НАДАЈУ СЕ ПОДЗЕМНОЈ ЦРКВИ КОД ДОМА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ: Археолошка ископавања интригирају и јавност и стручњаке

ГРАД Београд у континуитету живи већ 7.000 година и све то време његови становници остављају трагове за којима археолози трагају да би склопили мозаик прошлости.

фото: Б.Субашић

Потрага је тренутно у току на простору око Дома Народне скупштине Србије где су грађевинске машине уклониле травњак са остатака кућа с почетка 20. века, испод којих је слој из 19. века, када се на ту налазила утрина, вашариште и сточна пијаца крај Батал(пусте) џамије, напуштене почетком 18. века. Тада су овде још били видљиви турски гробови, "швапско гробље" из времена аустријске окупација и остаци још старијих чудних гробова, можда римских саркофага или стела. Или цркве, јер је на графикама путописаца приказиван дрвени првославни крст висок десетак метара.

фото: Б.Субашић

Археолози Музеја града Београда ископавајући овај интригантни простор стигли су до позноримског слоја 3. и 4. века где очекују остатке римске некрополе.

- Георадарска снимања показују да се у области око Влајковићеве улице налази неколико римских гробова и међу њима један објекат чија нам функција није јасна - каже археолог Милорад Игњатовић, руководилац истраживања и кустос Музеја града Београда. - Разумећемо га тек када га откопамо.

фото: Б.Субашић

Ова некропола изузетно занима историчaре раног хришћанства.

- Надам се да је та мистериозна грађевина раноришћанска катакомбна црква, у каквима су се верници окупљали пре Миланског едикта - каже историчар проф др Радомир Поповић, протојереј ставрофор, експерт за рано хришћанство. - Била би то најстарија црква Сингидунума, значајног ранохришћанског центра. Континуитет сахрањивања није случајан, јер ако се на истом простору налазило римско, турско, немачко и српско гробље, то указује да је реч о посвећеном тлу, јер је "једном светиња-увек светиња". Због тога су вероватно османлије на овом простору направиле џамију на темељу цркве.

др Стефан Поп-Лазић

Римске некрополе по правилу су биле ван градских зидова уз путеве, да би им путници указали почаст, али и да би се подсетили на људску судбину. Археолози кажу да је град Сингидунум доста велика непознаница јер је преко њега подизано много следећих насеља све до данашње модерне српске престонице. Делиће те историјске слагалице они откривају током подизања нових грађевинских објеката и инфраструктурних радова.

фото: Б.Субашић

- Оно што сигурно знамо да се срце свих насеља током 7.000 година до данас налазило на простору данашњег Горњег града Београдске тврђаве, а све остало је тек делимично познато - каже др Стефан Поп-Лазић из Археолошког института, стручњак за антику. - Римљани су направили каструм на простору Горњег града и Великог Калемегдана јер је он на изузетном војностратешком положају изнад ушћа Саве у Дунав, а у антици се највећи део роба и људи превозио бродовима. Од прве половине 2. века развијало се цивилно насеље Сингидунум око логора 4. Флавијеве легије површине 24 хектара за 6.000 војника, са великим бројем барака- спаваоница, импозантном зградом генералштаба и вилама за високе официре.

др Стефан Поп-Лазић

Око логора су никле бројне трговине, кућа невенчаних жена и деце војника који су их пратили током вишегодишње службе, радионице занатлија, храмови, јавна купатила, таверне, јавне куће... Археолози још увек не могу да рашчивијају како је изгледао најранији Сингидунум у 1. веку, не само зато што нема налаза, већ и због тога што нека открића делују необјашњиво.

- Такав је локалитет у Цинцар Јанковој улици, преко пута Педагошког музеја, где су колеге 2006. пронашле гробове који се могу датовати од 6. до 9. деценије првог века - каже др Поп-Лазић. Ако се ту налазило гробље онда ту није могао да буде ни војни логор ни насеље, јер Римљани сахрањују искључиво ван града! Тај налаз је велика енигма. Оно што је евидентно јесте да се у 2. веку на простору Горњи град - Велики Калемегдан налазио легијски логор 568 метара пута 426 метара, а да се цивилно насеље, град Сингидунум простирао од Улице Краља Петра до Трга Републике и од дунавске падине, мало испод Цара Душана до Косанчићевог венца.

Све даље према југоистоку, простор улица Македонске, Косовске, Кондине, Мајке Јевросиме, Ташмајдана су покривале су римске некрополе.

- Те некрополе имају врло специфичну организацију простора, гробови нису постављени у редовима као данас - објашњава др Поп- Лазић. - Породице су поседовале део простора и груписале гробове током генерација, што је утврђено на простору Пионирског парка. Између тако груписаних гробова могао је постојати и већи простор без сахрана, што без истраживања веће површине у овом тренутку не можемо поуздано да знамо“

др Стефан Поп-Лазић

ХИПОТЕТИЧКИ СИНГИДУНУМ

АРХЕОЛОЗИ су почетком 90-тих, у Кнез Михајловој 30 открили остатке одбрамбеног рова какви су прављени испред утврђења, па су претпоставили да је на том простору у првом веку налазио први римски земљано-палисадни логор површине од 8 хектара. У том случају, кроз средиште тог утврђења је пролазила данашња Васина улица.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације