POZNAJEM TE PO OPANKU: U Muzeju opančarstva vlaški, vojvođanski, kosovski, hercegovački opanci i drugi eksponati narodne radinosti

Д. Јовић

09. 10. 2022. u 08:39

JEDINSTVENA kolekcija skoro 100 pari opanaka, ali i drugi eksponati kao što su narodne nošnje, buklije, čokanjčići, čak i stari gudački instrumenti, izloženi su u Muzeju opančarstva, u podavalskom Selu Rakovica.

ПОЗНАЈЕМ ТЕ ПО ОПАНКУ: У Музеју опанчарства влашки, војвођански, косовски, херцеговачки опанци и други експонати народне радиности

Foto Privatna arhiva

Ovaj prostor, koji pohode strani i domaći turisti, otvoren je 2015. godine, ali je, prema rečima vlasnika muzeja Dejana Milosavljevića, ideja za nastanak nastala ranije.

- Još 2010. godine sam želeo da sakupim i sačuvam srpski opanak zato što je on unikat svuda u svetu. Kada neko iz Srbije ode u inostranstvo i želi da predstavi svoju kulturnu tradiciju, osim zastave, ćiriličkog pisma, važno mesto u tom nizu zauzima i opanak - kaže za "Novosti" Dejan Milosavljević. - U našem muzeju ranije je bilo oko 70, a sada ima do 100 pari opanaka iz različitih krajeva Srbije i mesta u kojima Srbi žive, kao što su vlaški, vojvođanski, kosovski, hercegovački...

Svi su oni različitog kvaliteta i finoće. Postoje muški i ženski opanci, a razlika je u tome što opanci za muškarce imaju šiljkan, a ženski nemaju. Naši preci su po obliku opanaka znali iz kog kraja neko dolazi.

Foto Privatna arhiva

Dejan Milosavljević

Ipak, kako kaže Milosavljević, danas ova starinska obuća nije kvalitetna kao ranije.

- Opanak se nekad pravio od tri vrste kože, teleće na đonu, sa strane je bila svinjska i gornji deo je činila kozja koža. Danas uvozimo skoro svu vrstu koža, osim kozje, jer manji domaći proizvođači još uvek njom mogu da se snabdevaju. Takođe, pre su opančari izrađivali opanke i po nedelju dana, dok danas se svome poslu posvete jedan dan i, naravno, obuća je lošija. Žao mi je zbog toga - priča Dejan.

Muzej opančarstva najčešće se posećuje organizovano, poput ekskurzija ili prilikom obilaska Avale. Ljudi ne propuštaju priliku da svrate i u ovu "opančarsku oazu". Kako kaže Dejan, među zainteresovanim posetiocima su i Rusi, Iranci, Iračani... - Postoji razlika u posećenosti pre i posle korone, što je i normalno jer je manje događaja, a i cela zemlja je bila u krizi. Ipak, svako ko ima želju on će doći. Stranci kada posete ovaj muzej fotografišu se maltene pored svakog eksponata, jer oni ovo ne mogu videti u svojoj državi - kaže Milosavljević.

Međutim, iako je od samog početka muzej smešten u Selu Rakovica, Dejan je ipak odlučio da eksponate prebaci u Lazarevac. - Prostor je mali i samim tim je neprimeren za jedan muzej. Zbog vlage stvara se i buđ koja može da zahvati izložene predmete, pa na taj način nenamerno uništavamo opanke - kaže Milosavljević. - Osim toga, muzej se nalazi na krivini, pa parkinga praktično i nema.

Unutrašnjost je bogata i odevnim predmetima, ali je i ispred njega prikazan bogat sadržaj. - Negujemo ne samo opančarsku, već i saračku, tovačku, tesarsku, grnčarsku radionicu, kao i radionicu veza, tkanja, tako da imamo ukupno 22 zanatske radionice. U dvorištu smo izložili i alate koji su skromni za opančarski zanat, ali ako njime upravljaju vešte ruke - eto opanaka - priča naš sagovornik. Ovaj očiti zaljubljenik podseća:

- Opančar nije majstor koji proizvoljno stvara opanak. On tačno zna koji oblik i boju će mu nameniti. Inače, svaki par opanaka ima posebnu priču.

 

OD SEDAM METARA

NEMA dela Srbije u kojem naš opanak od sedam metara, napravljen 2018. godine, nije bio atrakcija. Prilikom obeležavanja stogodišnjice proboja Solunskog fronta, poželeo sam da i ja doprinesem ovom datumu, pa sam zajedno sa Ministarstvom turizma organizovao izložbu pod nazivom "Junaci u opancima". Tada smo u opanak od sedam metara poređali ostale stare 100 godina i tako ih zajedno predstavili - s ponosom priča naš sagovornik.

 

MUZEJ VUNE U LAZAREVCU

U SELU Brajkovac kod Lazarevca 9. aprila ove godine otvoren je Muzej vune, a u projektu je učestvovalo i Ministarstvo zaštite životne sredine. - Ljudi vunu ne posmatraju kao važan resurs, već je bacaju, a ona je čak i lekovita - ističe Dejan. - Moji prijatelji opančari i ja bili smo zainteresovani da naglasimo važnost ovog materijala, pa smo jedan stari objekat u Lazarevcu prepravili u muzej koji je i počeo da radi baš na Evropski dan vune.

BONUS VIDEO - TITOVA VILA OD 50 MILIONA DOLARA: Pogledajte kako izgleda jedna od najstarijih vila u Njujorku

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

RAFAEL NADAL POSTAJE TRENER? Oglasio se Španac i rešio sve dileme