KRITIKAMA "RUŠE" SPOMENIK NEMANJI: Monument velikom županu nije ni postavljen, a već su pale prve osude istoričara umetnosti

SPOMENIK Stefanu Nemanji na Savskom trgu još nije postavljen (radovi će početi 4. avgusta), a već su pale prve osude. Kritike dela poznatog ruskog vajara Aleksandra Rukavišnikova odnose se, pre svega, na njegovu grandioznost. Spomenik rodonačelniku dinastije Nemanjića biće visok 23 metra, što je istoričarka umetnosti Irina Subotić nazvala - pretencioznim.

Foto: Arhiva V.N.

Rad koji bi trebalo da slavi velikog župana, po njenoj proceni, faraonski je monument i "priprema za spomenik budućem šefu, jer bi on, verovatno, želeo da ima takav".

Tokom razgovora koji je objavljen na jednom portalu nije otkrila ime "budućeg šefa", ali je rekla da neviđeno veliki spomenici nemaju nikakav odnos prema čoveku, da ime ruskog umetnika ne želi ni da zapamti, da zna da radi za Crkvu i da su po celoj Rusiji njegovi monumenti i Putinu i drugim velikodostojnicima. Subotićeva smatra da takav spomenik ne može da simbolizuje osnivača naše države, ne može ni da bude u Beogradu, "kada znamo da Stefan Nemanja nije imao Beograd pod svojom vlašću".

- Smatram da istoričarka umetnosti Irina Subotić nedolično svojoj profesiji sudi tom spomeniku, nedoličnim rečnikom spušta se maltene na ulični nivo i aludira na neke ličnosti, što nije prikladno, već tendenciozno i nestručno. Rano je suditi o spomeniku Stefanu Nemanji. Još nije postavljen. Kad bude bio na Savskom trgu možemo da govorimo o tome da li je dobro ili loše urađen - kaže, za "Novosti", akademik i vajar Svetomir Arsić Basara, jedan od članova komisije koja je izabrala rad Aleksandra Rukavišnikova.
U toj komisiji su bili i njegov kolega, vajar Miodrag Živković, slikari Vladimir Veličković i Nebojša Đuranović, kao i reditelj Emir Kusturica, arhitekta Milutin Folić...

Foto: Arhiva V.N.

- Irina Subotić istupa kao stručnjak, a ne poznaje skulpturu. Iz te oblasti umetnosti nije naučila ništa. Skulptura je posebna sa svojim tajnama, u koje treba pronići i upoznati ih. Prepotentno je reći da ne želi da zna ime umetnika. Ko je ona da to kaže! Jedino što je istinito rekla u aluziji kome je Rukavišnikov gradio spomenike je da on ne pripada nigde. Tačno. Pripada sebi. Rukavišnikov nije kopirao umetnike sa Zapada, nego je samonikao na svom tlu. Originalan je i potpuno svoj.

Basara je objasnio i zašto se spomenik Stefanu Nemanji podiže u Beogradu:

- Beograd je prestonica Srbije. Centar. Naš život se odvija ovde. Gde je trebalo podići mu spomenik? Možda bi gospođa Subotić bila zadovoljna da spomenik rodonačelniku Nemanjića bude negde na brdu, ili u pustinji! Umesto da se izrazi zahvalnost što se neko setio da treba da se odužimo Nemanji, plemenitu inicijativu senčimo sumnjama. To je apsolutno građanski nedozvoljeno.

Naglašavajući da naši likovni kritičari i teoretičari ne poznaju skulpturu, Basara kaže:

Foto: Arhiva V.N.

Figura Nemanje u carskoj odori iz tog vremena stajaće na napuklom vizantijskim šlemu koji se na četiri kraka oslanja na zemlju. Taj donji deo spomenika, objasnio je umetnik, pokazuje kontinuitet srpske kulture koja se rodila iz vizantijske. Prostor oko šlema predstavljaće saborni prostor srpskog naroda, dok će sa unutrašnje strane biti prikazane scene iz života Stefana Nemanje. Na gornjem delu biće dve njegove zadužbine, Studenica i Hilandar. Irina Subotić, međutim, smatra da je simbolika sasvim pogrešna i da je razbijeni šlem na kome stoji Stefan Nemanja simbol neuspeha. Basara je iznenađen njenim zapažanjem:

- To je jedinstveno postolje u svetu. Nijedan spomenik u svetu nema takav postament. Razuđen. Potpuno izašao iz klasike. Irina je trebalo da zapazi da je postolje originalno i da daje poseban pečat tom spomeniku.

Vajar Rukavišnjikov je svestrani umetnik, poznat u svojoj zemlji, ali i daleko izvan njenih granica. Jedan je od vodećih majstora savremene ruske skulpture, tvorac mnogobrojnih monumentalnih dela, među kojima su spomenik Dostojevskom u Ruskoj državnoj biblioteci, Aleksandru Drugom u Katedrali Hrista Spasitelja, Spartaku u Moskvi... Njegovi spomenici su u mnogim gradovima, a skulpture izložene u mnogobrojnim muzejima. Kritičari su jednoglasni u tome da oni ponekad deluju kontroverzno i navode na razmišljanje, ali da ljude ne ostavljaju ravnodušnim.

Foto: Arhiva V.N.

Prestižne nagrade i priznanja poznatih umetnika širom sveta utvrdili su njegov stvaralački put. Još na početku karijere, 1984, na izložbi u Parizu za rad "Džon Lenon" dobio je srebrnu medalju Francuske akademije umetnosti. Za spomenike "Isus" i "Apostol Pavle" (oba su postavljena u Siriji), nagrađen je memorijalnim medaljama. Njegovi radovi nalaze se u Tretjakovskoj galeriji, Ruskom muzeju, Ludvigovom muzeju, "Simensu", "Hermesu" i mnogim privatnim korporativnim zbirkama. Aktivan je član Ruske akademije umetnosti i šef odeljenja za skulpturu u Surikovom umetničkom institutu u Moskvi.

Preporučujemo

Beograd

2 0

POSTAVLjANjE SPOMENIKA NEMANjI: Vesić otkrio kada će se podizati monumentalni kip na Savskom trgu u Beogradu

15. 07. 2020. u 10:00

Beograd

0 1

SPOMENIK STEFANU NEMANjI KOČI BRŽI ZAVRŠETAK RADOVA ISPRED STARE ŽELEZNIČKE STANICE: Novi rok za Savski trg 15. novembar

11. 07. 2020. u 21:00 >> 23:16

Beograd

0 0

NASTAVLjENI RADOVI NA BEOGRADSKOJ TVRĐAVI: Sređuju ceo Kalemegdan

10. 07. 2020. u 19:00

Društvo

2 1

Hram na Vračaru stožer vere na svetom mestu

02. 07. 2020. u 19:59

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije