"BELI MEDVED" SA ĆUKOVCA POD ZAŠTITOM: Kuća iz zemunske Ulice Vasilija Vasilijevića, najstarija u Beogradu, proglašena za kulturno dobro

S.V.

16. 09. 2023. u 20:49

NAJSTARIJA kuća u Beogradu, kafana "Beli medved" u zemunskoj ulici Vasilija Vasilijevića u naselju Ćukovac proglašena je za kulturno dobro.

БЕЛИ МЕДВЕД СА ЋУКОВЦА ПОД ЗАШТИТОМ: Кућа из земунске Улице Василија Василијевића, најстарија у Београду, проглашена за културно добро

Foto P. Milošević

To je bio predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda koji je usvojen na nedavno održanoj sednici Vlade Srbije.

Ovo vremešno zdanje iz turskog perioda, koje samo što se nije urušilo, nalazi se u starom jezgru Zemuna. Kafana "Beli medved" građena je u bondruku na nagnutom terenu. Dvojne je namene, na spratu su stanovi, a u prizemlju lokali.

Prizemlje je otvoreno prema ulici, a na sprat se ulazi preko zidom ograđenog dvorišta. Sprat je formiran oko otvorenog trema. Vremenom je zgrada pretrpela više prepravki, tako da je ranija kvadratna osnova izdužena dogradnjom u novom materijalu, a dobila je i jednospratni aneks na severnom delu. Ove dogradnje su već označene na planu iz 1830. godine. Raniji krovni pokrivač, šindra, zamenjen je ravnim crepom. U prizemlju je bila kafana "Kod medveda" odnosno "Beli medved" sa popularnim limenim cimerom.

Kako bi objekat bio vraćen u funkciju, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je tokom 2021. godine izradio dva projekta, jedan je projekat restauracija fasada kafane "Beli medved", a drugi je projekat rekonstrukcije, revitalizacije, sanacije i adaptacije kafane "Beli medved".

Iako se o obnovi najstarije prestoničke kuće nekoliko puta govorilo, radovi još nisu počeli, a kafana je u veoma lošem stanju. Zavod još nije dobio neophodna sredstva od Ministarstva kulture.

Kafana "Beli medved", koja je pod zaštitom Zavoda, nacionalizovana je 1948. godine, a radila je sve do šezdesetih godina prošlog veka. Od tada, do danas, zdanje propada, fasada je bila išarana grafitima, ali danas ih, srećom, nema. Pod zgradom je iskopan lagum sa dva kraka dužine 10 i 14 metara i ozidan opekom. Vlasnici kafane koristili su lagum kao vinski podrum, jer je unutrašnja temperatura pogodovala očuvanju vina. Hroničari prestonice beleže da se led sa Dunava donosio zimi u lagume, koji je posipan slamom da se što duže održi i ne istopi, kao zamena za današnji frižider.

Foto: Novosti

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

PRONAĐENA ZAMENA ZA OBRADOVIĆA: Monako imenovao novog trenera