ZAŠTO SUMNJAMO U PLAN IZGRADNJE MAKIŠKOG POLJA? PDR prostora pored vodoizvorišta blizu usvajanja, javnost na klackalici

RASPRAVA o potencijalnom ugrožavanju vodoizvorišta Makiš planiranom izgradnjom kompleksa za stanovanje, stanica prve linije metroa i depoa za metro nastavila se i posle završene "okrnjene" i tajanstvene javne rasprave o planu detaljne regulacije dela Makiškog polja, površine 682 hektara, koja je bez prisustva svih zainteresovanih građana održana pre dva dana u Gradskoj upravi.

Budući plan stambenih blokova / Foto pr

Po mišljenju dela stručne javnosti i građanskih aktivista, izgradnja ovih projekata "mogla bi da bude otimačina najvećeg izvora vodosnabdevanja domaćinstava u prestonici i ekološki rizik", dok u Gradu to odlučno demantuju.

Prema mišljenju dela stručne javnosti, nastavljena je prenamena terena nepovoljnog za gradnju, adaptacija zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko i ugrožavanje budućnosti prostora s kog se vrši vodosnabdevanje.

Dr Aleksandr Anđelković sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, asistent na odeljku za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa, kaže da će sa drugim zainteresovanim građanima pokušati da zaustavi otimačinu vodoizvorišta.

- Hidrotehničko rešenje za Makiško polje veoma je kontradiktorno. Iako je svoje zamerke i bojazan za vodosnabdevanje izrazio i "Vodovod", na kraju je ipak dao pozitivno mišljenje - podseća dr Anđelković. - Kako navode u dokumentu, "Vodovod" daje zeleno svetlo ako se izmesti sklonište hlora, ako budu mogli da isključe pogon "Bele vode" pod uslovom da izgrade pogon "Makiš 3"...

Prekrajanje granica zaštićene zone vodoizvorišta sprovedeno je još 2014. godine, a elaborat na osnovu kog je Ministarstvo zdravlja dalo saglasnost uradio je Institut za vodoprivredu "Jarosolav Černi", na koji se Grad poziva, a koji na pitanja "Novosti" nije odgovorio.

Nezvanično, Institut je dozvolio podelu Makiškog polja, odnosno pomeranje granica zaštite celokupnog prostora na osnovu pomeranja podzemnih voda. Rešenjem Instituta zone sanitarne zaštite su redefinisane, a nove granice su unete u Plan upravljanja vodama sliva reke Save, Generalni urbanistički plan i Plan generalne regulacije od pre četiri godine. Na taj način je omogućena stambena izgradnja na jednom delu područja.

- Institut "Jaroslav Černi" je 2013. godine izradio elaborat o zonama sanitarne zaštite izvorišta, podzemnih, površinskih voda, a 2014. godine Ministarstvo zdravlja je donelo rešenje na osnovu tog elaborata - potvrđuje dr Anđelković.

Kada je reč o mogućnosti da se Sava, koja je jedan od najvećih izvora vodosnabdevanja grada, kontaminira, dr Anđelković navodi da je ona već sada dovoljno ugrožena:

- Sava je već pogođena nelegalnim plutajućim i fiksnim objektima u zoni kojoj služi kao zaštita od poplava, a ti objekti nemaju rešenu kanalizacionu mrežu.

Naš sagovornik se pita i zašto niko nije planirao izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda na mestu gde se planira izgradnja kompleksa za toliki broj ljudi, čija će domaćinstva dodatno da kontaminiraju lokalitet vodoizvorišta.

Anđelković napominje i da u trećoj zoni nije bilo dozvoljeno da prolaze kamioni sa opasnim materijama, što će sada biti moguće kada se bude pomerila zona zaštite.

Iz Udruženja građana "Bitka za Košutnjak", koji su se priključili borbi za odbranu vodoizvorišta, navode da njih ne zanimaju privatni planovi investitora, već da se gradnjom ne ugrozi ovaj predeo.

- Ne zanima nas da li se tu planira Tesla grad i koji tajkun će ga graditi, već da se zaštiti izvorište Beograda, koje će takvom gradnjom biti ugroženo - navode u Udruženju. - Javna rasprava nije sprovedena valjano, jer građani ni stručna javnost nisu imali priliku da iskažu svoje mišljenje. Poslednjih meseci smo podneli devet zahteva za odlaganje i prekid javne rasprave i svih devet je odbijeno.

Inicijativa "Ne davimo Beograd" saopštila da se "iza leđa građana" Makiško polje žrtvuje, kako bi na njemu zaradili investitori bliski vlasti.

USVAJANjE

POSLE ove javne sednice, predstoji zatvorena sednica i vrlo brzo će se plan naći pred odbornicima Gradske skupštine na usvajanju - rekao je gradski urbanista Marko Stojčić.

KORISTI SE OD 1892. GODINE

MAKIŠ je najvažnije i najstarije vodoizvorište grada, a od 1892. godine je pet bunara izbušenih na tom delu označilo početak korišćenja podzemnih voda za vodosnabdevanje, na kojem počiva veliki deo vodosnabdevanja grada. Grad se snabdeva većim delom iz Save, a manjim delom iz reni - bunara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije