ГЕОРАДАРОМ ДО АНТИЧКИХ НЕКРОПОЛА: "Новости" са стручњацима центра за геоинформационе технологије о истраживању на археолошким локалитетима

НАСТАВНИЦИ факултета техничких наука из Новог Сада који су пре 20 година, први и једини у Србији, основали Центар за геоинформационе технологије, недавно су и претприпремно истраживали локалитет античког Сингидунума на углу Косовске и Влајковићеве улице.

Foto: D. Milovanović

Пре него што овде никне планирана гаража, Музеј града затражио је од њих да испитају шта се "испод" налази како би евентуално у претрагу послао и своје археологе. Према тренутним резултатима, овде има много некропола, али резултати ће свакако бити тек комплетирани.

Будући да је екипа овог Центра открила и остатке Виртембершке капије кад је реконструисан Трг републике, тројица стручњака са новосадског Техничког факултета - професор др Александар Ристић, др Милан Вртунски и др Жељко Бугариновић приближили су нам процес рада на испитивањима подземља, откривајући занимљиве детаље.

Предност георадара у односу на друге апарате је у томе што детектује све структуре које се разликују од остатка. И раније су постојали слични уређаји за испитивање "подземља", али је та опрема била знатно компликованија. Сада је то једна машина и антена са генератором импулса.

Георадар шаље сигнал у земљу који региструје објекат, потом се одбија и враћа податке назад. Те забележене податке стручњаци тумаче. Користе три врсте "антена" које се разликују на основу дубине до које шаљу сигнал и величине предмета који детектују.

На наше питање, како то у ствари изгледа на конкретном примеру, професор Ристић каже:

- На простору античког Сингидунума тражимо линијске структуре у форми зида или неке четвртастог облика које би могле да укажу на некрополе. Очекујемо старе грађевине јер су овде некада биле куће. Користимо антену која детектује до дубине од три и по метра пошто то задовољава потребе Музеја града, који је наручилац посла. Од нас ће добити комплетан 3Д модел из ког се извлаче све аномалије које ће бити геореференциране, односно биће јасно дефинисано где се налазе, те ће план ископавања направити на најбољи могући начин.

Према речима нашег саговорника, за разлику од цеви које су направљене машински и равне су, археолошки остаци су из периода од пре више стотина или хиљада година и у прилично трошном стању, па то отежава истраживања.Осим тога, оваква испитивања су веома скупа, па и када грађевински радови "прескоче" археолошка, улога георадара је битна, јер открива до које дубине је "безбедно" копати.

- Управо током реконструкције Трга републике, позвани смо тек када је копање започето. Док смо испитивали, невероватно, у једном моменту јасно се видела правоугаона структура са стубовима, баш како изгледа Виртембершка капија, што се и испоставило да јесте. Било је приче да буде застакљена, чиме би била туристичка атракција, али је ипак само обележено где се налази и заведено као писани траг - објашњава нам професор Вртунски.

Испитивањима која спроводе више "прија" летњи период, али их ни снег ни киша не спречавају, већ само знатно отежавају посао. Када је много влаге, електромагнетни талас се може посматрати као струја, објашњавају професори, а земљиште се понаша као проводник, односно одводи сигнал па се информације ометано бележе.

Коначно, као што су "Новости" већ писале, овде је планирана изградња подземне гараже, чему ће претходити археолошко испитивање и истраживање које ће спровести Музеј града. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације