IMA LI NADE DA OSTANE TRAG: Naša najveća likovna manifestacija, 60. Oktobarski salon, postavlja pitanje: "Šta ostaje"

KADA bi jubilarni 60. Oktobarski salon trebalo predstaviti u brojevima to bi izgledalo ovako: tri autorska koncepta, sedam kustosa, devet izložbenih prostora, 40 umetnika i umetničkih grupa.

Foto KCB

I sve to što predstavlja ova naša najveća tradicionalna, međunarodna likovna smotra, koju odnedavno zovu i Beogradsko bijenale, odvijaće se, u organizaciji Kulturnog centra Beograda, do 1. decembra pod sloganom: "Šta ostaje?" (u audio najavi ovog događaja tu rečenicu izgovara profesor Jerko Denegri).

Članica Odbora ove manifestacije i pomoćnica direktora programa KCB, Zorana Đaković Miniti,ističe da ovogodišnje izdanje neće ignorisati stvarnost u kojoj postoji, tako što će se baviti ključnim pitanjima današnjice.

Program "Trag", iza koga stoje istoričarka umetnosti Dobrila Denegri i direktor Muzeja moderne umetnosti u Bolonji (MAMbo), Lorenco Balbi, tako najdirektnije postavlja pitanja šta to Oktobarski salon ostavlja iza sebe. Ovaj dvojac se, pre drugih problema koji stoje pred umetnicima danas, bavio nedostakom prostora u Beogradu, kako za rad, tako i za izlaganje.

Prema mišljenju Balbija, pravi trag ove smotre bio bi kada bi i sam Oktobarski salon dobio svoj prostor, koji sada nema. Zato su, kako je istakla Dobrila Denegri, pozvali umetnike preko čijeg rada žele da problematiziju priču o manjku prostora umetnost, iskažu "neku vrstu mirnog protesta".

Sa kustosom Muzeja savremene umetnosti u Lionu Matjeom Lelijevrom, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Marijana Kolarić osmislila je izložbu "Estetike susreta", koja će se odvijati u Salonu Muzeja grada Beograda i galeriji "Podrum" KCB. Prema njenom mišljenju, današnjoj umetničkoj sceni upravo nedostaju susreti:

- Možda je to opšti osećaj svih nas posle epidemije kovida i usled uticaja društvenih mreža, koji nas odvajaju od ličnih susreta. Nova umetnička praksa donosi različte vrste susreta, dijalog i kreiranje umetničkog prostora.

Lelijevr je dodao da će posetioci Salona u okviru "Estetike susreta" videti dela 14 umetnika, od kojih svaki ima "posebnu priču o izazovu stvaranja dela":

- Želeli smo da donesemo nešto svoje, svoje znanje i način rada, ali i da vidimo kako umetnici mogu da se povežu. Ono što ćete videti u Salonu Muzeja grada Beograda samo je deo svetske avanture. Želimo da kroz susrete podržimo umetnike, da se ponovo povežemo.

ČIME SE HRANI STVARALAŠTVO

Foto Z.Jovanović

 

OČAJNI smo, umetnicima je potreban prostor da stvaraju! Kulturnom sektoru u Srbiji potrebni su prostori za rad! Koja je uloga umetnosti, kome ona služi? Da li možemo da kažemo da umetost ima neodložnu obavezu da modifikuje realnost u kojoj živimo?

Ovo su samo neka od pitanja koja su se doslovno našla na stolu, tokom performansa "7 puta 70 - Obrok", čiji su autori Lusi i Horhe Orta, održanog kao neka vrsta prologa Oktobarcu,  ispred KCB. Na ovaj ručak u javnom prostoru bilo je pozvano 200 zvanica, među kojima su akteri javne, političke i kulturne scene Beograda, sa idejom da "sedeći za istim stolom, dele hleb i hranu" kako bi se kroz to skrenula pažnja na neke od gorućih problema sa kojima se susreću umetnici i kulturni radnici u našoj zemlji.

Ovo delo je deo kustoskog koncepta "Trag", koji kroz raznovrsne radove i intervencije šalje poruku o neophodnosti obezbeđivanja prostora u kojima umetnici mogu da stvaraju, a koji su važni za podsticanje i razvoj umetničke i kulturne scene.

Slogan "Nada je disciplina", trećeg koncepta čiji su autori viši predavač na Čelsi koledžu za umetnost Univerziteta umetnosti u Londonu Lina Džuverović, i Emilija Epštajn i Ana Knežević, kustoskinje u Muzeju afričke umetnosti, zapravo je preuzet od Marijam Kabe, aktivistkinje koja radi u zajednicama suočenim sa teškim situacijama.

- Nada nije nešto što trenutno osećamo, već nešto na čemu moramo raditi. To je svesna disciplina. Radili smo sa umetnicima i kulturnim radnicima koji nastoje u svojoj zajendici da promene svakodnevni život - najavila je Džuverovićeva.

I današnje zvanično otvaranje manifestacije zakazano je upravo u okviru ovog programa u Muzeju afričke umetnosti, od 18 časova. U 13 časova, ispred paviljona "Cvijeta Zuzorić" biće izvedena lutkarska predstava Danijela Ortiza, "Koren koji su iščupali nije rupa u mojoj zemlji već tunel", potom će uz kustoska vođenja biti otvorena postavka u Galeriji FLU, u 14 časova, a u 16 izložba u Salonu Muzeja grada Beograda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije