ŠAPIĆ NA POMENU NEVINIM ŽRTVAMA KOMUNISTIČKOG REŽIMA: Borba protiv prekrajanja istorije važna zbog budućih generacija

Novosti online

02. 11. 2024. u 17:46

GRADONAČELNIK Beograda Aleksandar Šapić prisustvovao je danas na prostoru kod Kraljeve česme pomenu svim nevinim žrtvama komunističkog režima u Beogradu.

ШАПИЋ НА ПОМЕНУ НЕВИНИМ ЖРТВАМА КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА: Борба против прекрајања историје важна због будућих генерација

Foto: Grad Beograd

Šapić je svoje obraćanje prisutnima započeo izražavanjem saučešća porodicama stradalih u velikoj tragediji koja se juče dogodila u Novom Sadu i tom prilikom istakao da se nada da je broj žrtava konačan, da neće biti novih, a da će oni koji su teško povređeni uspeti da prođu sa što manjim posledicama.

Foto: Grad Beograd

 

Govoreći o prekrajanju istorije gradonačelnik je istakao da bi svako u svom domenu trebalo da pokuša da doprinese kako bi se neke stvari postavile na svoje mesto, a na taj način bismo dali priliku novim pokoljenjima da mogu ovu zemlju da postave na neku zdraviju i normalniju platformu.

Foto: Grad Beograd

 

–  Mi danas u političkom životu imamo jednu strukturu ljudi koji su suštinski prikriveni neoboljševici i neokomunisti koji pokušavaju istu metodologiju koju su nažalost primenjivali i komunisti– istakao je Šapić.

Foto: Grad Beograd

 

On je dodao da je devedesetih godina bio prvi pokušaj da se skine komunistički plašt koji je, kako je naglasio, naneo nesagledive posledice srpskom narodu od 1944. godine kada je formalno zavladao na ovim prostorima. 

Foto: Grad Beograd

 

–  Krenulo je, pa je stalo, a dobar deo krivice je bio i na lažnim srpskim nacionalistima koji su oskrnavili rodoljublje, patriotizam, srpstvo, koji su to banalizovali i preterivali u mnogim stvarima. Oni su, kada nisu mogli da utiču na neke stvari, bili preglasni, a kada su mogli onda se nisu čuli. I zato je taj pokušaj propao, iako je urađena velika stvar nakon 2.000. godine kada je izjednačen ravnogorski odnosno otadžbinski pokret koji su pokrenuli oficiri tadašnje Kraljevine Jugoslavije sa narodno-oslobodilačkim pokretom. Ukoliko želimo konačno pomirenje  našeg naroda bez obzira na naše druge različitosti to neće biti moguće sve dok ne definišemo šta je to što se zaista desilo nakon Drugog svetskog rata. Komunizam je zloupotrebio znatan deo našeg naroda kako bi ostvario svoje političke ciljeve i kako bi mogli da se obračunaju sa političkim neistomišljenicima pod okriljem borbe protiv fašista. Srpski narod je jedan od retkih naroda koji ima dva antifašistička pokreta i zato ne smemo da dozvolio da danas etiketu fašista lepe upravo onima koji su prvi pokrenuli tu borbu – naglasio je gradonačelnik.

Foto: Grad Beograd

 

On je istakao prvi je prvi državni zvaničnik koji je, nalazeći se na poziciji na kojoj se danas nalazi, otvorio neke teme koje su ranije otvarali ljudi koji nisu mogli da podnesu odgovornost. 

–  Ja ću svoju odgovornost da podnesem i to radim Od momenta od kada sam o nekim stvarima počeo javno da govorim pod rafalnom sam paljbom sa svih strana, što neće promeniti moj stav. I zato je važno da svi mi koji smo ovde, a verujem da je to većinski stav srpskog naroda, moramo o tome da govorimo i da ne odustajemo i da prekrajanu istoriju postavimo na svoje mesto. Da oprostimo kome treba da oprostimo jer su ljudi koji su bili u partizanima naša braća i da smo se svi zajedno borili protiv fašista. Da ne dozvolimo etiketiranje, a evo mene posledioh meseci nazivaju čak i fašistom zbog svojih stavova zato što hoću jasno da odvojim anti-fašističku borbu i pogubni komunizam – istakao je prvi čovek srpske prestonice.

On je naveo da od vojih političkih stavova i ubeđenja neće odustati, ali i da je nekada potrebno imati dovoljno mudrosti. 

Foto: Grad Beograd

 

– Ako imate istinsku volju i želju da ostavte ovu zemlju našim pokoljenjima onda se morate boriti za ove stvari, jer ne bih mogao da oprostim sebi da kao gradonačelnik Beograda nisam otvorio neke teme i o tome otvoreno govorio. Ako nas upornost i vera vodi da je ono što radimo zaista ispravno, zaista i uspeti – zaključio je Šapić.
Akademik Matija Bećković je rekao da se danas nalazimo pod svodom nepokrivene crkve na kojoj je najpotresniji ikonostas i koja će kad tad biti ukrašena mučenicima i svecima po našoj zemlji. 

– Pobednik je pisao istoriju, ali pobednika više nema pa ćemo tu istoriju morati pisati ispočetka. U Srbiji su izjednačena dva pokreta otpora, a Evropska unija je donela deklaraciju kojom je izjednačila fašizam i komunizam – rekao je Bećković koji je tom prilikom pročitao pesmu o kralju Petru Drugom.

Direktor instituta za evropske stidije Miša Đurković je zahvalio Gradu i državi i svima koji su doprineli da počne da se obeležava jedan tragičan deo naše istorije na dostojanstven način.
 

– Pre 80 godina tzv.oslobodioci ušli su u Beograd i počeli sa terorom političkih protivnika. Tada je u revolucionarnom teroru pobijen naistaknutiji deo srpske elite. Širom Beograda nalaze se stratišta koja ni do danas nisu dostojno obeležena. Pred nama je veliki zadatak da se tim ljudima odužimo i da ih na dostojanstven način sahranimo – rekao je Đurković.

Istoričar Srđan Cvetković je poručio da se danas obeležava 80 godina od izvršavanja nekažnjenih zločina u modernoj srpskoj istoriji kao i 10 godina od kada je počelo da se uređuje ovo mesto. 

–  U svakom gradu i selu širom naše države po jednom ustaljenom modelu improvizovanim spiskovima ljudi su odvođeni u zatvore kao što su Glavnjača i sabirni centar na Banjici i gde se odlučivalo ko će ići na Sremski front, a ko u Lisičiji potok. Zahvaljujući knjigama i spiskovima koje su sastavili mi danas imamo dosta podataka o broju streljanih, ali tačan broj streljanih za Beograd i okolinu  nemamo – rekao je Cvetković i zahvalio gradskoj upravi i gradonačelniku Šapiću na podršci da se ovako jedan tragičan deo naše istorije ne zaboravi.

Pomen svim nevinim žrtvama komunističkog režima u Beogradu je služio protojerej-stavrofor Ilija Šmigić sa sveštenstvom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

MALI BIOSKOP U MALOM GRADU: Fondacija Mozzart pomogla rad bioskopa „Cinema Punto“ u Šidu