KAKO REŠITI PROBLEM PARKIRANJA U PRESTONICI (5): Neophodan pouzdan javni prevoz

Suzana MILOŠEVIĆ

10. 10. 2020. u 15:00

PROBLEM parkiranja danas treba posmatrati na nivou celog grada, a ne samo u krugu dvojke.

КАКО РЕШИТИ ПРОБЛЕМ ПАРКИРАЊА У ПРЕСТОНИЦИ (5): Неопходан поуздан јавни превоз

Foto arhiva

Nema dela prestonice gde ovaj problem nije vidljiv. Ipak, niko u svetu ga nije rešio, jer je to živa stvar i kako se situacija menja, morate da imate odgovor na nju. Čim se pojavi prva naznaka da nešto nije u redu, treba reagovati. Sada ga možemo samo konzervirati.

Ovako, za "Novosti", govori mr Vladimir Čuljković sa katedre Saobraćajnog fakulteta za terminale u drumskom saobraćaju i transportu, i napominje da je problem sa parkiranjem trebalo rešavati onda kada je prvo vozilo parkirano na nepropisnom mestu.

- U stambenim zonama najveći problem je nepoštovanje normativa, odnosno potrebnog broja parking-mesta po stambenoj jedinici. I tamo gde se to ispoštuje, nadogradnjom spratova, dobijaju se novi zahtevi za parkiranje. Problem je što se parking-mesta prodaju odvojeno od stana, pa budu znatno skuplja i kupcima se više isplati da kupe stan veće kvadrature. Rešenje je da se kupac obaveže da uz stan kupi i garažno mesto, ali reći da uz cenu stana garaža ide gratis. Još jedan uzrok problema je prenamena površina - navodi mr Čuljković.

Sagovornik kaže da, iako se parkiranje reši u okviru parcele, poput naselja "Voždove kapije", nastaje problem sa dinamičkim saobraćajem, jer onda na stotine vozila gravitira u istom pravcu i zastoji traju ceo dan, svaki dan.

Foto arhiva

- Godinama Saobraćajni fakultet upozorava da je potrebno da se problem konzervira. Da kažemo dobro, napravili smo silne propuste, ali sada moramo nešto da uradimo. A to zahteva studiju za svaki deo prestonice ponaosob, jer nije svuda isti uzrok problema. Bazu podataka o postojećem broju parking-mesta nemamo, a bez tog istraživanja nema pomaka - kaže naš sagovornik.

Fakultet je tu studiju poslednji put radio 2003, kada je uvođena zona u centru grada. Pokazala je da je postojalo 20.000 zahteva za parkiranjem u špicu, a tadašnji broj parking-mesta to nije mogao da pokrije. Još tada, prema njegovim rečima, bila je ideja da se smanji broj vozila koja idu ka centru.

- Postoje jasni kriterijumi koje morate da poštujete kada neke mere uvodite, jer je to preduslov da to što radite dobro funkcioniše. I tada, kompletan krug dvojke nije imao uslova da svuda uvede zone. Prava ideja zone bila je to da neko dođe do centra i da kad plati jedan sat parkiranja, više to ne može ponovo da uradi. A ne da postoji mogućnost produžavanja vremena za parkiranje, kao sada. Potrebno je da se vozila brže smenjuju. Zato mi nije jasno kako su neke zone širene poslednjih godina - kaže stručnjak sa Saobraćajnog fakulteta.

PRIMER IZ ITALIJE

STRUČNjAK sa Saobraćajnog fakulteta kaže da Beograd teži zadovoljenju potreba za parkiranjem svih, dok su Evropa i svet od toga odustali.

- Oni gledaju kvalifikovanu potražnju, a to su stanovnici, posetioci zone od kojih njeno funkcionisanje zavisi. Ekonomsku održivost prostora morate da sačuvate i morate imati na umu probleme žitelja. Zato izbacivanje vozila iz centra, kao što je to, na primer, urađeno u italijanskom gradu Ređo Emilija, nije rešenje, jer je tamo u popodnevnim satima centar grada prazan.

Prema rečima stručnjaka, treba ograničiti pristup putničkih vozila centru, a ne da se ona u potpunosti izbace, jer se tako gase svi sadržaji koji čine srce prestonice.

- Beograd po konfiguraciji terena nije pogodan za biciklistički saobraćaj, iako sada ima dvotočkaša na električni pogon. Ali šta kada padne sneg? Da bi se vozila "isterala" iz centra, morate građanima dati alternativu - jeftin, brz i pouzdan javni prevoz. Ljudi traže komfor, a to ne može da im obezbedi autobus. Zato morate da im ponudite nešto drugo. A opet se postavlja pitanje, kako da javni prevoz pokrije sve te potrebe - navodi Čiljković.

Ni javne garaže nisu najbolje rešenje, jer se njihovom gradnjom privlače nova vozila koja treba da prođu kroz te ulice. Ujedno, kako mr Vladimir Čuljković kaže, sa gradnjom garaže treba ukinuti parking-mesta na ulicama tamo gde ona nisu dobro rešenje i napraviti mesta za park, trg, jer "ne možemo svi da gledamo u lim". Navodi i da se ne mogu ukidati mesta, dok se ne obezbede nova. Tako 30 ukinunutih parking-mesta kod Crkve Svetog Marka neće nešto rešiti, ali ako se pet mesta ukinu na jednom, pet na drugom mestu, a nova se ne obezbede, problem se produbljuje.

Foto P. Mitić

Javne garaže, naročito podzemne, nisu jeftine. Sagovornik Novosti kaže da za stanovnike one nisu rešenje jer su cene mesečnog najma visoke, pa je žiteljima jeftinije da daju 400 dinara za kartu u zoni.

- Garaža ne može da opstane od korisnika pretplate, jer su mesečni troškovi održavanja preveliki, ali i ulaganja. Zato Grad sada pokušava da napravi četiri nove garaže, ugovorom o javno-privatnom partnerstvu. A opet, među pretplatnicima u javnim garažama je najviše onih koji dolaze na posao, a upravo oni ne bi trebalo da dolaze u centar vozilom.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (2)

KONKURS ZA MALE DOMAĆE PROIZVOĐAČE: Mercator-S vas poziva da postanete deo brenda „ukusi moga kraja“