НА АДИ ХУЈИ ПОНОВО ДИЖУ АЛАСКИ КРСТ: Чланови градског парламента данас одлучују о будућим симболима престонице

НА седници Скупштине града у Сава центру, пред одборницима ће се између осталог, наћи предлога за подизање споменика Душку Радовићу, погинулим борцима и умрлим ратним војним инвалидима у ратовима од 1991. до 1999., "Аласки крст", као и предлог измена Одлуке о подизању споменика Михајлу Пупину.

Аласки Крст на Ади Хуји ће бити висок десет метара / Фото М. Лабудовић

Одлучиваће се и о предлозима одлуке за именовање степеништа у Земуну, парка и сквера који ће бити посвећен Милени Дравић и Драгану Николићу на Врачару, називи улица на Вождовцу.

Песнику, новинару и афористичару Душку Радовићу, споменик ће бити подигнут на Топличином венцу, и то средствима Града. Иницијативу да Радовић добије споменик дали су академик Матија Бећковић, књижевни историчар Миливој Ненин, песник Љубивоје Ршумовић, редитељ Милош Радовић и професорка српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду Зорица Хаџић, коју је Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града усвојила почетком августа. У одбору за подизање споменика су осим Бећковића и Зорице Хаџић још и Горан Весић, заменик градоначелника и Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости".

Средствима донатора, на иницијативу Удружења ратних војних инвалида требало би да се подигне споменик борцима у ратовима 90-их и то испред зграде Железничког музеја у Немањиној.

Ако одборници дају зелено светло, у знак сећања и захвалности на све рибаре са подручја Београда, споменик Аласки крст биће подигнут на Ади Хуји, средствима Асоцијације аласа Србије. Крст од храстовине, висок 10 метара, био је подигнит на Ади Хуји 1923. године, а 1945. је склоњен. После шест година, своје обележје у престоници добиће и српски научник Михајло Пупин, чије је постављање иницирао наш лист заједно са фондацијом "Младен Селак" и друштвом "Пупин". Споменик ће бити постављен испред Техничког факултета. Иако је одлука усвојена 2015. којој је споменик требало да стоји испред "Лоле" сада ће бити испред зграде техничких факултета. Аутор идејног решења је Мирољуб Стаменковић, професор Факултета примењених уметности.

И као што су "Новости" најављивале, сквер на Врачару чија се реконструкција приводи крају, понеће назив Сквер Милене и Гаге. Ако се одборници усагласе по књижевнику Милану Оклопџићу требало би да се назове парк на углу Булевара краља Александра и Улице књегиње Зорке - парк Мике Оклопа. Степениште од Гардошке улице до платоа Мадленијанум у Земуну,зваће се "Пролаз Миодрага Дабижића", због професоровог драгоценог доприноса очувању традиције, историје и културе Земуна.

ЉУБАН ЈЕДНАК НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕН

НА иницијативу председника Александра Вучића, у својству грађанина, улицу ће добити и Љубан Једнак о то на Вождовцу. Ако одборници изгласају, садашња Имотска улица биће преименована.

Љубан Једнак био је једини преживели Србин у масакру који су извршиле усташе у цркви у Глини 1941. Из Глине је избегао 1995. због "Олује". "Сматрам да бисмо именовањем улице по овом мученику и хероју у нашем исправили вишедеценијску бесрамну грешку заборава", речено је у Вучићевој иницијативи.

НЕМА ВИШЕ РОШТИЉАЊА И МИРИСА

КОРИШЋЕЊЕ ћумура и отвореног пламена у стамбеним зградама требало би да буде забрањено. Према речима заменика градоначелника Горана Весића, једна од најчешћих примедаба грађана јесу мириси који у стамбеним зградама долазе од угоститељских објеката, као и оних који се баве пословањем у становима.

Забрана употребе отвореног пламена, а нарочито употреба ћумура односи се на посебне делове зграде (затворене и отворене просторе), заједничке просторе, као и на земљишту за редовну употребу зграде.

ИЗМЕНА УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА ЗБОГ ИЗГРАДЊЕ "БИО КАМПУСА

"КАМЕН ТЕМЕЉАЦ У УЛИЦИ ВОЈВОДЕ СТЕПЕ ПОСТАВЉАЈУ 2022.

УСВАЈАЊЕМ измена и допуна Плана генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе - град Београд на данашњој седници Скупштине града, одборници ће дати зелено светло за почетак изградње "Био кампуса", који ће се налазити у Улици војводе Степе.

Према речима др Зорана Радојичића, градоначелника, измене плана су урађене на иницијативу Владе Србије и ради се о инвестицијама од државног значаја.

- "Био кампус" је модерни научни центар, који ће се налазити у близини Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ), Института "Торлак" и Фармацеутског факултета - каже Радојичић. - У оквиру комплекса биће изграђена зграда Биолошког факултета, студентски дом, вртић, Центар за секвенцирање генома, Центар ветеринарске службе Министарства одбране и други садржаји прилагођени овом концепту. Циљ је да овај кампус постане први такав у региону и препознатљив на глобалној мапи.

Камен темељац за изградњу научног центра требало би да буде постављен почетком следеће године. Како се наводи у изменама и допунама плана генералне регулације, који је урадио Урбанистички завод, високошколска установа ће бити капацитета око 1.000 академаца, док ће у дому места бити за око 300 студената. Урбанисти су, у склопу кампуса, планирали изградњу предшколске установе. Вртић је намењен смештају деце, чији родитељи раде у кампусу, а места ће бити за 80 малишана. (Б. Б.)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације