"ZLATNE RUKE" NA BRAJEVOM PISMU: Medicinska škola "Beograd" jedina u regionu ima specijalizovano odeljenje za slepe i slabovide

B. Borisavljević

06. 11. 2022. u 06:33

MEDICINSKA škola "Beograd" jedina je obrazovna ustanova u regionu u kojoj se školuju slepe i slabovide osobe po sveobuhvatnom programu inkluzije.

ЗЛАТНЕ РУКЕ НА БРАЈЕВОМ ПИСМУ: Медицинска школа Београд једина у региону има специјализовано одељење за слепе и слабовиде

Praktični rad u malim grupama, Foto N. Skenderija

Uslovi u kojima ovi učenici uče i osposobljavaju za buduće zanimanje, ostavili su bez reči kolege i đake iz Portugalije i Nemačke, sa kojima škola sarađuje u okviru ERAZMUS projekta.

Prema rečima Predraga Jovanovića, direktora škole, na obrazovnom profilu fizioterapeut, slepi i slabovidi se školuju od 1974. godine. U odeljenjima ima od 6 do 12 učenika, a nastavu imaju uvek pre podne. Na vežbama, đaci se dele u još manje grupe, tako da nastavnici mogu maksimalno da im se posvete. Interesovanje za upis je veliko, a dolaze deca iz cele Srbije. Školovanje traje četiri godine, đaci imaju prohodnost na sve fakultete, a ne samo na visokoškolske ustanove iz medicinske grupacije.

- Kada je manje učenika, lakše se radi i učenici mogu više puta da probaju neki pokret - objašnjava Tanja Veselinović, tiflolog.

- Tako se veštine mnogo bolje razvijaju, a i prisniji je odnos između učenika i profesora. Neke predmete deca slušaju sa klasičnim odeljenjima fizioterapeuta.

Nastavni plan je isti, a imamo slučajeva da se đaci odluče se da odu u klasično odeljenje.

Predrag Jovanović, Foto N. Skenderija

Oni se brzo uklope, tako da su iskustva veoma pozitivna. Profesori se trude da što vide bolje opišu đacima, a olakašavajauća okolnost je što učenici u nastavi koriste računar sa govornim softverom.

Jedan od najboljih đaka je maturant Rade Ćaldović sa Zlatibora. Vid je izgubio kao prevremeno rođena beba u inkubatoru, ali nije dozvolio da mu taj hendikep onemogući normalni život. On je više nego zadovoljan kvalitetom nastave u školi, aktivan je član Učeničkog parlamenta, angažovan u Savezu slepih Srbije, bavi se muzikom i svira klavijature

- Ako sam slep ne moram da budem figura, već uključen u više aktivnosti nego učenici koji vide. Jer, jedan koji hoće, može da uradi više nego dvojica koji moraju - ističe Rade.

- Glavna prednost u našim odeljenjima je što nas je malo, pa profesor ima više vremena da se posveti svakome. Na praksi, profesorka najčešće na učeniku modelu, pokazuje i radi pokret. Ja rukom opipivam šta ona radi i pokušavam da izvedem isto. To se ponavlja dok svako od nas ne shvati i uradi kako treba. Kada se ide u bolnice, po petoro nas je u grupi, što je odlično za učenje.

Rade stanuje u Internatu za slepe i slabovide u Zemunu. Ima pratioca ponekad, ali uglavnom se kreće sam. Stekao je mnoge drugare u gradu. Planira da upiše političke nauke ili IT smer. U orijentaciji i kretanju je drugi u Srbiji, a voli i da recituje, u čemu je veoma uspešan.

Njegov drug Ivan Kostov, posle mature, upisao je i završio Bogoslovski fakultet. Na opšte mišljenje da su slepi odlični fizioterapeuti i maseri, on objašnjava zbog čega je to tako.

- Čovek, zahvaljujući čulu vida dobija 90 odsto informacija - kaže Ivan. - Kada ono ne postoji, prilagođava se da više koristi ostala čula, naročito sluh i dodir. Veoma veliki benefit ove škole je što imamo prohodnost na sve fakultete, a ne samo na Višu medicinsku školu ili Medicinski fakultet.

On drži obuku za rad na računarima učenika i građana, a radi i u informatičkom centru za slepe.

NAJTRAŽENIJA

OD osnivanja 1899. godine, Medicinska škola "Beograd" postala je najtraženija stručna državna škola u Srbiji.

Mali maturanti se upisuju na osam obrazovnih profila, a svake godine se traži mesto više. Trenutno, školu pohađa, više od 1.500 učenika, što je čini i jednom od najvećih srednjih stručnih škola u prestonici. Konkurencija je izuzetno jaka, tako da mesta ima samo za odlične i vrlodobre đake.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice