуто на иницијативу општине Чукарица и Удружења "Стари Чукаричани", а дело је академског вајара Ранка Ђанковића.
- Матија Бан и други умни људи током 19. века своје знање и иметак стављали су у службу свог народа. Због тога их памтимо и данас им подижемо споменике. На овај начин желимо да се захвалимо Матији Бану у име свих наших предака и потомака - рекли су у ГО Чукарица.
Сећање на Матију Бана ова престоничка општина чува и кроз доделу награде која носи његово име.
Фото: Printscreen
ТОМА ЗДРАВКОВИЋ
Почетком октобра прошле године у Скадарлији је откривен и споменик посвећен певачу Томи Здравковићу. Фигуру Томе са микрофоном у рукама урадила је вајарка Катарина Трипковић.
- Тома је симбол једног времена, једне културе и душе нашег народа, која се управо у Скадарлији на посебан начин изражава. Тома је на специфичан, себи својствен начин и својом уметношћу успео да сублимира културу, музику и дух српског народа. Сигуран сам да ће његове песме живети заувек, као и сећање на њега - рекао је градоначелник Александар Шапић.
Фото: Н. Скендерија
СПОМЕНИК ЖРТВАМА РАТА И БРАНИОЦИМА ОТАЏБИНЕ 1990-1999.
Крајем новембра у Хајдук Вељковом парку на углу Сарајевске и Немањине улице откривен је споменик посвећен жртвама и браниоцима у ратовима деведесетих. Према речима Александра Шапића, борци из ових ратова често су заборављани због "атмосфере у коју смо упали".
- Наши погинули борци нису заборављени. Било је много проблема око подизања овог споменика, али успели смо. Хвала Граду што је помогао да омогућимо трајно сећање на људе који су изгубили животе током деведесетих. Није мртав ратник који је погинуо, него онај који је заборављен - рекао је Жељко Васиљевић из Удружења ратних војних инвалида.
Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине 1990-1999. године раније се налазио на Савском тргу, али је уклоњен због реконструкције тог простора.
Фото: Град Београд
СПОМЕНИК СТРАДАЛИМ ПЕЋАНЦИМА
У земунском насељу Плави хоризонти Удружење "Пећанци за вечност" подигло је споменик грађанима Пећи који су страдали током последњег рата на Косову и Метохији.
Монумент је подигнут у порти Храма Светог Атанасија Великог, у знак захвалности и незаборава погинулим Пећанцима.
- Крсно знамење је подигнуто донацијама око 500 Пећанаца, а аутор пројекта је архитекта Горица Бојовић Љубенов - рекао је председник Удружења Велимир Перовић. - На споменику су уклесана имена 167 људи који су убијени 1998. и 1999. године, као и имена деце из Гораждевца код Пећи која су убијена 2003. године.
Privatna arhiva
СПОМЕНИК СТЕФАНУ НЕМАЊИ
Највећи споменик који је у Београду урађен у претходним деценијама је обележје на Савском тргу посвећено Стефану Немањи. Од 2020. године краси простор испред зграде некадашње Главне железничке станице. Споменик је израдио руски вајар Александар Рукавишников и са 23 метра је убедљиво највиши у српској престоници.
Фото: Н. Скендерија
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)