НАЈВИШЕ РАДНИКА ЧАК ИЗ АВГАНИСТАНА: За годину и по дана радну дозволу у Београду добило 22.445 странаца

СТРАНЦЕ који раде на градилиштима као зидари, тесари, физички радници на асфалтирању улица, брању воћа, све чешће виђамо у престоници.

Радник може да месечно заради и 700 евра, Фото Д. Поздеровић

Празне клупе у занатским школама, али и то што наши грађани одбијају тешке послове, терају послодавце да увозе радну снагу. Према подацима београдске филијале Националне службе за запошљавање, у протеклих годину и по дана, од 1. јануара 2021. до 30. јуна 2022. године, издато је 22.445 радних дозвола. Овим бројем обухваћено је и продужење.

У главни град, трбухом за крухом, највише долазе грађани Авганистана - 5.770, Албаније - 5.476, Алжира - 2.565, Кине - 691.

Како кажу у НСЗ, у протеклом периоду, радне дозволе издаване су за више од хиљду различитих послова. Највише заинтересованих, судећи по попуњеним пријавама, било је за рад у пољопривреди, стручног назива манипулант у производњи биља (2.430), затим у сточарству (1.604), шумарству (укупно 1.521), одстрањивач пиљевине и отпадака (1.294) и рударству, рударски манипулант (1.197).

- Послодавац подноси Националној служби захтев за посредовање у запошљавању за конкретно радно место најраније 60, а најкасније 10 дана пре дана подношења захтева за издавање радне дозволе за запошљавање - објашњавају у НСЗ.

- Изузетно, када је то у интересу државе или то налажу међународно прихваћене обавезе, министар за рад може одредити рок краћи од 10 дана за подношење пријаве да постоји потреба за запошљавањем. У том случају послодавац је дужан да достави његову сагласност.

Национална служба, у периоду од десет дана, треба да утврди да ли се на евиденцији незапослених налазе струка која се тражи за конкретно радно место. Тај извештај се прослеђује послодавцу и саставни је део документације за добијање радне дозволе.

- Радници из иностранства се ангажују, пре свега, због недостатка кадрова, али и зато што део наших људи не жели да ради тешке послове - каже Драгољуб Рајић, директор Мреже за пословну подршку.

- Лакше је да оду у Хрватску, преко лета раде у кафићима, зараде од 600 до 800 евра за месец дана, него да цео дан беру воће по врућини за дневницу од тридесетак евра.

Рајић истиче да су радници с Блиског истока и из Азије заменили Румуне, Бугаре или раднике из Босне и Херцеговине, који су некада долазили да раде код нас.

- У Авганистану влада велико сиромашто. Ради се за 60 до 150 долара месец дана. Код нас, они имају плате између 450 и 700 евра - наводи наш саговорник.

- То је за њих много више. Долазе овде на неколико месеци да би нешто зарадили и тај новац однели својој породици. У већини европских земаља су, најчешће, непожељни, а ми немамо избора.

Он додаје да, ако се тај број буде повећавао у наредном периоду, радници из ових земаља могу представљати безбедносни ризик за нашу земљу, јер је реч о људима из изузетно сиромашних држава.

Највише страних радника је ангажовано у Београду. Већина долази посредством агениција, а има и оних који се договарају директно с послодавцем. У агенцијима које се баве довођењем радника кажу да се фирме одлучују за странце, јер су они сигурна радна снага и неће отићи док се посао не заврши. Фирма, која их запошљава, обезбеђује смештај, храну и све што им је потребно.

Фото Танјуг

ДУПЛО ВИШЕ НЕГО 2020.

Статистика бележи да је у 2020. години у читавој Србији издато 13.000 радних дозвола страним држављанима. Прошле године је тај број био удвостручен, да би се и у овој наставио тренд раста.

И председник Александар Вучић је недавно изјавио да је, у првих пет месеци ове године, Србија имала више људи из иностранства који су тражили радну и боравишну дозволу него током целе претходне године, зато што се у Србији толико гради да нема довољно радника за инфраструктурне пројекте.

На изградњи Моравског коридора, ауто-пута Појате-Прељина, само на једном градилишту има око 3.600 радника, од чега је из Србије свега 1.700, док су остали из Индије, Турске, Бангладеша и других земаља.

НА ШЕСТ МЕСЕЦИ ИЛИ ГОДИНУ

УГОВОРИ се најчеше потписују на шест месеци или годину дана, а радна дозвола може да се продужити. Захтев се подноси организацији надлежној за послове запошљавања према месту привременог боравка или сталног настањења странца, односно према седишту послодавца или месту где се рад обавља, у зависности од врсте дозволе за рад.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације