VEĆE KAZNE ZA ODLAGANJE ŠUTA ČEKAJU PARAF: Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine odlučan da se stane na put divljim deponijama

DA se građevinski šut i zemlja koja ostane posle izgradnje mnogobrojnih objekata u prestonici odnosi i smešta isključivo na deponiju u Vinči odlučni su u Gradskoj upravi.

Žarkovo, Foto P. Milošević

Međutim, kazna od 10.000 dinara koja je na snazi mala je za sve nesavesne investitore i vlasnike firmi koji nakon što na određenoj parceli nikne još jedna nova višespratnica preostali građevinski materijal istovare gde stignu. Zato su nadležni iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine predložili izmenu gradske odluke kojom bi kazne za bespravno odlaganje šuta bile znatno više. Osim toga, podneli su inicijativu resornom ministarstvu da se u zakonu promene sporni delovi i bolje reguliše odeljak o upravljanju otpadom.

- Kazne mere nisu jedini način za sprečavanje neadekvatnog odlaganja otpada od građenja i rušenja - kažu u ovom sekretarijatu za "Novosti", ne odgovarajući na naše pitanje koliko povećanje je predloženo.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine uputio je i inicijativu Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu da svojim zakonskim i podzakonskim aktima regulišu upravljanje otpadom koji nastaje na gradilištu u toku izgradnje objekata i adekvatnom kontrolom kretanja tog otpada jer je primećeno da na divljim deponijama najviše ima šuta i građevinskog otpada.

Izmene koje Sekretarijat navodi kao ključne su: nemogućnost ishodovanja upotrebne dozvole objekta bez dokaza da je u toku izvođenje građevinskih radova postupljeno sa otpadom od građenja i rušenja u skladu sa propisima i obavezu izvođača radova da po završetku izrade temelja organu koji je izdao građevinsku dozvolu dostavi, pored izjave o završetku temelja, i izjavu o odlaganju zemlje koja je nastala iskopom na gradilištu, a nije tu iskorišćena.

Iako divljih deponija ima svuda u glavnom gradu, periferni delovi prestonice ipak "vode" u odnosu na centralne opštine po nataloženim količinama otpada. Prema podacima nadležnih, u praksi se do sada pokazalo da se na mestima gde se odlaže građevinski materijal obično nastanu deponije na kojima nesavesni građani smeštaju i drugi, komunalni, ali i kabasti otpad.

- Zbog neodgovornog ponašanja pojedinih građana i pravnih lica informacije o broju i lokacijama divljih deponija se svakodnevno menjaju, pa je teško utvrditi njihov tačan broj - objašnjavaju u Gradskoj upravi.

- U skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom, Grad Beograd svake godine evidentira lokacije divljih deponija, a na osnovu raspoloživih finansijskih sredstava u saradnji sa JKP "Gradska čistoća" ih uklanja sa javnih površina. Kada je reč o privatnim parcelama, njihovo uklanjanje je u nadležnosti vlasnika ili korisnika poseda.

Vinča, Foto P. Milošević

Kako je Beograd prethodnih godina sve veće gradilište samim tim je i količina "zaostalog" šuta posle okončanih radova "okupirala" površine širom grada. Jedina deponija na koju bi vlasnici firmi trenutno smeli da odlažu građevinski materijal je Vinča, gde postoji i postrojenje za preradu otpada i radi od avgusta 2021, a kojim rukovodi privatno preduzeće "Beo čista energija". Ovo preduzeće trenutno ima preko 120 ugovora sa građevinskih firmama i operaterima koji dovoze otpad od građenja i rušenja.

Međutim, bahati investitori često ne žele da se voze do Vinče, pa kamione pošalju da šut istovare na najbližu parcelu gde se ubrzo stvori nova deponija.

- Građevinski otpad i zemlja iz iskopa odvozi se na deponiju Vinča gde se koristi kao inertan materijal za svakodnevno pokrivanje komunalnog otpada na novoj sanitarnoj deponiji, izradu pristupnih saobraćajnica i puteva, sanaciju u rekultivaciju tela stare deponije - preciziraju nadležni.

Da bi kazne za bespravno odlaganje šuta u narednom periodu mogle da budu i drakonske nedavno je najavio i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. Međutim, o cifri koja bi na žulj mogla da stane bahatim investitorima zasad se ne zna ništa, kao i kada bi paprenije kazne i izmene zakona mogle da se ostvare.

Foto P. Milošević

PREDVIĐENA I NOVA POSTROJENjA

GRADSKI sekretarijat za zaštitu je zbog ovog gorućeg problema izradio Akcioni plan za upravljanje otpadom od građenja i rušenja za period 2022-2030. Ovim planom definisano je da se građevinski otpad koji može tretira i ponovo upotrebi na dva načina: u stacioniranom postrojenju, a predviđeno je da se pored Vinče obezbedi još jedna lokacija koja će pokriti oblasti GO Novi Beograd, Zemun i Surčin; i u mobilnim postrojenjima koja će biti privremeno postavljena na lokacijama na kojima će se obavljati plansko nasipanje.

- Čim bi se završilo nasipanje na nekoj lokaciji, mobilno postrojenje će se premeštati na novo mesto. Predviđene su Umka, Straževica, Jakovo... - najavljuju nadležni.

RAZVRSTAVANjE IZUZETNO VAŽNO

IZ Sekretarijata za zaštitu životne sredine posebno naglašavaju da se otpad od građenja i rušenja mora razvrstati na samom gradilištu da bi kao takav bio prihvaćen na deponiji Vinča. Isto važi i ako bi se koristio za nasipanje:

- Zakonom je definisano da, ako je opasan građevinski otpad pomešan sa neopasnim, celokupna količina takvog otpada se smatra kao opasan građevinski otpad.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije