ДА СЕ ЗАУВЕК СЕЋАМО ЊИХ И ЊИХОВИХ ДЕЛА: Велики број заслужних грађана последњих година добио своја обележја у Београду
КАКО бисмо се захвалили знаменитим личностима које су кроз историју оставиле дубок печат и допринеле да се главни град Србије развија и напредује, последњих неколико година велики број заслужних грађана добио је или ће добити своја обележја у Београду.
То је посебно видљиво у току ове године, док ће и 2022. бити откривено неколико биста истакнутим Србима, али и странцима који су нашу земљу сматрали својом домовином.
У току ове године челни људи града велику пажњу посветили су изградњи монумената који ће овековечити оне који су оставили неизбрисив траг у модернизацији престонице и претварања у праву метрополу каква је данас. Тако су широм Београда у протеклих десет месеци осванули споменици родоначелнику средњовековне српске државе Стефану Немањи, деспоту Стефану Лазаревићу, руском кнезу и светитељу Александру Невском, индијском књижевнику, драматургу и филозофу Рабиндранату Тагори, београдском Јеврејину Хугу Булију..
За наредну годину планирано је отварање монумената краљу Александру Карађорђевићу, најомиљенијем градоначелнику престонице Бранку Пешићу, као и аустријској добротворки Диани Будисављевић.
* * * * * * * * *
СТЕФАН НЕМАЊА
Монумент утемељивачу средњовековне српске државе Стефану Немањи свечано је отворен на Савиндан. Најимпресивнији споменик у престоници налази се на реконструисаном Савском тргу, на почетку Немањине улице, испред некадашње зграде Главне железничке станице. Он је дело руског вајара Александра Рукавишњикова, којем је у изради помагало још око 120 људи. Пандемија вируса корона одложила је постављање споменика и допремање истог из Русије, па је све одложено око годину дана. Споменик представља владарску фигуру Стефана Немање у племићкој одори. У десној руци се налази мач, а у левој руци је Хиландарска повеља. Заједно са постаментом, споменик је тежак 80 тона и висок 23,5 метара, чиме представља највећи на територији Србије. У основи, то је напукли византијски шлем, као симбол Немањине борбе за независност од Ромејског царства, из кога израња владарско жезло, симбол владарске моћи.
* * * * * * * * *
ХУГО БУЛИ
Београдски Јевреин Хуго Були, који је 1896. године из Берлина у Србију донео прву фудбалску лопту, добио је своје обележје 22. маја на најпознатијем престоничком излетишту Ади Циганлији, у склопу спортског комплекса ФСБ. Заменик градоначелника Београда Горан Весић подсетио је да је Були те давне 1896. основао Лоптачку секцију при Београдском гимнастичком друштву "Соко", а да се са фудбалом "упознао" док је студирао у Берлину и играо за клуб Германија. Прва фудбалска утакмица у Београду одиграна је 19. маја, седам дана након што је Були фудбалску лопту донео у Београд, код Куле Небојша.
Були је трагично страдао у нацистичком логору Старо сајмиште 1941. године.
* * * * * * * * *
АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ
Биста руског кнеза, војсковође и светитеља Александра Невског откривена је 18. новембра у порти храма на Дорћолу који му је посвећен. Споменик је израђен на иницијативу градоначелника Београда Зорана Радојичића и поклон је Санкт Петербурга, а идентичан је оном у лаври овог свеца у граду на Неви постављеној у септембру, поводом обележавања 800 година од његовог рођења. Постамент је урађен од најфинијег гранита, док је биста ливена у бронзи. Споменик је висок три и по метра и тежак четири и по тоне. Њега додатно украшавају речи Александра Невског "Бог није у снази, него у истини". Бисту је на дан отварања освештао патријарх спрски Порфирије.
* * * * * * * * *
РАБИНДРАНАТ ТАГОРЕ
Споменик индијском књижевнику, драматургу и филозофу Рабиндранату Тагори откривен је 13. јула у новобеоградском парку Ушће, недалеко од Бранковог моста. Он је рођен 7. маја 1861. године као 13. дете у породици, а прву песму објавио је већ са осам година.
Монумент је подигнут на иницијативу амбасадора Индије у Србији Субрата Батачарџе. Он је нагласио да је Тагоре 1926. године био у посети Београду, када је одржао предавања на Универзитету у Београду, напоменувши да је његова посета привукла велику пажњу српских медија, академика и интелектуалаца. Навео је да се на споменику Тагори налазе стихови једне његове песме која је позната у Индији, а чији први стих говори о томе да се, када је ум неустрашив, и глава држи високо. Амбасадор је додао да је та песма значајна и за Србију, јер је, како је рекао, српски народ током историје био суочен са страхом, али је главу ипак држао високо.
* * * * * * * * *
ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ
Средњовековни владар и човек који је Београд прогласио за престони град деспот Стефан Лазаревић добио је свој споменик 19. априла, током одржавања манифестације "Дани Београда". Он се налази на скверу између улица Гундулићев венац, Дринчићеве, Палмотићеве и Булевара који носи његово име. Аутор идејног решења, које се налази у изложбеној поставци Историјског музеја Србије, јесте српски вајар Светомир Арсић Басара, редовни члан САНУ. Монумент је изливен у бронзи и висок је четири метра. Деспот Стефан је приказан као средњовековни владар са хришћанским знамењима на грудима, мачем и ратничким шлемом, што указује на његов витешки позив, будући да је био припадник витешког реда Змаја. У левој руци држи књигу, чиме се указује да је он био законодавац (Законик о рудницима, 1412) и књижевник (Слово љубве), а такође и један од најобразованијих владара свог времена.
* * * * * * * * *
КРАЉ АЛЕКСАНДАР
МОНУМЕНТ краљу Александру Карађорђевићу, према најавама градских челника, радиће руски вајар Александар Рукавишњиков, а помагаће му неколико домаћих уметника. Како је одлучено на Одбору за подизање споменика којим је председавао Душан Ковачевић, он ће се налазити између Старог и Новог двора, односно између зграде Скупштине града и зграде Председништва. Скулптура трагично настрадалог српског и југословенског монарха на коњу неће се налазити у центру цветне ронделе, као што се размишљало, већ ближе Пионирском парку, а техничке детаље утврдиће Урбанистички завод Београда. Споменик ће бити подигнут по угледу на оне који су настали у време Краљевине СХС, када их је између два рата било чак 132. Иницијативу за подизање скулптуре владару, убијеном 9. октобра 1934. у атентату у Марсељу, Скупштини града Београда поднео је у новембру 2018. председник Александар Вучић као грађанин.
* * * * * * * * *
ДИАНА БУДИСАВЉЕВИЋ
Аустријској добротворки Диани Будисављевић, која је из усташких логора у НДХ спасла више од 12.000 већином српске деце, град Београд одужиће се спомеником на уређеном Савском кеју, који ће такође понети њено име. Место на ком ће се налазити ваљано обележје већ је урађено, а у јуну је расписан конкурс за идејно решење будуће скулптуре.
Очекује се да биста у близини Бранковог моста буде постављена у првој половини наредне године.
* * * * * * * * *
БРАНКО ПЕШИЋ
ОМИЉЕНИ градоначелник Београда, чувени Бранко Пешић у априлу 2022. године добиће своје обележје на Великом тргу у пешачкој зони Земуна, месту где је рођен и живео цео живот. На седници Скупштине града која је одржана 9. јуна одлучено је да се рад вајара Марка Кратохвила измешта са првобитно усвојене локације на Масариковом тргу на нову, где ће бити видљивији и боље уклопљен у постојећу архитектуру и амбијент старог језгра Земуна. За непроцењив допринос Београду име Бранка Пешића од 2004. године носи улица у Земуну у којој је живео, као и у Лазаревцу и Петровчићу (Сурчин). Бронзани рељеф са његовим ликом налази се у Саобраћајно-техничкој школи "Земун". А 2016. године на фасади Основне школе "Бранко Пешић" у Светотројичиној улици постављена је бела мермерна спомен-плоча са Пешићевим ликом у рељефу изливеном у бронзи, поводом 30. годишњице његове смрти.
ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: "НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију" (ВИДЕО)
МИЛИЈАРДЕР Илон Маск, власник Тесле, "Спејс Икса", друштвене платформе Икс, поделио је на свом профилу говор у којем Џефри Сакс прича о нелегалном бомбардовању Србије од стране НАТО-а.
12. 11. 2024. у 15:47
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
НАЈВЕЋИ ЈАТАК "ЗЕМУНАЦА" Она је била последња линије одбране клана - у кући крила килограме кокаина, а онда им пресудила
ПОСЛЕ убиства Ђинђића, она се представљала као Зорица Весић и купила је салаш у месту Путинци, где се једно време скривао врх земунског клана.
13. 11. 2024. у 10:23
Коментари (0)