IMA LI VOLJE ZA SPOMENIK CRNJANSKOM? Monument slavnog pisca izvajan, čeka ugovor između grada i livnice

A. VOJINOVIĆ

27. 09. 2022. u 12:32

KADA će se Beograd konačno odužiti i podići pravi spomenik jednom od najvećih pisaca 20. veka Milošu Crnjanskom potpuna je nepoznanica.

ИМА ЛИ ВОЉЕ ЗА СПОМЕНИК ЦРЊАНСКОМ? Монумент славног писца извајан, чека уговор између града и ливнице

Detalj sa sednice Odbora za podizanje spomenika, Foto privatna arhiva

Iako je monument slavnog književnika, rad akademskog vajara Miloša Komada, odavno izvajan, na sledeći korak - izlivanje, koje je povereno livnici "Jeremić", nikako da dođe red. Aktuelno rukovodstvo Grada se ne izjašnjava o tome hoće li odrešiti kesu, pa sad izgleda da, osim biste na Kalemegdanu, podignute u čast stogodišnjice rođenja 1993, značajnijih obeležja autoru "Lamenta nad Beogradom" neće biti.

Odbor za podizanje spomenika Milošu Crnjanskom na prvoj zvaničnoj sednici održanoj početkom marta ove godine, usvojio je lokaciju i odlučeno je da monument bude postavljen u glavnoj aleji parka Tašmajdan. Zatim su članovi ovog tela usvojili idejno rešenje, saglasili se da je vajar Miloš Komad verno prikazao izraz i crte lica slavnog pisca, kao i njegovu celokupnu pojavu. A krajem juna obrazovana je i Komisija za primopredaju modela spomenika u glini.

Kako je za "Novosti" objasnio tvorac dela Miloš Komad, ova komisija je prihvatila spomenik, a vajanje spomenika jednom od najznačajnijih književnika 20. veka - završeno.

- Koliko sam ja upućen, čeka se livnica "Jeremić" i izlivanje spomenika - kaže Komad za naš list.

- Zvao sam Komisiju nekoliko puta da proverim dokle se stiglo, rekli su mi samo da će biti završeno, ali ne znaju kada. Malo se sve to odužilo.

Foto P. Milošević

Iz livnice "Jeremić" rekli su nam da Grad još nije potpisao ugovor sa njihovom radionicom.

- Ugovor je dodeljen, ali nije potpisan. U ovom trenutku ne možemo reći kada će se to desiti, jer ne zavisi od nas, već od Grada Beograda - kratko nam je rekao Slobodan Jeremić.

Odbornici Skupštine grada su još krajem juna 2020. godine usvojili odluku da se podigne spomenik Crnjanskom međutim, i posle više od dve godine glavnu aleju na Tašmajdanu ne krasi skulptura velikog pisca. Tako se Beograd ni nekoliko decenija od smrti nije odužio svom velikanu.

Obeležje piscu, Foto M. Komad

Na fotografiji skulpture Miloša Crnjanskog, koju je "Novostima" ustupio autor Miloš Komad, pisac jedne od najlepših poema "Lament nad Beogradom", kao i čuvenih knjiga "Seobe", "Roman o Londonu", "Dnevnik o Čarnojeviću" izvajan je sa prepoznatiljvom frizurom i izrazom lica, u dugom kaputu sa šalom.

Nažalost, gradska uprava nije odgovorila na pitanja dokle se stiglo sa ovim projektom, zašto nije potpisan ugovor sa livnicom "Jeremić", kao i kada bi spomenik konačno mogao biti završen i podignut na Tašmajdanu.

Bista na Kalemegdanu, Foto TOB

Čongrad, Temišvar, Beč, Beograd

MILOŠ Crnjanski rođen je 26. oktobra 1893. godine u mađarskoj varošici Čongradu. Tri godine kasnije sa porodicom se seli u Temišvar gde završava osnovnu školu i gimnaziju, a 1905. godine postaje đak Pijarističkog liceja. U ovom gradu napisao je i objavio prve stihove. U Beču je studirao filosofiju, gde ga je zatekao Prvi svetski rat i mobilizacija.

Posle rata dolazi u Beograd i upisuje studije književnosti i objavljuje prve knjige. Radio je kao profesor u gimnazijama, novinar, diplomata. U inostranstvu piše "Roman o Londonu" i "Seobe 2", kao i poemu "Lament nad Beogradom". Poslednje godine života posvećuje "Knjizi o Mikelanđelu". Umro je 30. novembra 1977. godine u Beogradu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

DVADESET GRADOVA OBOGAĆENO URBANIM VRTOVIMA U OKVIRU PROJEKTA : „Niklo kao ja“