GOSTUJUĆI u jutarnjem progamu na RTS, dr Predrag Kon govorio je o epidemiološkoj situaciji u Srbiji.
Значи овако... Кинеско искуство каже да нема лечења код куће, него да се, и асимптоматски случајеви, и они благи, лече у болницама, које су више спаваонице са забавним садржајем - ми то не радимо тако. Искуство из Кине и са Новог Зеланда каже да треба да постоје карантини, како погранични, тако и они у земљи, тамо где је карантин у земљи потребан - ни то не радимо. На Новом Зеланду маске су необавезне - код нас су обавезне, то јест, и ово радимо контра. Дакле, радимо прилично контра од оних који су тренутно у свету најуспешнији у сузбијању короне. Има још примера за то наше контра од оних који су најбољи, али и ово је довољно да се схвати зашто пролазимо како пролазимо, и тек ће да прођемо, ако не прихватимо исуства оних који умеју. Нарочито маске као средство на основу непроверене вести о 1% преноса при општем маскирању, или у најмању руку недовољно проверене... Да је некоме пало на памет године 1972. да не треба карантин за контакте, а у време великих богиња, него да смо се шеткали около наоколо са тим епохалним открићем о 1% са маскама, сада бисмо сви били рошави од великих богиња, они међу нама који би преживели. Најзад, зашто је потребно да вакцина прође невероватно строге и детаљне провере? Биће да је то зато што се не сме наудити, а по Хипократовој заклетви. А откад то лекар може да саветује некоме да се зарази са вероватноћом од 1%, под свиме већ познатим околностима, па чак није ни проверено да ли је заиста 1%, а и да је то тачно, шта бива са Хипократовом заклетвом у овом контексту?
Komentari (8)