ZNANJE BEZ REPOVANJA: Hiphoper Dušan Koprivica radi u školi kao profesor istorije

POZNAT je po milionskim pregledima svojih pesama na Jutjubu i među omiljenim je hiphoperima. U moru tekstova i spotova punih nasilja i vulgarnosti, Dušan Koprivica - polovina dua "Đače i Đavo", izdvojio se svojom originalošću.

Foto: N. Skenderija

 Prepoznatljiv je po rimama o svakodnevnim problemima običnog čoveka, koje repuje na originalnom južnjačkom naglasku iz rodne Kuršumlije. Međutim, malo je onih koji znaju da je Dušan i profesor istorije u OŠ "Milena Pavlović Barili" i još tri škole. Iako priznaje da je strog, omiljen je među svojim đacima.

U razgovoru za "Novosti" otkriva da je od petog razreda maštao da postane profesor istorije. Voli da kaže, "dok su svi želeli da budu fudbaleri, pevači, piloti i doktori, ja sam hteo da budem nastavnik istorije." I istrajao je u toj želji. Za katedru je prvi put seo 1. septembra 2018. godine u "Bariliju", kao zamena koleginice na bolovanju. Trenutno ima pun fond časova, a osim u ovoj školi radi i u osmoletkama "Kralj Petar Prvi", "Ivan Milutinović" i "Mina Karadžić". Priznaje da je u početku bilo teško.

- Prvi dan kad sam došao, đaci nisu znali u kom sam svojstvu, pa su počeli da pevaju moje pesme, tražili da se slikaju - priseća se profesor Dušan. - Nisam znao kako da se postavim. Mislio sam da deca imaju neki respekt prema profesoru, kao što smo mi imali. Brzo sam shvatio da su se promenile generacije i uspostavio pravila. Jasna su i moraju se poštovati - na času nema slikanja, niti priče o muzici, Jutjubu. Za njih sam profesor, a ne Đače.

Smatra da decu treba zainteresovati za gradivo koje uče. Zato satima priprema prezentacije sa slikama, mapama, video-prilozima, insertima iz filmova, kako bi im što lakše dočarao period istorije koji uče. Recimo, lekcija o Napoleonu je ilustrovana insertom iz filma o bici kod Veterloa. Na svakih deset minuta, vreme je za neku zanimljivost. Kaže da im tako drži koncentraciju, jer je samo suvoparno pričati lekciju dosadno. Od najnezanimljivijih lekcija pokušava da izvuče nešto po čemu će je učenici pamtiti. Priznaje da mu bude drago kada u đačkim odgovorima čuje svoje reči.

- Znam da budem strog. Ako su dobri, biću još bolji, ako su lošiji, još gori - kaže naš sagovornik. - Mora da se zna gde je granica. Prvih pet minuta kad uđem volim da ih pitam za zdravlje, kako su, jesu li se naspavali. To je kao neko opuštanje. Kad odgovaraju, đaci kod mene prvo pitanje biraju. Zašto? Smatram da su tremaroši, zbune se i uznemire. To prvo pitanje je ono što znaju. Tako dobiju motivaciju, razbiju tremu. Čak i ako druga dva pitanja ne znaju, imaju dvojku. Uz potpitanja mogu da dobiju i veću ocenu. Trudim se da ih što više zainteresujem, bukvalno im sažvaćem lekciju, da im olakšam što više.

Koprivica navodi da đaci jesu preopterećeni. Kaže da je udžbenik samo pomoćno sredstvo i da niko ne obavezuje nastavnike da rade po njemu.

- Koliko nastavnik traži, toliko je za pet. Ne moraš da znaš sve od tačke do tačke iz udžbenika - navodi Koprivica. - To je, po mom mišljenju, nepotrebno. Ali da su preopterećni, jesu. Ubacili su im neke slobodne aktivnosti, petaci imaju po šest časova. Po ceo dan su u školi, oni jedva čekaju da se igraju. Ima roditelja koji žele da im dete savršeno govori engleski, svira klavir, igra košarku nema vrmena da bude dete, da se igra. Pa kad će imati vremena da budu deca.

Komentarišući najave štrajka, ističe da je odličan zahtev smanjivanje administracije. Smatra da su profesori preoptrećeni "papirologijom", pa nemaju dovoljno vremena da se posvete deci.

- Nije bitno šta dete zna ili ne zna, bitno je da mi to imamo crno na belo. To je velika greška - kaže Koprivica. - Imam utisak da želimo da promenimo sve što je iz doba komunizma potpuno naglavačke. Pa, možda je nešto i bilo dobro.

Foto: Фото: Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije